Marija Gabrijel: Moramo preuzeti kontrolu nad transformacijom sveta rada 1Marija Gabrijel Foto: EPA-EFE ANTONIO BAT

Koji su vaši prioriteti na ovoj novoj funkciji u novom mandatu? Kako planirate da ostvarite sinergiju između tih različitih oblasti?

Znanje je temelj blagostanja i dobrobiti Evrope. Istovremeno, nalazimo se na preseku zahtevnih ekonomskih, društvenih i ekoloških tranzicija. Moramo da se pozabavimo značajnim izazovima kao što su digitalizacija, starenje stanovništva i klimatske promene, a uspećemo samo ako iskoristimo zajedničku snagu tri sastavna dela tradicionalnog „trougla znanja“, a to su obrazovanje, istraživanje i inovacije”, kaže u intervjuu datom Centru za istraživanje javnih politika iz Beograda, Marija Gabrijel, komesarka Evropske unije za inovacije, istraživanja, kulturu, obrazovanje i mlade.

Razgovor je vođen uoči Regionalne konferencije za Istočnu i Jugoistočnu Evropu RESHAPING WORK, održane u Novom Sadu 27. i 28. februara.

U okviru ove Komisije, kaže Marija Gabrijel, na čelu sa predsednicom Ursulom fon der Lajen, jedan komesar je po prvi put zadužen za sve ove oblasti. Ponosna sam što sam na sebe preuzela ovaj zadatak i što ću raditi na stvaranju istinskog Evropskog prostora znanja. Njegov cilj je da se obezbedi da visoko obrazovanje, istraživanje i inovacije – ali i omladinska politika, kultura i sport – sarađuju u cilju rešavanja društvenih problema.

Evropski prostor znanja će predstavljati nadgradnju postojećih evropskih okvira politika (Evropskog prostora visokog obrazovanja i Evropskog prostora istraživanja) i programa („Erazmus+“ i „Horizont Evropa“). Time će se omogućiti značajniji uticaj ovih inicijativa i ostvariti kritična masa ulaganja. Navešću nekoliko primera: inicijativa „Evropski univerziteti“ će se realizovati u okviru programa „Erazmus+“, u saradnji sa programom „Horizont Evropa“; podaci i rezultati dobijeni istraživanjem poslužiće kao podrška za definisanje politika zasnovanih na dokazima, zajedno sa projektom naučnih istraživanja za sprovođenje mera politike koji sprovodi Zajednički istraživački centar; a Evropski savet za inovacije (EIC) i postojeći Evropski institut za inovacije i tehnologiju (EIT) pružiće podršku razvoju poslovnih ideja koje imaju potencijal za brzi rast i promovisaće snažniju preduzetničku kulturu na polju istraživanja.

Istovremeno, imamo ambicije da ostvarimo još i više. Mnogo toga ostaje da se uradi da bi se obezbedila snažnija sinergija između ovih mera, ali i da se postaramo da niko ne bude izostavljen. Ja imam konkretne ideje i u narednim godinama staviću snažan naglasak na te oblasti.

Uživate veliko poštovanje i podršku istraživačke zajednice iz čitave Evrope. Kako ste uspeli da steknete takvu izuzetnu reputaciju među onima čiji je posao da analiziraju, proveravaju i sumnjaju u sve i svakoga?

Hvala vam, ali mislim da bi na to pitanje mnogo bolje mogli da odgovore sami istraživači! Tačno je da me mnogi istraživači i inovatori već dobro znaju zahvaljujući tome što sam u prethodnom mandatu bila komesarka zadužena za digitalnu ekonomiju i društvo. Samo bih rekla da u politici i razvoju javnih politika uvek morate da nađete način da pomirite različite interese. U tom smislu, istraživanje i inovacije nisu izuzetak, a isto važi i za obrazovanje. Međutim, moj rad je uvek bio krajnje otvoren i inkluzivan. Namera mi je da u potpunosti sarađujem sa zajednicama istraživanja, inovacija i obrazovanja, sa građanskim društvom i sa EU u celini, kao i sa nacionalnim institucijama, kako bih se postarala da istraživanje, inovacije i obrazovanje mogu da daju vizionarski doprinos usmerenju ka održivoj i inkluzivnoj budućnosti koju želimo da stvorimo.

Tokom pomenutog slušanja osvrnuli ste se na nekoliko pitanja koja treba rešiti. Jedno od njih odnosilo se na potrebu za većom uključenošću drugih regiona, poput zapadnog Balkana. Kako nameravate da značajnije sarađujete sa državama ovog dela Evrope i radite u njima?

Naglasila bih jedan ključni činilac koji mi je veoma bitan: istraživanje, inovacije i obrazovanje predstavljaju najznačajnije mehanizme za omogućavanje održivog privrednog rasta i stvaranja radnih mesta. To važi kako za Evropu u celini, tako i konkretnije za zapadni Balkan.

