Najgore mesto za podizanje i odrastanje dece

Bogati su, kao što je jednom rekao Ernest Hemingvej „različiti od nas običnih smrtnika – oni imaju više novca“. U stvari, oni imaju daleko, daleko više novca.

Ekstremna bogatstva

Super bogati – top jedan odsto populacije, onih na samom vrhu, imaju čime da se pohvale. Njihovo učešće u nacionalnom bogatstvu je od 13 procenata u 1937. godini palo na jedva četiri odsto u 1974. godini, da bi zatim u godinama Tačerove i Mejdžora rapidno poraslo na skoro 11 odsto do 1997. godine. Poslednji podaci sugerišu da je njihovo učešće u nacionalnom bogatstvu poraslo na 17 odsto do 1990. godine, a potom čak na 23 odsto 2002. Danas je ta cifra još veća i govori da manje od pola miliona odraslih sada kontroliše skoro jednu četvrtinu ukupnog nacionalnog bogatstva, dok je polovini radno sposobnog stanovništva – više od 20 miliona ljudi, učešće opalo na jedva šest odsto u 2002.

Mega-bogati, njih 0,1 odsto su prošli i prolaze najbolje od svih. Otprilike 75 hiljada ljudi sada poseduje skoro polovinu gotovinskog novca u Britaniji i u proseku su za 66 odsto bogatiji nego što su to bili pre pet godina. Bogatstvo hiljadu najbogatijih ljudi se utrostručilo – od 99 milijardi funti na 301. milijardu i to u poslednjih devet godina – od 1997, odnosno otkako je Bler došao na čelo vlade. Samo u prošloj godini, ukupno bogatstvo ove malene ali moćne grupe je skočilo za 21 odsto ili za više od 50 milijardi, a broj milijardera je više nego utrostručen – sa 14 na 54.

Ova ekstremna bogatstva teško da mogu biti razumljiva, a još manje opravdana. Ona, naprosto nisu rezultat fascinantnog poboljšanja u trgovinskom poslovanju, već pre stvar pohlepe i to u mega razmerama. 1980. godine, izvršni direktor vrhunske kompanije je zarađivao oko 25 puta više od prosečnog radnika, danas – 120 puta više.

To je najbolje vidljivo u Britaniji. London, poslednjih godina poznatiji kao Švajcarska na Temzi, preuzeo je primat međunarodnog finansijskog centra. Više od 200 stranih advokatskih firmi sada imaju kancelarije u Britaniji, a priča se da se više finansijskih transakcija obavi na nekoliko kvadratnih kilometara u Londonu nego u celoj Nemačkoj. City je prevazišao Wall Street, Ženevu i Cirih kao bankarski centar, jer je jeftiniji i manje regulisan. Zemlja je poslednju deceniju provela u znaku ekonomske stabilnosti, sa niskom inflacijom i niskom kamatnom stopom. London je postao igralište milijardera. Pored momaka u prugastim odelima, u Britaniji su se nastanili čitavi klanovi ruskih oligarha, arapskih šeika, azijskih tajkuna, sve do velike klike holivudskih starova. Razlog je delimično i u tome što britanska poreska regulativa dozvoljava nedomiciliranim strancima da ne plaćaju porez na prihod koji su stekli van zemlje. Tako se britanski klub super bogatih, koji je nekada činila ekskluzivna elita sada proširio na hiljade članova – tu su baroni nekretnina, internacionalni magnati i kraljevi hedžovanja sa svih strana sveta. Cene nekretnina su dostigle astronomske visine i najskuplji stan na svetu je nedavno stavljen na tržište – za 84 miliona funti u centralnom Londonu. Luksuzna roba – automobili, jahte, ekscentrična letovanja, dizajnerski artikli, itd. prodaju se kao petits pains i pored suludo visokih cena, a koliko je interesovanje, za mnoge od njih postoji i duga lista čekanja. Hedonizam i ludačka potrošnja su postali stil života.
Doista, reklo bi se Raj. Zlatno doba Ostrva! Boom Britanija! No da li je tako? Samo nekoliko kilometara od sjajnih kula Sity-ja, pre nekoliko dana je ubijeno dvoje tinejdžera u jednom od siromašnih delova južnog Londona, gde je nezaposlenost visoka i neuspeh zarazan. Tu nema ni traga od Boom Britanije. Naprotiv, tamna strana ovog buma je što se nejednakost uvećala. U prilog tome govore i dve činjenice, koje su nedavno šokirale Britance – prva – da je razlika između siromašnih i bogatih danas daleko veća nego u vreme vladavine Tačerke i, druga – da su prema izveštaju Unicefa deca u Britaniji, četvrtoj najbogatijoj zemlji na svetu, najnesrećnija, kao i da je ona najgore mesto za podizanje i odrastanje dece.
Prema najnovijim podacima Instituta za fiskalne studije i Instituta za društvenu politiku i istraživanje, jasno je vidljivo da je poslednja decenija prošla u znaku super-bogatih i da se nejednakost uvećala posebno u periodu od 1997. do danas, što ukazuje da su i pored toga što su dečji dodaci, porodične kreditne olakšice, penzionerski dodaci, itd., bili uvećani i predstavljaju skroman ali značajan podsticaj siromašnim slojevima stanovništva, bogati prošli daleko bolje. Oficijelne statistike govore da 1,5 miliona ljudi sada zarađuje više od 1.100 funti nedeljno.
Da su od 1997. svi dobici ostvareni od jedan odsto najbogatijih ljudi transferisani siromašnima, siromaštvo u Britaniji bi nestalo. Studije mnogih ekonomskih stručnjaka, kao i Ričarda Vilkinsona, profesora sociologije na Univerzitetu u Notingemu, nedvosmisleno pokazuju da što je veća razlika između bogatih i siromašnih, to je veći i stepen oboljenja, kriminala i socijalnih problema u društvu kao celini. Recimo SAD, gde je društvo ekstremno bogato ali i ekstremno nejednako, beleži najveći procenat ubistava, trudnoća tinejdžerki, broja zatvorenika, itd, itd. i tek je 26. na međunarodnoj lestvici očekivanog životnog veka svog stanovništva. Suprotno – Japan, Norveška i Švedska, takođe bogate i razvijene zemlje, ali ni izbliza sa takvim razlikama između bogatih i siromašnih, po svim ovim parametrima daleko su naprednije.