Dobru vest je početkom januara najavio Slobodan Nakarada, v. d. direktora Muzeja. Dodao je da su artefakti koji se nalaze u kolekciji ove ustanove od nacionalnog značaja na sigurnom, u trezoru Narodne banke, a reč je o oko 8.000 umetničkih dela koja svedoče o razvoju umetnosti na prostoru nekadašnje Jugoslavije i Srbije tokom 20. i 21. veka.

I pored truda zaposlenih u Muzeju da prethodnih godina na različite načine približi publici njegov umetnički fond, to prosto nije moguće u punom obimu. Kako bi na još jedan način omogućio ljubiteljima umetnosti da na inovativan način vide neka od dela iz bogatog fonda Muzeja, MSUB je u u saradnji sa agencijama McCann Beograd i uz tehničku podršku Huge Media prošle jeseni pokrenuo aplikaciju „msu ARt“ za pametne telefone koja korisnicima omogućava da na bilbordima na kojima su inače reklame poznatih brendova vide najvrednija dela iz fundusa ove ustanove. Osim toga, cilj saradnje je bio da se umetnost oslobodi imidža ekskluzivnosti i učini vidljivijom širokom auditorijumu.

Uz pomoć savremene Augmented reality (AR) tehnologije, aplikacija pretvara reklame brendova kao što su Coca-Cola, Delhaize, mts, Plazma i Halkbank u prikaze umetničkih dela. Za doživljaj virtuelne izložbe potrebno je prethodno preuzeti besplatnu Android i IOS verziju „msu ARt“ aplikacije na Google Play-u ili App Store. Skeniranjem bilborda i oglasa, na mobilnim uređajima korisnika očitava se po jedno umetničko delo iz zbirke sa dodatnim informacijama.

– Tim iz Muzeja savremene umetnosti je odabrao dela koja su se našla na virtuelnoj postavci, kao i sadržaje koji prate svako pojedinačno delo, dok je aplikaciju „msu ARt“ osmislila i realizovala agencija McCann Beograd uz tehničku podršku agencije Huge Media. Najveći izazov u projektu je mogućnost da muzejske vrednosti komuniciraju na alternativan način koji još nije viđen kod nas, posredstvom digitalnih tehnologija. To jeste s jedne strane dalo timu veliku slobodu u eksperimentisanju pri kreiranju aplikacije i sadržaja, ali s druge strane, bilo je potrebno podstaći prolaznike da preuzmu aplikaciju i otkriju sadržaje iza reklama – kaže Senka Ristivojević, PR Muzeja savremene umetnosti.

Naša sagovornica dodaje da je aplikacija preuzeta skoro hiljadu puta, te da je ocena koju su joj korisnici dodelili 4,8 od najviše 5, a komentari su veoma pozitivni. Publika je zadovoljna jer na jedan zabavan način može da vidi umetnička dela iz kolekcije MSUB i sazna više o umetnosti 20. i 21. veka.

– Ideja je nastala proaktivno u okviru McCann Beograd kreativnog tima. Naprosto, ljudi iz tima koji su osmislili kampanju veliki su ljubitelji moderne umetnosti koji su redovno posećivali Muzej savremene umetnosti u vreme dok je bio otvoren. Kako nam ta dela nedostaju duže vreme, razmišljali smo na koji način bismo mogli u njima ponovo da uživamo dok je Muzej u fazi rekonstrukcije. Dakle, pobude za ovu ideju u početku su bile isključivo sebične – kaže Vladimir Ćosić, kreativni direktor u agenciji McCann Beograd. Dodaje da za aplikaciju još uvek nije urađena medijska kampanja kakvu ovakav poduhvat zaslužuje. „Kako tema kojom se bavimo, a to je moderna umetnost, sama po sebi nije široko popularna među ljudima u Srbiji, niti prednjačimo po brzom usvajanju tehnoloških inovacija, uzimajući sve u obzir, mi smo ipak poprilično zadovoljni dosadašnjim pokazanim interesovanjem“, zaključuje.

Korisnici mogu uživati u detaljima odabranih radova i istraživati ih jednostavnim pokretanjem mobilnog uređaja u okviru reklamnog prostora na preko 950 lokacija širom Srbije. Tako su savremene tehnologije, te saradnja Muzeja i dve agencije učinile da se vrhunska umetnička dela rasprostru po celoj zemlji.

Iako je zgrada Muzeja zatvorena zbog rekonstrukcije, Muzej kao institucija radi sve vreme i v. d. direktora Nakarada obećava da će prilikom otvaranja zgrade nova stalna postavka biti spektakularna. Dodaje da su u toku pregovori sa nekoliko vrhunskih umetnika u svetu čije bi izložbe mogle da ukrase otvaranje Muzeja savremene umetnosti, ali neće da otkriva o kojim umetnicima je reč. „Nas svakako čeka obiman istraživački rad o tome kako će Muzej funkcionisati u budućnosti, imajući u vidu nove sadržaje koje će Muzej dobiti sa svojom rekonstrukcijom. Računamo da će u Muzeju postojati više scena koje će morati paralelno da funkcionišu“, kazao je Nakarada. Verovatno će biti mesta i za nove tehnologije.

