Foto: S. Župljanin

Danas od 163.000 Bošnjaka (muslimana), koliko ih zvanično broji poslednji popis u Srbiji, u Novom Pazaru živi oko 100.000. Srbi napuštaju ove prostore, odlazeći u druga mesta u Srbiji – najčešće put Beograda, Bošnjaci se doseljavaju u Novi Pazar. Sela u Tutinu, Sjenici, oko Novog Pazara su već opustela, kao što su izgleda po celoj Srbiji. Ali ne doseljava se samo iz okolnih sela, nego takođe sa Kosova i Crne Gore.

Pitanje – otkud tolika magična privlačnost Novog Pazara kad ovde nema nekakve industrije pa ni mogućnosti za neke druge privredne grane, kad se operiše ogromnim ciframa nezaposlenosti?- inicira odgovor o getoizaciji celog ovog prostora, njegovoj zapostavljenosti i izloženosti stihijskim procesima u kojima sve ono što donosi tranzicija ovde dobija posebna obeležja. Novi Pazar je uz to grad sa puno mladih ljudi, objektivno lišenih svetlije budućnosti i sigurnosti koje pruža mogućnost zaposlenja. Novi Pazar je grad dinamizma koji je sa jedne strane posledica getoizacije, siromaštva, nesigurnosti, prepuštenosti sopstvenoj sudbini, mračnog horizontal budućnosti, ali i sopstvene jedinstvenosti i zaokruženosti sveta za sebe koji mnogima ostaje zagonetan stoga i nepoznat. Da bi se donekle razumelo stanje u ovom kraju, moglo bi se uporediti sa stanjem na severu Kosova, sa položajem srpskog stanovništva, recimo u Kosovskoj Mitrovici, ali samo donekle. Specifičnosti ostaju.

O Srbima na Kosovu, bar u nekoj meri, brine matična zemlja Srbija, oni Kosovo i dalje osećaju Srbijom ili bar tako kažu, ali u realnosti duboko na svojoj koži osećaju stanje novi prilika koje je nastalo. Bošnjaci u Srbiji /Sandžaku/ su manjina ali o njima ne brine nikakva matična zemlja jer je njima jedina stvarna matica Srbija. Neko će reći Bosna, dobro, tamo živi veći deo ovog naroda, ali geneza sandžačkih Bošnjaka je istorijski posebna priča. Neko će reći, pa ovo je bila Turska do 1912 god. – da, ali Turci su Turci a Bošnjaci nisu Turci. Neki su političari govorili da se Srbija maćehinski odnosi prema muslimanima-Bošnjacima, sejući seme nepoverenja i zla ovde, ali gle, ovde je bilo i mudrosti i trpeljivosti da to seme ne proklija i ne da svoje opore plodove. Pa gde je onda problem ili problemi? Dakako, ima ih puno. Ali jedan nije izgubio na svojoj aktuelnosti. On i danas postoji u obliku pitanja – Šta učiniti sa islamom koji postoji na ovom prostoru? Kako se ophoditi spram njega, pogotovu danas, kad on nije više samo stvar nacionalnog obeležja jedne zajednice već ima globalne značajke? I tu počinju krupni nesporazumi iz nemogućnosti jasnog sagledavanja stanja. Problemi koji već duži niz godina izbijaju sa islamskom zajednicom, deo su tog krupnog pitanja. Hajde da opet malo pojednostavimo stvari. Islam nije samo religija već i kultura i sveobuhvatan način života i pogled na život. Za sandžačke Bošnjake je to, ona moć središta, oko koje se formiralo nacionalno i kulturno biće, pa je otuda Islamska zajednica, prevashodno nacionalna institucija, iako bi ovo bilo malo čudno sa aspekta same religije. A upravo je ta nacionalna institucija bila na permanentnom udaru. Onda kada se Bošnjacima negirao nacionalni identitet prevodeći se u verski i onda kada se udaralo na veru emancipujući se nacionalni identitet, istina sa verskim imenom. Ovo može biti malo zbunjujuće za one koji ne poznaju islam. To stoga što je islam kod Bošnjaka, bio i stožerni centar kulturnog identiteta. U Sandžaku je to imalo posebnu snagu i ulogu upravo zbog sandžačke vetrometine. Koliko je samo spomenika islamske kulture uništeno u Sandžaku, naročito u Novom Pazaru, koliko njih prisvojeno, koliko njih lišeno svake brige, prepušteno nestajanju? Svakog iole kulturnog čoveka ovi podaci mogu samo uznemiriti. Ali zašto je to sad važno, upitaće neko i prigovoriti da je slično prošla i Srpska pravoslavna crkva!? Da, ali, sa islamskom zajednicom, ni jedno otvoreno pitanje nije rešeno, ni kad je u pitanju restitucija ni kada je u pitanju umnožavanje islamske zajednice. Ovo može postati ozbiljna rak rana koja neće pritiskati samo nacionalno i versko biće muslimana, vernika i Bošnjaka kao etničke manjine. Islamska radikalizacija, koja je delom posledica gubitka autoriteta verskih institucija, te različita političkih strujanja iz islamskog sveta, čega nisu lišeni ni balkanski muslimani, u nekom trenutku može postati ozbiljna pretnja. Alarmantan je podatak da mladi ljudi odavde odlaze da se bore na Bliskom istoku, privučeni snagom islamskih uverenja. Evropske zemlje su se ozbiljno suočile sa terorizmom. Balkanske zemlje čekaju svoj red ulaska u EU, a šta ako ona ostane zatvorena za njih, pa Balkan bude kulturno, politički i ekonomski prisajedinjen Bliskom istoku? Ozbiljne analize ukazuju da ova opcija nije eliminisana kao mogućnost.

