Kupovina NIS kao strateška investicija

Prva multinacionalna kompanija potekla iz Rumunije ozbiljno se priprema da se upusti u bespoštednu trku za privatizaciju Naftne industrije Srbije (NIS). Dinu Petriću, predsednik Rompetrol Grupe, koja je prošle godine ostvarila obrt od oko 5,6 milijardi dolara i profit od 160 miliona, kaže za Danas, da njegova kompanija vidi kupovinu NIS kao stratešku investiciju i da je spremna da plati – „najvišu cenu“.
– Reč je zapravo o nameri da se uspostavi strateška energetska veza gde su dve glavne komponente naše dve rafinerije: jedna na Dunavu (Pančevo), a druga na Crnom moru Petromidija. Jedan od glavnih ciljeva takve investicije jeste izgradnja naftne linije od deset miliona tona proizvoda godišnje, koja bi dobila zajedničko tržište od oko 60 miliona ljudi – Albanija, Bugarska, Crna Gora, Srbija i Rumunija. U eri globalizacije i bespoštedne konkurencije samo zajedno možemo da postanemo dominantan igrač u regionu – kaže Petriću.

Duga petrolejska tradicija

Rumunija je zemlja veoma duge petrolejske tradicije. Rumuni, tako, s ponosom ističu da je njihova zemlja jedna od prvih u svetu koja je koristila i prerađivala naftu.

Hroničari su zabeležili da se nafta u Rumuniji koristila za grejanje u 19. veku, i to pre 1861. kada je u Teksasu otkriveno tečno crno zlato. Industrijska prerada nafte počela je u ovoj zemlji 1880.

