Na pola puta do izbora

„Bolje dobra vlada u maju nego loša u martu“, najčešća je fraza kojom stranački funkcioneri objašnjavaju debeli zastoj u formiranju vlade. Tri meseca nakon izbora Srbija još uvek nema vladu, samim tim nije nastavljen proces pridruživanja EU, a ekonomski stručnjaci smatraju da je zaustavljen i priliv inostranih investicija. Ujedno, isti ti političari navode da smo na pola puta do novih izbora, ili – ako se čaša sa vodom drugačije posmatra, na pola puta do nove vlade. Prevedeno na narodski jezik, Srbija je u aprilu tamo gde je bila i u januaru. I tada se znalo da je jedina realna opcija da vladu formiraju DS – DSS – G17 Plus, i da će koplja da se lome oko ministarstva policije.
Tek sada se pokazuje taktički pogrešan potez kada predsednik Srbije Boris Tadić, odmah nakon izbora, nije ponudio mesto mandatara SRS, koja je dobila najviše glasova na proteklim izborima. Tadić je tu odluku obrazlagao činjenicom da se Srbiji žuri, a da bi ovaj manevar dodatno oduzeo vreme. Predsednik Srbije je tada ukazivao na to da moramo iskoristiti činjenicu da je Nemačka, sa kojom imamo „odlične odnose“ (i čije izuzeće ambasadora tražimo), zemlja predsedavajuća EU.
Radikali u ovom momentu, zbog nerešenog statusa Kosova, nisu spremni da se upuštaju u rizik vođenja države, ali bi, nakon ovog manevra, postalo jasno da li su u DSS spremni na saradnju sa njima. Kada su obrazlagali šesti princip (prekid svih lokalnih koalicija sa radikalima i socijalistima), demokrate su isticali da njime žele da isteraju DSS na čistinu, da prekinu „šurovanja“ sa radikalima. Međutim, demokratama to ne da nije uspelo već su, u izvesnom smislu, pomogli DSS. Naime, njeni funkcioneri sve češće, podižući cenu, nagoveštavaju da im je prihvatljivo da budu u Vladi i sa radikalima i socijalistima. Zanimljivo je da im saradnja sa ove dve stranke nije problem, ali su zdušno podržali ideju njihovog koalicionog partnera Velimira Ilića da se LDP, zbog „narušavanja ustavnog poretka“, zabrani rad. Kako se bliži cajtnot za formiranje vlade, sve češće se oglašavaju socijalisti koji vide svoju šansu i najavljuju svoje učešće u njoj.
– To nije pretnja nego realna mogućnost, ali su, do isteka roka za formiranje nove vlade, isto tako moguće sve druge varijante, pa i raspisivanje novih izbora – kazao je funkcioner SPS Dušan Bajatović.
I tu se, zapravo, došlo na suštinsko pitanje da li je problem (ne)formiranja nove vlade u programskim ili personalnim neslaganjima stranaka. I sva „bitka“ oko ministarstva (policije, saobraćaja i finansija) je zapravo posledica ovoga. Pitanje je koliko bi ta vlada bila spremna da zaista nastavi evropske integracije, koje osim spremnosti na rečima, podrazumeva i hapšenje Ratka Mladića. A u tom pogledu Tadić više ne veruje Koštunici i zato čvrsto insistira da DS dobije ministarstvo policije, koje je zaduženo za njegovo hapšenje. Više se i ne postavlja pitanje da li je Mladić ovde jer svi bezbedonosni čelnici, u neformalnim razgovorima, potvrđuju da je on zaista ovde. Što se više približava isticanje roka za formiranje nove vlade, stranke su sve manje fleksibilne, nadajući se da će zbog mogućnosti novih izbora druga strana popustiti.
Posle tri meseca novinskih spekulacija (uglavnom tačnih) o bitkama za ministarstva, sredinom protekle nedelje konačno je nešto “ na stolu“. Zamenik predsednika DS Dušan Petrović izjavio je da je stranka ponudila dva plana preraspodele ministarstava. Jedan kada bi premijer bio Božidar Đelić, a drugi kada bi to bio Vojislav Koštunica. U prvoj varijanti, kako navodi Petrović, DSS bi preuzela odgovornost za Ministarstvo unutrašnjih poslova, a G17 Plus za Ministarstvo finansija. U tom slučaju bi DS imala polovinu članova vlade.
Drugu polovinu bi imale DSS i G17 Plus, uz pronalaženje rešenja za adekvatno učešće stranaka nacionalnih manjina koje bi se odlučile da uđu u vladu.
– Ukoliko bi mandatar za sastav nove vlade bio Vojislav Koštunica, DS smatra da treba da vodi ekonomsku i bezbednosnu politiku, odnosno da preuzme odgovornost za ministarstva unutrašnjih poslova, odbrane, inostranih poslova i finansija, kao i da ima većinu članova vlade – rekao je Petrović.
