Nikola Karaklajić Malo arhaičan izraz, ali baš prikladan za ovu temu!
Uostalom, izraz „alav“ naći ćete na trećoj strani „Vukovog rečnika“ gde on lepo objašnjava da je alav čovek onaj koji je „gulazan, pojedljiv, proždrljiv…“ a baš ta proždrljivost u šahu može biti važan elemenat šahovske kombinacije koja presudno utiče na ishod partije.

nastale na greškama suviše „alavih“ igrača!
Obično bi jedan žrtvovao nekoliko figura, a onaj drugi ih nekritički sakupljao. Prema današnjim principima odbrane – nikad ne uzimaj žrtvovanu figuru, ako ne moraš. Ili, ako je uzmeš – gledaj da je u pogodnom trenutku vratiš, kako bi ostao u boljoj poziciji ili sa neznatnom materijalnom prednošću. Današnji majstor će radije izabrati bolju poziciju sa pešakom više, nego neizvesnu poziciju sa figurom više.
Nekada je bilo pitanje časti – smeš li ili ne smeš da prihvatiš žrtvu?! Ako neko danas ne prihvati žrtvu, niko neće reći da je bio kukavica – već da je bio oprezan!
Najlepša partija XIX veka Andersen – Kijezericki, nazvana je „besmrtnom“, a u stvari je bila „blistava“ samo zahvaljujući greškama crnog (koji je bio – alav!) Anderson je od početka pošao na matni napad, žrtvujući usput nekoliko figura, a protivnik mu je išao naruku uzimajući svaku, pa je na kraju dobio mat u 24. potezu! Da se na vreme zaustavio sa svojom halapljivošću

ne bi bilo ni „besmrtne partije“! Ali tako se nekada igralo i ova partija nije izuzetak. To je bio Andersonov stil igre jer je voleo da žrtvuje materijal radi inicijative. Evo i jednog primera iz 1860 (!) godine:
1.e4 e5 2. f4 (šta bi se drugo igralo u to vreme nego kraljev gambit) 2… d5 3. ed5 e4 4. Lb5 c6 5. dc6 Sc6 6. Sc3 Sf6 7.De2 Lc5!? Crni žrtvuje i drugog pešaka – sve za inicijativu! 8. Se4 O-O 9. Lc6 bc6 10.d3 Te8 11.Ld2 (Beli je zamislio veliku rokadu, ali ni to ne spasava od napada! 11… Se4 12.de4 Lf5 13. e5 Db6 14. O-O-O Ld4 15.c3 Tab8 16.b3 Ted8 17. Sf3
U ovoj poziciji obično se stavlja dijagram sa potpisom
„Crni VUČE i dobija!“
Ovde su moguće različite kombinacije,ali duhu vremena najviše odgovarala žrtva – dame! 17… Db3!! 18. ab3 Tb3 i kako da braniš mat na b1?
Partija

je završena već u sledećem potezu 19.Le1 Le3 i beli je predao.
Možda ćete reći da su ovo partije od pre dva veka i da se ovakav šah više ne igra!?
Ali nemojte to da kažete dva puta!
Ako pogledate sledeću partiju odmah ćemo vam reći da ona nije igrana u XVIII ili XIX veku (iako potezi podsećaju na taj period).
To je partija između omladinca Bobana Bogosavljevića, najveće nade našeg šaha i VM Igora Miladinovića, nekadašnjeg omladinskog prvaka sveta! Partija je odigrana pre neki dan u osmom kolu ovogodišnjeg prvenstva Srbije u Vršcu.
Da li će ući u kolekciju Bobanovih „besmrtnih partija“ poput Andersena?!
Neka vas ne mrzi da postavite šah i pogledate ovu partiju koja je trajala svega 18 poteza:
BOBAN BOGOSAVLJEVIĆ – IGOR MILADINOVIĆ
1. d4 d5 2.Lf4 c5 3. e3 Sc6 4.c3 Db6 5. Db3 c4 6. Dc2 Lf5 7. Df5 Db2 8. Dd5 Sf6 9. Dc4 Se4 10. Db5 Dc1 11. Ke2 Dc2 12. Kf3 g5 13. Sh3! f5 14. Lg5 Dd1 15. Le2 Dh1 16. Db7 Sd8 17. Db5 Kf7 18. Df5 Sf6 i ovde je crni obustavio borbu!
A sada da pogledamo jedan primer „alavosti“ u završnici.
(ali samo ako nije alav!’
A šta bi to značilo?
Ovo je završnica iz partije Bondarenko – Liburkin,1954.
Beli je smatrao da će dobiti na taj način što će dati skakača za h- pešaka.a zatim otići svojim kraljem do a7. prilično prost plan ali sa malim iznenađenjem!
Posle 1. Sh4 Kg1 2. Sf3 Kg2 3. Sh2 Kh2 4. e5 Le5 i sada nastaje poenta kombinacije: beli neće uzeti tog lovca jer bi bio remi, već će ga radije ostaviti na polju e5 i tako će taj lovac biti smetnja sopstvenom kralju da se približi spasonosnom polju c7!
Dakle – nikako 5.Ke5?? već 5. Ke6!! Kg3 6. Kd7 Kf4 7. Kc8 Ke4 8. Kb7 Kd5 9. Ka7 I beli dobija.
A šta bi bilo da crni nije uzeo pešaka u četvrtom potezu?
Na primer, 4… Lc3 5. e6 Lb4 6. Ke5 Kg3 7. Kd5 Kf4 8. Kc6 Ke5 9. Kb7 Kd6 pa je crni kralj pokrio dijagonalu lovcu te sledi 10. e7 Ke7 11. Ka7 i beli opet dobija!
Najzad da vam ispričam i jednu anegdotu na tu temu:
Godine 1996. našao sam se u Singapuru i moj prijatelj dr Lim Kok Ann koji je imao redovnu šahovsku rubriku u „Strejt tajmsu“ pohvalio mi se kako je organizovao mali konkurs među čitaocima ko će da pošalje najzanimljiviju partiju.
„Jedan čitalac mi je poslao neobično lepu partiju koja će dobiti nagradu! Evo, da ti je pokažem: 1. e4 e5 2. Sf3 Sc6 3. Sc3 Sf6 4. Lc4 Lc5 5. d3 O-O? 6. Lg5 h6 7. h4! i sad dolazi do izražaja naš savet „Ne budi alav!“ Crni je uzeo tog lovca računajući na napad na tačku f2 7… hg5 8. hg5 Sg4 9. g6!! Sf2 10. Se5 !!
Pomenuta partija se završila matom usred table:
10… Sd1 11.gf7 Tf7 12.Lf7 Kf8 13.Th8 Ke7 14.Sd5 Kd6 15.Sc4 mat!!
Zaista lepa kombinacija, rekao sam svom prijatelju, ali je šteta što nije originalna!
– Kako to!?
Ima više od 100 godina kako je ova pozicija analizirana u šahovskoj literaturi.
U poziciji na dijagramu moguće su tri opcije : a) da beli uzme damu, b) da uzme skakača i c) da uzme topa.
Ako uzme damu već smo videli kako dolazi do mata, ako uzme skakača onda je mat na sledeći način 10… Se5 11.Th8 Kh8 12.Dh5 i 13.Dh7
Najzanimljivije je ako uzme topa 10… Sh1!?
Kh7 itd. zato je neophodno prvo 11.gf7 tf7 12.lf7 kf8 13.dh5