– Apsolutno verujem da nove tehnologije mogu pomoći u promociji kulture na zanimljiv način kako bi ona bila dostupna svima. Uz rešenost ljudi iz kulturnih institucija za demokratizaciju kulture i umetnosti i kreativnu upotrebu novih tehnologija, moguće je zaista izvesti čuda. Bez ikakvog preterivanja. Na neki način ovakve kampanje ujedinjuju tri izuzetna polja ljudskog stvaralaštva – umetnost, nauku i kreativnost, i mišljenja sam da ovakav spoj stvara uzbudljiv teren za velike i plemenite domete – kaže Ćosić i najavljuje da će saradnja sa MSUB biti nastavljena na unapređenju i promovisanju aplikacije.

Iako ne spori da postoji dosta uspešnih primera saradnje kreativnih agencija i kulturnih institucija ili kombinovanja naučnih, tehnoloških dostignuća sa umetnošću, recimo mnogi brendovi neretko su pokrovitelji kulturnih institucija, kaže da na ovaj način, kombinovanjem AR tehnologija i advertajzinga, kultura do sada nije promovisana, ni kod nas ni u svetu – i iz tog ugla ovaj projekat je pionirski. „Svakako se nadamo da nije poslednji“, zaključuje Vladimir.

Biser na Ušću

Muzej savremene umetnosti u Beogradu otvoren je 20. oktobra 1965. godine. Delatnost Muzeja počinje 1958. godine kad je aktom Saveta za kulturu Narodnog odbora grada Beograda doneta odluka o osnivanju Moderne galerije, ustanove čiji je zadatak bio da prati razvoj jugoslovenske savremene umetnosti. Izvršno veće SR Srbije odlučuje da za potrebe Moderne galerije sazida zgradu koja bi zadovoljila moderne muzeološke principe i određuje lokaciju na Novom Beogradu na ušću Save u Dunav, naspram Beogradske tvrđave. Godine 1960. raspisan je konkurs za idejno rešenje nove zgrade. Prihvaćen je projekat arhitekata Ivana Antića i Ivanke Raspopović za koji će im kasnije, na dan otvaranja Muzeja, biti dodeljena Oktobarska nagrada Beograda za arhitekturu. Po izgradnji nove zgrade, Savet Moderne galerije usvaja nov naziv ustanove – Muzej savremene umetnosti. Zgrada je okružena parkom skulpture sa delima najznačajnijih jugoslovenskih vajara 20. veka. Osnovni volumen zgrade predstavljen je jednim polimorfnim kristalom sačinjenim od šest kubusa zasečenih uglova. Zidovi su obloženi belim mermernim pločama, delimično u staklu, i nagnute krovne površine prekrivene su staklom. Ukupna površina unutrašnjeg prostora iznosi 5.055 metara kvadratnih. Zgrada Muzeja proglašena je za „kulturno dobro“ 1987. godine.

Augmented reality’]

Augmented reality (AR) je direktno ili indirektno gledanje predmeta uživo gde se stvarni artefakti uvećavaju ili smanjuju uz pomoć kompjuterski generisanog senzornog inputa kao što su slika, zvuk, video, ili GPS. Ovo rešenje se oslanja na širi koncept koji se naziva posredovana realnost kroz koju se stvarnost modifikuje uz pomoć aplikacija. Kao rezultat, tehnologija pospešuje trenutni doživljaj stvarnosti. U tome je i osnovna razlika u odnosu na virtuelnu stvarnost koja koja stvarni svet zamenjuje nepostojećim. Uz pomoć AR tehnologije informacije o okruženju postaju interaktivne i digitalno uobličljive. Prvi koraci u ovom pravcu su načinjeni ranih 90-ih godina prošlog veka, a poznata primena u svetu umetnosti se desila 2011. kada je umetnik Amir Bardaran kreirao projekat „Franšiziranje Mona Lize“. Uz pomoć AR mobilne aplikacije Junaio korisnici su na mobilnim telefonima mogli da vide junakinju najpoznatijeg Da Vinčijevog dela bez kose, obavijena lica sa francuskom zastavom u formi islamske burke.

Zbog čega je bitno?’]

Uživanje u kulturi i umetnosti spada u bazične ljudske, psihološke i emotivne potrebe, odmah iza fizičkih, kao što su hrana i sklonište. Umetnost u naše živote unosi raznolikost, izazov, iznenađenje i značenje. Ona nam donosi psihološki, emotivni, intelektualni i duhovni razvoj i napredak. I konačno, jednu intimnu, suptilnu, duboku vrstu komunikacije koju je nemoguće zameniti – kaže Vladimir Ćosić.