Ni za čim ne žalim

Francuska glumica Marion Kotijar ovih dana prima komplimente sa svih strana. Publika i kritika jednoglasno tvrde da je liku čuvene francuske šansonjerke Edit Pjaf udahnula dušu, dok se reditelju filma Život u ružičastom, (ostvarenje o kome govorimo otvorilo je ovogodišnji 57. Berlinale koji se upravo održava), stavlja na dušu sve i svašta. Zamera mu se činjenica da u filmu ima mnogo „praznog hoda“, da su neki delovi života velike Madam Pjaf naprosto prećutani i zaobiđeni, iako bi se o njenom burnom životu mogla snimiti barem tri filma.
Kako sve to izgleda na celuloidnoj traci videćemo kada film stigne u naše bioskope, a dok se to ne dogodi možemo uživati u odličnoj biografiji Edit Pjaf koju potpisuje polusestra po ocu Edit Pjaf, Simona Berto. Biografiju je u odličnom prevodu Zagorke Zečević objavila beogradska izdavačka kuća Plavi jahač.
Na 550 stranica koje se čitaju u jednom dahu Simona Berto, koja je u senci velike sestre provela oko tri decenije života, piše o tome kako je na rođenju slepa Đovana Garson postala Velika Pjaf. Autorka nije upala u zamku pisanja hagiografije koja brani mit o velikoj umetnici. Naprotiv, objektivno, lucidno, duhovito, na trenutke i ironično piše o svojoj sestri koju je volela.
Tako na ovim stranicama saznajemo kako su svoju karijeru počela velika imena francuske šansone poput Šarla Aznavura ili Iva Montana. Saznajemo bukvalno sve o Gradu svetlosti iz onoga vremena. Kabarei, barovi, velike avenije i sirotinjske četvrti Pariza, a o boemskom životu da se i ne govori, opisani su toliko verno, da čitalac ima utisak kao da se tamo i nalazi i lupka nogom u ritmu šansona. Na ovim stranicama srećemo Žana Koktoa, Rajmona Asoa, Marlen Ditrih, Mišel Morgan, Morisa Ševalijea, Čarlija Čaplina i mnoge druge. Tu su svoje mesto našli i „mnogobrojni meteori koji su bljesnuli na nebu Edit Pjaf i ugasili se.“ Saznajemo tako da je velika Edit u dubini duše mala devojčica koja čezne za ljubavlju, ali sudbina nije dozvolila da njena najveća ljubav, veza sa bokserskim šampionom Marselom Serdanom, potraje.
Edit se nakon njegove pogibije koja ju je potpuno slomila obratila za pomoć višim silama odnosno prizivanju duhova. Živopisno su opisane i krize sa alkoholom i drogama koje je Edit preživljavala. Ali, i ono najvažnije: šta je sve bila u stanju da učini za pesmu. Po rečima Simone Berto pesma je „za nju bila sve.“
O tome koliko je Simona Berto dobro poznavala svoju sestru možda najbolje govore ovi redovi: „Edit je svoje muškarce oblačila po svom ukusu. Njihov stil nju nije interesovao… Bila je ubeđena da oni u odeći koju je ona odabrala divno izgledaju. Ponekad se to i dešavalo, ali je najčešće sve to izgledalo užasno. Da, Edit je bila oštra, nemoguća, teška, ali samo kad su u pitanju sitnice. Inače, oni su je vrteli kako su hteli. Ona je sebi kupovala pravo na maštu, u čemu je uvek nalazila oduška.“
Ovo je priča o ženi koju su obožavali milioni, priča o muzici, objektivno svedočanstvo o davno prohujalim vremenima, kada se kao što kaže čuvena pesma koju je pevala Edit „ni za čim nije žalilo.“