Neće biti nemačkog jednostranog priznanja

Manevrišući brodom Evropske unije u prvoj polovini ove godine, Nemačka pokušava da izbegne tesnac u kojem se, što vreme prolazi, stenovite hridi sve više približavaju jedna drugoj, tako da rizik prolaska postaje sve veći. Predstavljajući takve stavove svoje vlade, tokom posete „evropske trojke“ Beogradu, nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer ostavio je povoljan utisak ozbiljnog međunarodnog diplomate. Nemačko predsedavanje Uniji kao i dominantno prisustvo u regionu činjenice su koje ukazuju na važnost nemačkog stava u trenutku kada traju pregovori o Kosovu. Dva najvažnija međunarodna položaja na Kosovu zauzimaju Nemci: šef UNMIK je Joakim Riker, a komandant NATO snaga je general Roland Kater. Nemačke trupe ovoga puta su bile mnogo odlučnije u suočavanju s demonstrantima i nemirima na Kosovu nego što su bile u martu 2004. što ukazuje na to da su se mnogo ozbiljnije pripremile za suočavanje sa mogućnom krizom. Nemci su takođe na čelnim međunarodnim vojnim i civilnim položajima u Bosni i Hercegovini.
Nemačka vlada je zauzela stav da stane iza Ahtisarijevog predloga, a savetodavna tela su joj preporučila da obezbedi i podršku „bitnih država“ koje oponiraju Ahtisarijevom predlogu. To su sada Španija, Grčka i Rumunija.
Nemačka prva opcija je da se Ahtisarijev predlog „uslovne nezavinosti“ prihvati od svih: Srbije, Kosova, Rusije, EU i Amerike. Tada bi sve bilo u najboljem redu. Ne bi se postavilo pitanje saglasnosti međunarodnog prava sa predloženim rešenjem, pošto veruje da posledice držanja za „zakon“ mogu da budu loše. „Ahtisari ne govori na seminaru za međunarodne pravnike. Ako bi predložio uključenje Kosova u srpsku državnu teritoriju, to bi značilo rat. On, međutim, istovremeno mora da signalizira da Srbija i Kosovo nisu na istoj međunarodnopravnoj ravni. Zato je i predložen nadgledani suverenitet“, objašnjava Štajnmajer.
Ukoliko nešto od ovoga ne bude funkcionisalo, ukoliko Srbija ne prihvati Ahtisarijev papir, kao što se čini u ovom času, a Rusija bude ozbiljna u nameri da ne podrži rešenje koje bi bilo protiv volje Beograda, stanje postaje kudikamo složenije.
Nemačka vlada je protiv bilo kakvog rešenja koje bi moglo da dovede do daljih suprotstavljanja. Nemački ministar smatra da Kosovo ne može da bude presedan za druge slučajeve, niti da su jednostrano priznanje ili stavljanje veta u Savetu bezbednosti adekvatan politički odgovor. U intervjuu listu „Handelsblat“, on je rekao da Nemačka neće slediti jednostrano priznanje Kosova od strane Sjedinjenih Država, ukoliko do njega dođe, niti će se za to zalagati u okviru Evropske unije. „Svako ko se odluči ili za veto ili za jednostrano priznanje, mora brižljivo da razmisli kakve to posledice može da ima po Balkan. Zato mi moramo unutar evropskih tela, Kontakt grupe i u Savetu bezbednosti da radimo na tome da se oba ovakva poteza spreče“, rekao je Štajnmajer. Po njegovim rečima, „cilj međunarodnih napora“ bio je da se okonča nasilje na Balkanu, ali da na dugi rok to nije mogućno bez rešenja statusa Kosova. Prostor za moguća rešenja je, s obzirom na rat koji je izazvao Milošević i realnosti koje su na tome zasnovane, veoma sužen“, ocenio je šef diplomatije. Dodao je da Kosovo „izričito ne treba i ne sme da bude međunarodnopravni model“ i ukazao da „Kosovo doduše nije bilo jugoslovenska republika, ali da je međunarodna zajednica bila prinuđena da deluje, jer su Srbi maltretirali kosovske Albance“.
Nemačka je već u Bundestagu imala razradu scenarija kako bi se ponašala u slučaju jednostranog priznanja Kosova, ukoliko ono nastupi posle američke odluke. Pravno, rezolucija 1244 ostala bi na snazi. Pod pritiskom „ulice i stranaka u Parlamentu“ Vlada Kosova bi zatražila priznanje. Sjedinjene Države vi priznale Kosovo, ali bi evropske imale različite stavove. Za Nemačku tada bi se otvorilo pitanje šta će ona da radi sa svojim trupama u KFOR i ljudstvom u UNMIK-u. Problem bi bio što bi zemlje koje bi priznale Kosovo prekršile Rezoluciju 1244, a kako bi među njima bile i one koje imaju vojnike u sastavu KFOR i zvaničnike u UNMIK, na Kosovu bi nastao „politički, vojni i ekonomski haos“. Pošto Nemačka najavljuje da neće slediti jednostrano priznanje, jedino rešenje koje proizlazi, jeste nemačko povlačenje s Kosova.
Umesto toga, Nemačka smatra da je „evropski odgovor“ onaj koji će zadovoljiti ambicije svih. Analiza Fondacije Bertelsman naglašava da je „izrazito važno“ da se Srbija što „više približi Evropskoj uniji“ kao i da uoči odluke o Kosovu „radikalni elementi“ ne zadobiju „preovlađujuću podršku“. U tom smislu predlažu se koncesije Srbiji, a posebno važna je preporuka da se pregovori o stabilizaciji i asocijaciji sa EU okončaju što je pre mogućno, a da se istovremeno snizi kriterijum za saradnju sa Haškim tribunalom.