Leonidas Hadžiprodromidis - levičar i borac protiv diktature 1

Svaki moj odlazak u Atinu značio je i radost zbog susreta sa Leom, kako smo ga zvali i voleli. Sedeli bismo, jeli divne grčke meze, pili neprevaziđenu raki i obnavljali uspomene o njegovom boravku u Beogradu.

Nezaobilazne su bile i priče o bezbrojnim zajedničkim poznanicima i prijateljima, poznatim ličnostima sa kojima je do poslednjeg dana bio u kontaktu. Mnogi od njih su i sami dolazili u Grčku i viđali se s njim. Bio im je jak oslonac u borbi protiv Miloševića. Uvek su ga zvali i pitali za mišljenje i procenu političke situacije u Jugoslaviji i Srbiji. Neki su i živeli kod njega za vreme prinudnog ili ličnog izgnanstva iz Jugoslavije, a kasnije iz Srbije.

Zatvorski dani

U vreme vojne hunte koja je trajala od 1967. do 1974. godine, kao mlad intelektualac, levičar i borac protiv diktature, Leonida je bio uhapšen u Solunu. Kod njega je pronađen letak sa željom za slobodom i odlaskom vojne hunte sa vlasti. Sa još 39 optuženih, osuđen je na 20 godina zatvora. Batine, mučenja i ubistva bili su svakodnevica takozvanih političkih zatvorenika.

Posle godinu dana premešten je u Atinu. Svoju želju za uspostavljanjem principa demokratije u Grčkoj i stvaranja slobodnog čoveka-građanina nastavio je da ostvaruje oslobodilačkim radom u zatvoru. Po knjigama koje je čitao i teorijskim raspravama koje je vodio, zatvorski drugovi su ga prozvali Hadži-kultura i Hadži-Garodi. Posle pada vojne hunte biva pomilovan.

Beogradski dani

Leonida je živeo u Beogradu od 1975. do 1989. godine i radio kao dopisnik lista Avgi, organa Komunističke partije Grčke (za zemlju) i nezavisnog dnevnika Elefterotipija, najtiražnijeg lista u Grčkoj.

Nikad miran i uvek željan znanja završio je studije sociologije na Beogradskom univerzitetu. Njegov stan u Dalmatinskoj bio je stecište novinara – dopisnika različitih agencija u svetu. Ali Dalmatinska je bila i mesto okupljanja studenata iz Grčke, sa Kipra i univerzitetâ iz cele Jugoslavije i sveta, koji su od njega dobijali pomoć u prvim mesecima snalaženja i učenja srpskog jezika.

Mnogi intelektualci sa ovih prostora našli su u Leonidi pametnog i iskrenog sagovornika koji se borio za istinu perom i delima koja je nastavio i po povratku iz Beograda u Atinu. Bavio se prevođenjem značajnih filozofskih, političkih i književnih dela. Na grčki jezik preveo je dela više jugoslovenskih pisaca: Na Drini ćuprija i Prokleta avlija Ive Andrića, Derviš i smrt Meše Selimovića, Kad su cvetale tikve Dragoslava Mihailovića, Hazarski rečnik Milorada Pavića, Usta puna zemlje, Smrt gospodina Golužei Iskupljenje Branimira Šćepanovića i Refuz mrtvak Vidosava Stevanovića. Neka od njih doživela su nekoliko izdanja.

Preveo je Dušanov zakonik, a iz oblasti socijalnih i političkih ideja Ukus vlasti Mnjačkova, Dijalektiku konkretnog i Dijalektiku krize Karela Kosika i Srpski populizam Nebojše Popova.

Dolaskom Slobodana Miloševića na vlast iz Beograda su proterani mnogi strani dopisnici, među njima i on. Po povratku u Atinu nije prestajao da se interesuje i prati dešavanja u Jugoslaviji, pa je 1991. godine objavio knjigu Jugoslavija, eksplozija nacionalizma, a 1999. Umorstvo Jugoslavije, koja je prevedena i na srpski jezik u izdanju Beogradskog kruga.

Priredio je grčko izdanje izabranih tekstova iz dve knjige ovog izdavača (Druga Srbija i Intelektualci i rat) koje je objavio pod naslovom Nametanje varvarstva u Jugoslaviji. Kao veliki protivnik staljinizma davno raskrstivši sa dogmatizmom Leonida je objavio knjigu Staljinizam i njegovi postmoderni obožavaoci. Fenomenom staljinizma bavio se do kraja života. Istovremeno je pratio izdavaštvo u celom svetu i pisao za Atinsku književnu reviju.

Umorstvo Jugoslavije

Tekstovi objavljeni u ovoj knjizi su članci objavljivani u Elefterotipiji od marta 1991. do marta 1999. godine. Pisani su za dnevnu upotrebu, informativni i publicistički jednostavni, ali prožeti bogatim teorijskim znanjem i kritičkim duhom. Filip David, u predgovoru, najvljuje autora kome se mora verovati, hroničara najavljene smrti. U centru pažnje ove ratne hronike je bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević i njegova uloga u umorstvu Jugoslavije.