Igra gluvih telefona tu je zapravo tek počela. Portparol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović negirao je da je ova stranka dobila bilo kakvu ponudu za formiranje Vlade. On je, međutim, ponovio da je za tu stranku neprihvatljivo da kandidat DS Božidar Đelić bude predsednik nove vlade Srbije.
– Ako nam je DS preko medija poslala predlog da Božidar Đelić bude premijer nove vlade, DSS im preko medija šalje odgovor da smo ih pre više od mesec dana obavestili da je to za DSS neprihvatljivo – rekao je Mladenović, dodajući da je stranka na poziciji da je najkorektnije i politički odgovorno da se prvo razgovara sa stranom s kojom se pregovara.
Međutim, Mladenović je zaboravio da je, kada su mediji plasirali ovu vest pre mesec dana, na stranačkoj konferenciji rekao da Koštunica razmišlja da li da prihvati da bude premijer. U G17 Plus kukaju kako njih niko ozbiljno ne shvata i kako su već tri nedelje isključeni iz svih pregovora o formiranju vlade. Samim tim niko nije mogao da im uputi ovakav predlog. U DS ističu da su do sada od DSS dobili samo poruku da Đelić nije prihvatljiv kandidat za premijera, a od G17 Plus inicijativu da se sastanu lideri tri stranke.
Božidar Đelić, kandidat za premijera DS, navodi da stranka ispod ponuđene granice neće da ide. Prema njegovim rečima, Koštunica na mestu premijera za njih bi bio kompromis i maksimalan ustupak, a da bi sve ostalo predstavljalo gaženje volje birača.
– Postoji granica između odgovornosti i onoga kada neko pokušava od DS da napravi korisnog idiota. Želim da kažem za 920.000 ljudi koji su glasali za nas da mi tu granicu nećemo preći – rekao je Đelić.
I ma koliko to razumnim ljudima izgledalo nelogično i nepotrebno, mogućnost novih izbora je potpuno otvorena. Oni su mogući, gotovo isto toliko koliko i da će biti nove vlade. Baš kao što je bilo moguće donošenje nezakonite Uredbe o produženju finansiranja budžeta. Baš kao i vest koju je objavio Danas da je kabinet premijera Srbije najozbiljnije razmatrao mogućnost drugačijeg tumačenja Ustava, kojim bi se pomerio rok za formiranje vlade koji ističe 15. maja. Tek kada su svi pravnici ovu ideju nazvali državnim udarom, pojedini funkcioneri DSS su se stidljivo oglasili, navodeći da ova opcija nije razmatrana.
Božidar Đelić izjavio je da je „usvajanje Uredbe o produžetku privremenog finansiranja finansijski državni udar, a da bi odlaganje roka za formiranje vlade bilo blizu državnog udara“. Kandidat Demokratske stranke za premijera je najavio da će DS zbog donošenja Uredbe o nastavku privremenog finansiranja pokrenuti postupak pred Ustavnim sudom.
Jedna od glavnih ideja prolongiranja datuma izbora vlade je zapravo donošenje konačnog rešenja statusa Kosova, koje se očekuje u junu. I kada bi se vlada sada formirala, to bi bio prvi problem sa kojim bi se suočila, a, po svemu sudeći, tu ima vrlo različitih stavova. A na mogućnost nepovoljnog rešenje ukazala je i izjava Nikolasa Bernsa da će SAD podržati nezavisnost bez odluke Saveta bezbednosti. Berns je kasnije ovu izjavu demantovao, ali je poznato da stav američke administracije ide u ovom pravcu.
Odmah nakon izbora DSS je na sastanku kod predsednika Tadića iznela predlog koji je podrazumevao razmatranje prekida saradnje sa svim zemljama koje priznaju nezavisno Kosovo.
– DSS zalaže se za aktuelizovanje pitanja koje će mere država i buduća vlada preduzeti u slučaju da pojedine zemlje jednostrano priznaju nezavisnost Kosova – izjavio je potpredsednik te stranke Aleksandar Popović navodeći da je aktuelizovano pitanje platforme.
U platformi koalicije DSS-Nova Srbija, predstavljenoj na početku međustranačkih konsultacija o novoj vladi, navodi se da svaka država koja bi donela odluku o priznanju nezavisnosti mora voditi računa da će to proizvesti ozbiljne posledice u međusobnim odnosima.
Tada je DS odbacila taj plan. Potpredsednik DS Dragan Šutanovac je izjavio da bi taj potez vratio Srbiju u izolaciju, bez obzira na to što se DS ne bi slagala sa tom odlukom.