Milenko Vlajkov, osnivač i direktor Instituta za kognitivni menadžment u Štutgartu

Nikako. No, nije sve u domenu fantastike, ima nešto i u nama samima. U našoj svesti i svesnosti, ispravnom delanju, motivima, kreativnosti, fleksibilnim stavovima, načinu korišćenja najmoćnijeg i najmisterioznijeg organa – mozga, u lenjosti ili poletu duha i uopšte u razvoju čovečnosti koja tom divnom, dostojanstvenom i uzvišenom pojmu čovečanstvo daje pravi smisao. Kakav ćemo svet ostaviti za sobom to je neizvesno, a kakav bi svet ljudi mogli da stvore to bi možda i mogli da zamislimo…

Milenko Vlajkov je psiholog, psihoterapeut, osnivač i direktor Instituta za kognitivni menadžment u Štutgartu, majstor meditacije, istraživač, nosilac linije učenja koje se zove „Individualna meditacija“, autor mnogih stručnih, a odskora i književnih ostvarenja. Čovek koji uspešno i sa lakoćom spaja istočnu mudrost i zapadni pragmatizam, vojvođansku ravnicu, odakle potiče, i Himalaje, koji ga inspirišu da „popravlja svet“.

*Trenutno je u svetu nauke najzanimljivije polje istraživanja LJUDSKI MOZAK. Šta sada više znamo o mozgu i nama samima?

Dobra vest je da se mozak može trenirati, baš kao i mišići tela za neki fizički napor, recimo maraton. Mozak je moguće „vežbati“ u različitim disciplinama koje u mojoj teoriji ljudskog razvoja nazivamo stubovi svesti.

Takođe, klasično naučno istraživanje mozga u poslednjih nekoliko decenija otkrilo je značajne podatke o uticaju ishrane i različitih vrsta mentalnih aktivnosti na mozak. Predmet istraživanja je bio atrofija funkcija mozga – Alchajmerova bolest. Traženi su načini da se ta bolest pobedi, da se predupredi, a samim tim i da se unapređuju postojeće funkcije mozga. Znamo da pamćenje zavisi od funkcije dela mozga koji se zove hipokampus i zato je traženo kako se može poboljšati funkcionisanje tog dela mozga. Pokazalo se da aktivno korišćenje hipokampusa preko aktivnog učenja (recimo: učenje stranih jezika, ovladavanje nekom komplikovanom veštinom, sticanje znanja za polaganje nekog ispita, produbljivanje domena kojim se bavimo) znatno povišava sposobnost pamćenja i korišćenja onoga što smo naučili. Prva studija je otkrila da bilingvalne osobe odgađaju nastanak Alchajmera za sedam godina, a osobe koje govore dva strana jezika će odgoditi pojavu Alchajmera u proseku za 14 godina. Pošto mozak raspolaže velikom plastičnošću (može da se menja oblik i debljina kore velikog mozga preko aktivnosti kojima se bavimo), dobro bi bilo posmatrati ga kao mišić koji se zbog vežbanja razvija, a ako se ne koristi, smanjuje se.

Osim ovoga, svakodnevno kretanje od najmanje 40 minuta (brzo hodanje) dovešće do bolje prokrvljenosti kapilara u mozgu i tako poboljšati ishranu mozga. Dalje, posvećeno bavljenje onim mentalnim aktivnostima koje angažuju povećanu pažnju i aktivno razmišljanje o sadržajima kojima se osoba bavi, dovešće do angažovanja novonastalih nervnih ćelija, koje se u slučaju nekorišćenja prirodno gube, pa može doći do atrofije mozga u poznim godinama života.

*Kako izgleda najbolji mogući scenario razvoja čovečanstva u budućnosti? Kakvi bi mogli svi kao planeta da postanemo i koliko je to izvesno?

Spas za čovečanstvo bi bio kad bi obrazovni sistem učio decu kako da od malih nogu koriste informacije i tehnička pomagala za dolazak do određenih podataka. Preporučljivo bi bilo da od najranijeg detinjstva deca uče bar još dva strana jezika uz maternji jezik, umesto da imaju na raspolaganju Google translate jer će se tada još više mentalno ulenjiti i ostati u svojoj zoni udobnosti. Postala je notorna činjenica da boravak u zoni udobnosti dovodi do psihofizičkog „propadanja“ ljudskih bića, i da će ljudi samo ako napuštaju zonu udobnosti i borave na njenoj granici, biti izloženi psihofizičkim izazovima i prisiljeni da koriste i razvijaju funkcije mozga koje su im date.

*Kako da popravimo, oplemenimo svet ?

Na ovo pitanje je jednostavno odgovoriti: ako postanemo kooperativni i počnemo da brinemo jedni o drugima bez obzira na rasu, socijalno poreklo, nacionalnu pripadnost, obrazovni nivo, pol; ako postanemo kooperativni i uzajamno se podržavamo bez obzira na sve razlike. Ako je pitanje kako oni koji znaju da pomognu onima koji ne znanju, odgovor je da oni koji znaju nauče one koji ne znaju onome što znaju. Isto tako je neophodno da se svim ljudima stave na raspolaganje isti uslovi egzistencije i ličnog razvoja (dovoljno hrane, vode, krov nad glavom, školovanje i zdravlje). To su potrebni uslovi, a kako će se ko razviti zavisi od svakog pojedinca.

Ceo intervju će biti objavljen u publikaciji McCann Talks br.3