“Mali Sloba, kako su ga zvali stariji drugovi u Savezu komunista Srbije, prvi je iskoristio nacionalizam i nacionalne vizije iskorištavajući celokupnu prethodnu istoriju onako kako mu je odgovaralo… Čovek od mehanizma… Milošević je decenijama ostvarivao svoj san: da se uspne iznad partije, da sam odlučuje, da sam vodi dijalog sa istorijom – bez posrednika”.

Leonidina jedinstvena ratna hronika počinje rečima: “Jedan neobjavljeni rat vodi se poslednjih meseci na prostorima bivše Jugoslavije. Rat bez najavljenih ciljeva, razloga i bez pobednika. Ali ovaj rat je razorniji od svih drugih ratova jer se nekontrolisano širi po svim poljima… Taj rat, uz nekoliko hiljada mrtvih dosad, sve strane smatraju oslobodilačkim, ali uz fleksibilno tumačenje tog pojma i uz selektivno iskorišćavanje svekolike prethodne istorije. On opravdava svoje postojanje tragičnom prošlošću iz Prvog i Drugog svetskog rata i genocidom koji su ustaše počinile nad srpskim stanovništvom. Međutim, stari genocidi se ne mogu poništiti novim – ovoga puta revanšizmom Srba protiv Hrvata i Albanaca… Ovaj rat – koji nije ništa drugo do pljačka, uništenje i anuliranje svega – ovo nasilje, što bez ikakve svrhe ubija ljude, građevine, spomenike i gradove… jeste najbesramniji rat koji je ujedinio rukovodstvo i podzemlje i nečuvenim ideološkim nihilizmom obasjao krhke osnove naše civilizacije. Nacija, crkva, istorija i razum su pali kao žrtve grupâ na vlasti koje, radi sopstvenog interesa, nastavljaju sa uništavanjem svega. Nasilje, uništavanje i pokolji se svakim danom pojačavaju, pokušavajući da prikriju odsustvo bilo kakvog smisla ovog rata”.

Leonida je bio i ostao principijelan: “Smešno svođenje režima na Srbiju i poistovećivanje s njom, njenom istorijom, njenim demokratskim tradicijama i intelektualcima, nepravedno je prema srpskom narodu koji je u teškim trenucima dva svetska rata podneo velike žrtve za ideale slobode. To svođenje i poistovećivanje grupa na vlasti, njihovih političkih interesa i zločinaca sa nacijom i verom ideološka je uvreda za hiljade mrtvih u ovom čudovišnom ratu, koji će u narednim decenijama i kod preživelih uzrokovati materijalnu i civilizacijsku zaostalost”.

U ratovima koji su uništili Jugoslaviju niko nije bio pošteđen, pa ni Leonida. Usamljen i narušenog zdravlja, duboko je proživljavao nasilje i nepravde nanesene ljudima na svim meridijanima Zemljine kugle. Tužno je, između ostalog, što mnoge žrtve jugoslovenskih ratova nikada nisu saznale, kao što neće ni saznati da je uvek bio uz njih.

Poslednje viđenje

U vreme kad je izašao iz zatvora Leonida je počeo da svraća u tavernu Kod Grigorisa, koja se nalazila preko puta zatvora, u istoj ulici. Iz današnje perspektive, niko ne bi poverovao da se u ovako lepom bulevaru nalazilo tako strašno mesto, kao što je kaznionica za neistomišljenike režima. Danas je na tom mestu velelepna palata Vrhovnog suda Grčke. U nevelikoj taverni sedimo za stolom prekrivenim čistim kockastim čaršavom. Atmosfera je tipično Grčka. Jorgos, jedan od vlasnika, familijarno se obraća Leonidi koji domaćinski široko naručuje najukusnije zalogaje grčkih mezetluka.

Jorgos se raspituje o ljudima iz Beograda koji su bili njegovi gosti i čija mnoga imena ume da izgovori na besprekornom srpskom jeziku. Od naših kroz njegovu tavernu prošli su: Nebojša, Vesna, Božidar, Nataša, Obrad, Rade, Haris, Vlada, Ljiljana, Zoran,Vidosav i mnogi kojima su ljudska prava i slobode ono bez čega se ne može. Leonida se rado setio i ljudi s kojima je vodio beogradske razgovore u restoranu Madera – nekadašnjem svetilištu politike i sporta, u kojima je, pored njega, najvatreniji govornik bio poljski filozof, publicista i književnik Adam Mihnjik. Leonida je sahranjen na centralnom atinskom groblju. Sahrani je prisustvovao neveliki broj ljudi. Pandemija korona virusa onemogućila je mnoge koji su želeli da odaju zahvalnost i poštu ovom velikom čoveku, koji je mnoge od nas grejao svojim grčkim suncem.

close
Leonidas Hadžiprodromidis - levičar i borac protiv diktature 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.