Misterije psihe 1

Bez ovog slavnog Frojdovog učenika, od kojeg se kasnije zauvek razišao, psihologija kakvu danas poznajemo bila bi nezamisliva.

Kroz roman Senka doktora Junga (Albatros plus, 2020) Ivane Hadži-Popović, otkriva se moć sopstvenog nesvesnog i u njemu senka, mračna zona, zgurena u nekom delu duše u kojoj je sve ono što o sebi ne želimo da znamo a kod drugih preziremo.

Ako se na tom putu do sebe posvetimo i zen meditaciji kao što je to činio doktor Jung na Ciriškom jezeru, ali i glavna junakinja romana, dr Hana, psihijatar jungijanske orijetacije, biće to i pravi način da se oslobodimo straha od suočavanja sa senkom.

Suočavanja koje je veoma neprijatno ali i veoma lekovito u avanturi otkrivanja nesvesnog na koju poziva roman. Avanturi koja će doneti i saznanje da su prošlost, sadašnjost, i budućnost, sve jedno isto.

A jedino prodor u taj duboko potisnuti predeo, skriven od svesti, može da uspostavi ravnotežu između dva dela psihe – svesnog i nesvesnog, a time da dovede i do izlečenja ne samo neuroza već i psihoza.

A kao što je susret sa devetnaestogodišnjom Sabinom Špilrajn, na kojoj je mladi doktor prvi put primenio psihoanalizu, Junga odveo u dubinu njegove duše, tako je i susret s mladim neuronaučnikom Markom, glavnu junakinju romana suočio sa samom sobom.

„Sanjati život je jedno, ali kako ga živeti“, pitala se ona, preispitujući sopstvene zone mraka i uspevajući da ih prevaziđe upravo zahvaljujući neuronaučniku koji joj nije samo otvorio afektivni svet koji nije znala da u njoj postoji, već joj je, kao i Sabina Jungu, doneo zapanjujuća otkrića o sopstvenom nesvesnom.

Otkrića koja će joj pomagati i u lečenju pacijenata.

Kao jaka, intuitivna žena, u sopstvene klopke upadala je mnogo manje zbog svoje snage a mnogo više zbog slabosti onih koje je privlačila.

Svesna da psihološka analiza zavisi od zagonetnog spoja između pacijenta i terapeuta, znala je i da se kroz ljubavni susret svako suočava sa najgorim zebnjama, strahom od napuštanja, razdvajanja, zlostavljanja, strahom od života, i sa onim uvek prisutnim iza svih strahova, strahom od smrti.

Ali i da nam onaj ko nas privlači zapravo nije nepoznat.

Tu osobu smo u dubini duše čekali i ona je otelotvorenje naših potajnih želja. Iako nas s tim željama ona upoznaje, pa time i s nama samima, o sebi nas, u stvari, zavarava.

Zato se neretko dešava da se pri prelasku s nesvesnog u svesno stanje naš slatki, ljubavni san pretvori u zatvor.

Zbog, do tada, neslućenih i neotkrivenih prostora ljudske duše i njenih arhaičnih korena u koje je prodro, iskazujući ih sopstvenim jezikom, simbolima i metaforama, Jung je dugo smatran mistikom a time neshvaćen i zanemarivan.

U tome i jeste paradoks, jer naše doba, površno i senzacionalističko, ovog velikog švajcarskog psihijiatra, obdarenog izuzetnom intuicijom, otkriva sve više.

A on, smatrao je da muškarcima nikad nije bilo dato da shvate da mogu stvarati isključivo preko ženskog principa svoje ličnosti i da su zato i mnogi istorijski periodi i ogrezli u mraku.

close
Misterije psihe 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.