Evropska unija na više načina podržava istraživanje, inovacije i obrazovanje na zapadnom Balkanu. Kao prvo, zemlje zapadnog Balkana već mogu da učestvuju u programu EU za istraživanje i inovacije „Horizont 2020“ i u okviru njega su ostvarile impresivan napredak. Iznos finansijskih sredstava odobrenih godišnje utrostručio se sa 10 miliona evra 2014. na 30 miliona evra u 2018, a beležimo i značajno povećanje kada je reč o broju učesnika, i to od 50 odsto u poređenju sa 2017. godinom. Za istraživače i naučnike na Balkanu, „Horizont 2020“ je najbitniji portal za saradnju sa kolegama u Evropi i širom sveta. Učešće u projektu koji se finansira kroz „Horizont 2020“ predstavlja potvrdu kvaliteta kojoj svako stremi.

„Horizont 2020“ takođe nudi posebne prilike zemljama koje još uvek nisu ostvarile svoj puni potencijal u pogledu istraživanja i inovacija. Među njegovim aktivnostima su Teaming, posvećena izgradnji institucija i stvaranju Centara izvrsnosti; Twinning, koja se usredsređuje na institucionalno umrežavanje; i European Research Area Chairs, u okviru koje se eminentni stručnjaci upućuju u ciljne institucije gde podržavaju sprovođenje strukturnih reformi. Podršku ostvarivanju ovih ciljeva pruža i mreža Evropske saradnje u oblasti nauke i tehnologije (COST), koja povezuje pojedinačne centre izuzetnosti kroz različite vidove umrežavanja.

Projekat ANTARES, koji se realizuje u okviru aktivnosti Teaming, predstavlja primer kako zapadni Balkan može da iskoristi ovu priliku. Tim projektom koordinira Institut „Biosens“ iz Novog Sada u saradnji sa Univerzitetom u Vageningenu (Holandija), a njegov cilj je stvaranje centra izuzetnosti za napredne tehnologije na polju održive poljoprivrede i sigurnosti snabdevanja hranom. Cilj je primena IKT rešenja za unapređenje efikasnosti poljoprivrede i prehrambene industrije i smanjenje njihovog uticaja na životnu sredinu na globalnom nivou. Veoma mi je drago što sam već imala priliku da posetim Institut i rado ću pratiti njegov napredak i sarađivati sa njim i u budućnosti.

Takve mere će se nastaviti i u okviru novog programa, „Horizont Evropa“, koji će se realizovati od 2021. do 2027. godine. Ukupno 3,3 odsto budžeta za „Horizont Evropa“ biće posvećeno tim radnjama, preko tri puta više nego što je bilo opredeljeno u budžetu programa „Horizont 2020“.

Podršku zemljama zapadnog Balkana za sprovođenje reformi na nivou javnih politika može pružiti još jedan snažan instrument: reč je o Mehanizmu za podršku javnim politikama (PSF) u okviru programa „Horizont 2020“. Primera radi, naše kolege iz Crne Gore nedavno su primile završni izveštaj za ovu aktivnost, zajedno sa preporukama za izradu novih javnih politika. Htela bih da im čestitam zato što su se odlučili na tako zahtevan korak – da traže savete i preporuke stranaca radi reforme svog domaćeg sistema istraživanja i inovacija.

Pa ipak, „Horizont“ ne može sve da postigne sam: treba učiniti više na nivou svake pojedinačne zemlje. Države zapadnog Balkana poseduju jednu veliku prednost, a to su visoko obrazovani ljudski resursi sa nivoom tercijarnog obrazovanja koji skoro odgovara evropskom proseku. Međutim, primetan je odliv ovih talentovanih stručnjaka iz vaših zemalja. Potrebno je motivisati te mlade ljude da ostanu ili da se vrate kući, a na zapadni Balkan bi trebalo privući i talente iz inostranstva.

U tom smislu, posebnu ulogu igra program „Erazmus+“. Zato bih volela da se u taj program uključe sve države iz ovog regiona, te ćemo na to pitanje obratiti naročitu pažnju.

Mladi su naš glavni kapital. Moramo da ulažemo u njihove veštine i da im nudimo prilike da osnivaju startape i doprinose razvoju svojih regiona. To dugujemo mladima ovog regiona!

Smatrate da Evropa mora da se uhvati u koštac sa izazovom razvoja inovativnih firmi. Potrebno je stvoriti neophodne preduslove za inovacionu zajednicu, startape i mala i srednja preduzeća. Koji su ti preduslovi i kako se oni mogu uspostaviti i u Srbiji i na zapadnom Balkanu?