Da će Rompetrol biti ozbiljan i žilav konkurent u kupovini NIS govore na određen način i dosadašnji rezultati i zavidna poslovna reputacija kompanije u evropskim okvirima. Zajedno sa grupom lokalnih investitora Dinu Petriću je kupio 1998. Rompetrol, firmu koja je tada imala godišnji obrt od 200 miliona dolara i svega 10 miliona profita i bila praktično na izdisaju. U međuvremenu, od preduzeća srednje veličine Rompetrol je prerastao u multinacionalnu kompaniju koja posluje u 13 zemalja sveta, a 40 odsto prodaje ostvaruje u Francuskoj i Španiji i svrstao se u red 20 vodećih naftnih kompanija u Evropi. Ove godine kompanija je planirala ukupan prihod od oko 7,5 milijardi dolara.
Kompanija je prisutna, kako se to stručno kaže, na strateškim naftnim lokacijama na Atlantskom okeanu, Mediteranu, Jadranskom moru, kao i na istočnoj i zapadnoj obali Crnog mora. Ukupni skladišni kapaciteti za sirovu naftu i goriva dostižu zapreminu od 1.300.000 kubnih metara i nalaze se u Rumuniji, Francuskoj, Španiji, Bugarskoj, Gruziji, Ukrajini i Albaniji.
Koji su poslovni razlozi inspirisali vodeće ljude Rompetrola da krenu u takav poduhvat?
– Strateški motiv proizilazi iz razvojnog koncepta za budućnost, sa osnovnom idejom da se izgradi most između sirovinske baze istoka i energetskih potreba zapada na jugu Evrope – objašnjava prvi čovek Rompetrola. – Pod zapadom podrazumevam tržište koje možemo zajednički da organizujemo na Balkanu, mediteranskom delu Italije, Francuske i Španije. Rompetrol i NIS bi zajednički imali oko 30 odsto tržišta, čime bi postali glavni igrači u čitavom regionu.
Na drugoj strani, prema rečima Dinu Petrićua, atraktivnost NIS povećavaju i mogući razvojni projekti koji čine naftnu kartu Evrope. On procenjuje da nakon dogovora o gradnji naftovoda Burgas-Aleksandropolis postoji veliki rizik da Rompetrol i NIS ostanu samo mali regionalni igrači koji bi praktično bili odsečeni od glavnih naftnih puteva.
– NIS i Rompetrol bi mogli zajedno da učestvuju u izgradnji naftovoda Konstanca-Trst. U toku je proširenje našeg terminala kod Konstance kako bi mogao da prihvati brodove i do 80.000. Već postoji naftovod Konstanca- Pitešti, a zajedno bi mogli da radimo i naftovod Konstanca-Trst. Godišnji učinak Rompetrola sada iznosi osam miliona tona proizvoda godišnje. Uz proizvodne kapacitete NIS, između četiri i pet miliona tona proizvoda koji zadovoljavaju evropske standarde, dobili bismo količinu koja nije nimalo za potcenjivane u okvirima ukupne evropske potrošnje – kaže sagovornik Danasa.
Specifičnu boju ovoj vrsti integracije, kako eventualnu kupovinu NIS zove Patriću, daju u izvesnoj meri, kako razlozi geografskog porekla, tako i određene sličnosti između Rompetrolove rafinerije Petromidija na obali Crnog mora kod Konstance i Pančevačke rafinerije. Na prvom mestu, Petromidija je vezana kanalom za Dunav i time ima direktnu plovnu vezu sa Pančevom.
– Naše barže mogu da pristanu u Pančevu, tako da bi tamošnja rafinerija mogla da obezbedi jeftinije snabdevanja sirovinama. NIS bi time dobio i šansu da se pojavi na delu rumunskog tržišta, jer valja imati na umu da je zapad Rumunije bliži Pančevačkoj rafineriji nego Petromidiji. Geografski gledano, te dve rafinerije imaju suplementarne infrastrukture čime se brže i lakše postiže određeni stepen njihovog integrisanja. Tokom poslednjih šest godina modernizovali smo Petromidiju u pogledu tehnologije, menadžmenta i ekoloških zahteva i u skladu sa evropskim standardima, ali neke metode i tehnologije mogle bi domah da se primene u Pančevu – tvrdi Petriću.
Prvi čovek Rompetrola procenjuje da bi se u slučaju ulaska u NIS početne investicije kretale između 800 i 900 miliona dolara godišnje. On je, međutim, uveren da bi obe rafinerije profitirale od integracije. U prilog toga navodi podatak da Pančevo i Petromidija imaju petrohemijske komplekse. Petromidija sada uvozi, recimo, etilen iz sveta, a Pančevo ga ima i izobilju. Dodaje, zatim, da Pančevo može istovremeno da dostigne evropske standarde u razmeni između rafinerija i da poboljša kvalitet svojih proizvoda. Taj rafinerijski krug zatvara mala, ali profitabilna rafinerija Vega, kod Ploeštija, koja je inače veoma slična rafineriji u Novom Sadu. „Zajedno sa nama NIS bi dobio razvojnu šansu“, uveren je Petriću.
Rompetrol poseduje u Rumuniji pet licenci za istraživanje nafte, ali danas 90 odsto sirovina dobavlja uglavnom iz Rusije i zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza. To je, izgleda, bio povod nekim ekonomskim analitičarima da lansiraju ideju da bi Rompetrol mogao da učestvuje u nadmetanju za NIS zajedno sa još nekom velikom naftnom kompanijom, recimo ruskom. Dinu Petriću kaže da na to pitanje ne može direktno da odgovori jer bi time do kraja otkrio poslovne planove i namere kompanije, ali ne krije činjenicu da istočni deo naftnog mosta mora po prirodi stvari da bude blisko povezan sa ruskim naftašima.
Poslovne planove i namere vodećih ljudi Rompetrola nisu pokvarili, recimo, ni negativni halo efekti kontroverznog učešća rumunske kompanije Kuprom na tenderu za Rudarsko-topioničarski basen Bor. Ili, pak, podaci da je NIS javno preduzeće koje – bar kad je reč , na primer, o menadžmentu ili poslovanju – još operiše na jedan staromodan i prevaziđen način, da zapošljava čak 12.500 radnika.
– Kupovina NIS nije za nas klasična kupovina gde je kupac prevashodno zainteresovan za tržište, a ne, recimo, za razvoj i povećanje proizvodnje. Osim toga, menadžerska struktura Rompetrola ima veliko iskustvo u zapadnoj korporacijskoj strategiji i tranziciji kompanija – kaže Petriću.
U toj ravni on ukazuje na podatak da ideja vodilja prilikom privatizacije Rompertola nije bila da se otpusti gro od 4.500 radnika koliko je bilo zaposleno. Naprotiv, Rompetrol Grupa zapošljava danas u Rumuniji oko 8.000 radnika i još 4.000 u zemljama gde ima svoja postrojenja i skladišta.