Da malo, skratim priču – imaju li Bošnjaci u Sandžaku neku drugu nacionalnu instituciju?- nažalost ne, iako će neko navesti ceo niz institucija pa i Nacionalno veće. O njemu bi se tek dalo razgovarati. Pa šta da se onda radi?! Za početak da se shvati da se stvari moraju uozbiljiti, da se problemi sa ovom nacionalnom, kulturnom, obrazovnom i dakako verskom institucijom moraju početi rešavati. Upravo je i ova gradnja koja je postala medijska tema broj jedan, samo simptom koji ukazuje na dublje probleme, one sa Univerzitetom, one sa verom i one sa imovinom. Svođenje problema tako što će se oni vezivati za ime jednog narodnog poslanika iz redova ove institucije ne ukazuje na suštine. Ukazuje na manipulativne moći dnevne politike, a to je ipak oblik zloupotrebe politike pa i vere.

Ali postoji i druga strana medalje cele ove priče. Novi Pazar je grad koji treba čuvati i sačuvati, jer uprkos svim rušenjima koja je pretrpeo i gradnjama kojima je izložen, on se mora tretirati kao posebna kulturna vrednost jer još dosta toga ima što može da se sačuva. Sam ostatak stare čaršije je ozbiljno nagrižen. Treba samo videti Prizren, pa uvideti koliko toga je obnovljeno i kultivisano od kulturnog nasleđa i što je za mene bilo zanimljivo i važno, još uvek se govori i srpski i turski pored albanskog i niko vas neće ignorisati zbog vašeg srpskog ili bosanskog jezika. Stoga i Novi Pazar treba da bude briga svih, od Islamske zajednice koja baštini islamske kulturne vrednosti, do institucija za zaštitu spomenika kulture, onih koji poseduju političku moć u gradu, do državnih institucija koje Novom Pazaru moraju prići sa ozbiljnošću prisutnih problema pa do medija koji su uglavnom raspoloženi da senzacionalistički pristupaju ovim dešavanjima. Uveren sam da će ovaj grad, njegovi stanovnici i ovaj širi prostor, na svaku dobronamernost, stostruko uzvratiti dobrim.

Autor je akademski slikar iz Novog Pazara