Evropa je lider u nauci, ali ne uspeva da svoju prednost pretoči i u vodeću poziciju u inovacijama i preduzetništvu na globalnom nivou. Zato je bitno nastaviti pružanje podrške inovativnim firmama, a naročito startapima i malim i srednjim preduzećima (MSP).

Evropska komisija je zato 2018. godine formirala Evropski savet za inovacije (EIC) kao pilot-projekat. Ovaj Savet će u punom obimu zaživeti u okviru inicijative „Horizont Evropa“, našeg budućeg programa za istraživanje i inovacije. Najmanje 70 odsto sredstava namenjenih EIC-u trebalo bi da bude opredeljeno za MSP i startape.

Želimo da unapredimo uslove za MSP i startape u Evropi i da im pružimo podršku tako da mogu da ostvare rast i najveći mogući uticaj. Evropski savet za inovacije predstavlja jedinstveno mesto na kome se pronalazači susreću sa inovatorima i investitorima, uključujući i „disruptore“ koji posluju u platformskoj ekonomiji ili takozvanoj digitalnoj platformskoj ekonomiji – a reč je o oblasti javnih politika u kojoj je jedan od izazova pozicioniranje Evrope kao značajnijeg igrača u globalnom kontekstu.

Već smo učinili mnogo toga: preko 5,300 malih i srednjih preduzeća koristilo je sredstva mehanizma za MSP i pilot-projekta EIC u okviru programa „Horizont 2020“, a mreže podrške kao što su Evropska mreža za preduzetništvo ostvarile su značajne rezultate pružajući posebno usmerene savete ovim kompanijama kako bi im pomogle da najbolje iskoriste svoj novac i plasiraju svoje inovacije na tržište.

Zemlje zapadnog Balkana deo su šireg ekosistema inovacija. U okviru Mehanizma za MSP i pilot-projekta EIC, samo u Srbiji finansirano je sedam projekata, uključujući i projekat „ELG blok“, namenjen proizvodnji lakih toplotnih betona i betonskih blokova od recikliranog industrijskog otpada.

Članovi Evropske mreže za preduzetništvo ne nalaze se samo širom EU, već i u partnerskim državama kao što su Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija – ukupno postoji 13 organizacija članova – i oni zajedno sa članovima Evropske mreže za preduzetništvo iz država EU ostvaruju značajne rezultate. Samo tokom 2017. i 2018. godine, u Bugarskoj, Srbiji i Crnoj Gori u aktivnostima ove mreže učestvovalo je preko 12,000 MSP koja su održala preko 6,000 poslovnih sastanaka sa klijentima iz inostranstva i potpisala preko 300 ugovora o saradnji, a koristila su i druge usluge.

Uopšteno govoreći, startapima su za uspeh potrebna dva osnovna elementa – finansiranje i mreža. Stoga mi je veoma drago što vidim da moja inicijativa pod nazivom „Evropski startapi“ beleži rast u ovom regionu. Krajem 2018. godine u Sofiji smo predstavili koncept mehanizma za podsticanje razvoja digitalnih startapa u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi, a on je samo nekoliko meseci kasnije doveo do značajnih rezultata na Digitalnoj skupštini održanoj u Bukureštu u junu 2019. A htela bih i ovim putem da pozovem sve startape da se pridruže ovoj inicijativi i pomognu da se u regionu ostvari kritična masa.

Šta vam se dopalo u pogledu koncepta konferencije Reshaping Work u Novom Sadu?

Ova konferencija održava se u odsudnom trenutku. Nova vrsta ekonomije postaje stvarnost, a mi moramo da preuzmemo kontrolu i usmerimo njen razvoj u pravcu stvaranja društava u kojima želimo da živimo i radimo.

Želim da pohvalim široku perspektivu iz koje se na konferenciji posmatra svet rada, jer se time prepoznaje da promene na tom polju nisu ograničene na naša radna mesta, poslovne strukture i uzak krug poslovnih praksi. Naprotiv, one će izmeniti naša čitava društva, privrede i demokratije. Stoga će javne politike koje mi moramo da primenimo da bismo odgovorili na ta pitanja takođe morati u obzir da uzmu institucije i ekonomske, političke i društvene okvire koji utiču na dobrobit građana i društava.

A kada kažem „mi“, mislim na sve nas – ne samo na kreatore politika, već na čitav niz aktera, organizacija građanskog društva i privatnog sektora i sindikata kojih se tiče kako će izgledati budućnost rada. Inicijativa Reshaping Work je bitna jer predstavlja forum na kome će se učiniti upravo to: stvoriće se prostor gde će moći da se čuju glasovi različitih aktera i gde će svi oni moći zajedno da razmatraju budućnost rada i iznađu načine da utiču na nju. Slušajući vas i saznajući vaše različite perspektive, mi kreatori politika stičemo mogućnost da ostvarimo bolji uvid u pitanja koja se tiču svih nas.

