Moča

Posle deoba i seoba, vratismo se
u Slobino doba. S tom razlikom što
nemamo više petokraku. Nacionalnim
prvacima je sada udobnije sa kokardom
i u fraku. A glavni mađioničar u danima
ovog intermeca, nikako da iz šešira
izvuče dobrovoljca – zeca. Koga nema
naravno, jer je otišao da peca. Naime,
zečevi naši nisu mala deca, da se neko
na njih obreca. Opsenaru i njegovoj
sviti to baš odgovara. Hokus pokus taj
njih ne zamara. Svoju providnu tačku
ponavljaju poput papagaja. Možda će i
zečevi sneti jaja, ne bi li kokošarima
klicala raja. Iako je iz života nemilice
odnosi tranziciona promaja. Tim pre, što
nijedan lopov nije ništa Državi vratio.
Za sve političke ludosti i nedela s vrha,
samo je narod čaprom preplatio. Pa nas je
zbog mađioničarskih prevara nečinjenja, i
potmulih akcija, svuda i u svemu snašla
fragmentacija i frakcija. Požarne patriote
i pisci ponovo nam iglama otvaraju oči.
Jeftin smo začin u njihovoj moči. Zašto bi
onda mađioničar iz šešira izvadio zeca?
Ako odveć lagodno, kvarnim i jalovim
papiganjem naše duše peca?!