Koje su prednosti i mane fenomena platformske ekonomije u Evropi, i, sa druge strane, u južnoj i jugoistočnoj Evropi? Šta su sličnosti, a šta razlike?

Nove tehnologije stvaraju nove prilike, omogućavaju nastanak novih i izmenjenih radnih mesta i povećavaju produktivnost. Elektronske platforme su značajni pokretači inovacija i igraju bitnu ulogu u digitalnom društvu i ekonomiji Evrope. One nude do sada nezabeleženu mogućnost pristupa međunarodnim potrošačkim tržištima širom Evrope. Samo u EU, milion preduzeća već plasira robu i usluge putem elektronskih platformi, a preko 50 odsto MSP aktivno je u međunarodnoj trgovini putem interneta.

Međutim, sadašnji položaj elektronskih platformi kao „vratara“ u odnosima između preduzeća i potrošača omogućava im da primenjuju nepoštene poslovne prakse koje mogu da prouzrokuju značajnu ekonomsku štetu preduzećima koja koriste njihove usluge.

Počevši od jula 2020. godine primenjivaće se Uredba EU o uslugama posredovanja za privredne subjekte na internetu, koja za cilj ima otklanjanje određenih štetnih praksi koje primenjuju platforme i pretraživači na internetu i stvaranje predvidljivijeg i transparentnijeg poslovnog okruženja za preduzeća koja koriste ove platforme. Time će se povećati poverenje i podstaći korišćenje internet platformi među privrednim subjektima, što će dovesti do većeg izbora za potrošače, kvalitetnijih usluga i intenzivnije konkurencije među firmama na internetu, čime će se, konačno, poboljšati kvalitet i sniziti cene robe i usluga za potrošače. Ova Uredba je već poslužila kao primer za slične inicijative izvan Evrope, primera radi u Japanu.

Evropska komisija već prati razvoj platformske ekonomije na internetu i izazove na tom polju putem svoje Opservatorije za platformsku ekonomiju na internetu. Komisija će na osnovu rada Opservatorije razmotriti potrebu za preispitivanjem postojećih pravila i, prema potrebi, izraditi nove regulatorne i druge inicijative.

Platformska ekonomija je u usponu, a sama budućnosti rada predstavlja izazov za ciljeve dostojanstvenog rada i dostojanstva samih radnika. Da li EU ima strategiju za zaštitu dosadašnjih dostignuća prava radnika/sindikalnog organizovanja i u budućnosti?

Evropska unija se ponosi svojim visokim standardima zaštite prava radnika i socijalne zaštite. Moramo da preuzmemo kontrolu nad transformacijom sveta rada kako bismo osnažili, a ne urušili, evropske vrednosti pravde i solidarnosti i zaštitili radnička prava koja su teškom mukom osvojili sindikati i radnici.

Evropska komisija je socijalnu dimenziju nedavno postavila u središte svojih prioriteta. Prekretnicu u tom smislu predstavlja Evropski stub socijalnih prava, u kome se navodi 20 prava i načela vezanih za pristup tržištu rada, pravične uslove rada i socijalnu zaštitu i inkluziju. Već su predloženi novi propisi (o transparentnim i predvidljivim uslovima rada i pristupu socijalnoj zaštiti) kako bi ta prava i zaživela.

Komisija pod vođstvom predsednice fon der Lajen intenzivira napore na sprovođenju Stuba socijalnih prava. Među njima su izrada pravnog akta kojim će se obezbediti isplata pravične minimalne zarade svakom radniku i stvaranje Evropskog mehanizma za reosiguranje naknade za slučaj nezaposlenosti. Komisija je takođe na sebe preuzela zadatak da razmotri načine za unapređenje položaja platformskih radnika na tržištu rada.

Komisija je svesna da transformacija sveta rada zahteva osmišljavanje krupnih koncepata i dugoročnu perspektivu, i zato je od svog nezavisnog stručnog savetodavnog tela, Evropske grupe za etiku u nauci i novim tehnologijama, zatražila da razmotri etičke i društvene posledice promena na polju rada. Mišljenje i preporuke ove grupe predstavljaju značajnu polaznu tačku za raspravu o Socijalnoj Evropi i budućnosti rada u kojoj svi Evropljani – širom ovog kontinenta – mogu da ostvare uspeh.

Od prava na pravičnu zaradu do prava na zdravstvenu zaštitu, od pružanja digitalnih veština mladima do obezbeđivanja minimalnih prihoda, Evropska unija se bori za prava građana u današnjem svetu koji se menja velikom brzinom. Ja ću učiniti sve što je moguće da pružim i građanima zapadnog Balkana mogućnost da ostvare ta prava i iskoriste te prilike.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.