O bilbordima, tajkunima i ostalim tuđicama

Šta je zajedničko uksoricidu, UKT-u, ukuleleu, ulaku, ulalgiji, ulami, ulanu, ulanki, ulemi, ulefi, ulkusu, ulni…? Nasumično odabrani niz ovih sukcesivnih reči ilustrativan je za sadržinu bezmalo pedesetak hiljada odrednica, uključujući rečnik pojmova i rečnik stranih afiksa i afiksoida, pregled izvornih izraza i izreka, uglavnom latinskih, pregled međunarodnih latiničnih skraćenica i niz drugih priloga neophodnih ovakvom poduhvatu koji je krajem prošle godine, posle trogodišnjih peripetija, objavio novosadski Prometej: Velikom rečniku stranih reči i izraza koji su priredili ugledni jezikoslovci Ivan Klajn i Milan Šipka.
O potrebi ovakvog priručnika nepotrebno je govoriti. Činjenica da je do njegove pojave u najširoj upotrebi bio više od pola veka star Vujaklijin Leksikon, povremeno osavremenjivan, dovoljno govori o potrebi da se izdanjem kao što je ovo sistematizuju i pribeleže sve reči i izrazi koje, s medijskom revolucijom i najezdom tuđih reči, u nedostatku domaćih bivaju preuzete iz stranih jezika, da se potom stručno obrade i da im se odrede sva moguća značenja. U vrlo opširnim Uvodnim napomenama autori, recimo, ističu da spomenuto Vujaklijino delo, čak i u najnovijem izdanju iz 2002, ‘u vreme kada i naša deca barataju kompjuterima i služe se Internetom i mobilnim telefonima, ne sadrži uobičajene termine iz tih oblasti, kao što su atačment, apdejt, apdejtovati, aplikacija, blog, veb, vebsajt, mejl, pasvord, fajl, kompakt-disk (CD), modem, ROM, displej, roming, DVD (di-vi-di) i sl., ili iz drugih oblasti: aerobik, bilbord, bingo, biznismen, tajkun, brend, omaž, toples, pa čak ni kriminal, ili široko rasprostranjene anglicizme in (u značenju“ koji je popularan, aktuelan, koji je u modi“) i suprotno tome, aut‘.
Kad smo već kod „in“, spomenimo da je, iako je pojavom ovog rečnika Vujaklija, kao „aut“ i poslat u zasluženu istoriju, ovih dana, nedugo posle pojavljivanja Prometejevog ambiciozno, temeljito i metodološki dosledno urađenog Velikog rečnika Klajna i Šipke, u medijima objavljena kratka vest da je Ministarstvo prosvete rešilo da Vujaklijin Leksikon pokloni našim školarcima i za taj u osnovi prošlovekovni priručnik odvoji pozamašnu svotu iz budžeta. Koliko će godina biti potrebno da bi i izdanja kao ovo Klajnovo i Šipkino bili otkupljeni i ponuđeni generacijama koje dolaze? (Uzgred, privatni i entuzijastični novosadski izdavač Prometej je Veliki rečnik stranih reči i izraza objavio uz veliki napor, uz delimičnu finansijsku podršku Izvršnog veća Vojvodine i Ministarstva kulture i medija Srbije i za njega, prema nekim računicama, čini nam se utrošio desetostruko manje novca nego što košta samo jedan tom Akademijinog Rečnika kojem se godinama ne nazire kraj?)
Koristeći, ipak, u svom istraživanju bar kvantitativno obilatu građu koju, osim Vujaklijinog, nude i drugi rečnici nastali u proteklih pola veka, od dva opštija, sada već nepostojećeg srpskohrvatskog jezika, Matice srpske (6 tomova), a zatim i SANU (16), do sličnih novijih rečnika Bratoljuba Klaića, Vladimira Anića i Iva Goldštajna, Abdulaha Škaljića (turcizmi) i dr Radomira Aleksića, Jovana Ćirilova, Đorđa Otaševića… i niz terminoloških leksikona iz pojedinih užih oblasti, autori su pokušali da obuhvate što više reči prisutnih u srpskom savremenom, ali i nekadašnjem svakodnevnom i književnom govoru i pisanju, stavljajući poseban naglasak na najnovije izraze, od kojih su mnogi leksikografski neobrađeni u spomenutim izvorima. Odrednice za svoj Veliki rečnik Milan Šipka i Ivan Klajn prikupljali su i iz „života“, zatim iz rečnika manje poznatih reči i zraza kojima su propraćena izdanja sabranih dela naših pisaca, iz popularnonaučnih leksikona, ili časopisa iz raznih oblasti umetnosti i nauke. Njima su dodali i reči koje su nalazili u štampi, radio i TV emisijama i drugde.
Sadržaj Prometejevog Velikog rečnika stranih reči i izraza koji je pred nama obuhvata reči stranog porekla koje se upotrebljavaju u svim stilovima savremenog standardnog jezika, reči stranog porekla prisutne u književnoj baštini, počev od folklora, naučne i umetničke termine stranog porekla, iz mitologije i religije, eponimizme, najnovije pozajmljenice iz stranih jezika, uglavnom engleskog, skraćenice pojmova, internacionalne fizičke, hemijske i druge simbole, strane izvorne izraze terminoloških karaktera… Tu su, najzad, brojne izvorne latinske ili latinizirane starogrčke izreke, poslovice i sentence, ali i izreke iz najpoznatijih velikana svetske literature.
Prilikom rada na rečniku autori su pored ostalih kriterijuma za odabir reči koristili i nekoliko „ne“ kriterijuma. To znači da u ovaj leksikon nisu uvrstili lična imena stranog porekla, osim nekoliko izuzetaka, niti imena istorijskih ličnosti, odrednice koje nemaju nikakve veze sa stranim poreklom (kao npr. izraz Zeleni, u smislu političkog pokreta), kao ni reči stranog porekla koje su do te mere postale odomaćene da ih ni Matičin rečnik srpskohrvatskog jezika ne priznaje kao strane (recimo krevet, livada, koliba).
Uvodne napomene obuhvataju i vrlo detaljna uputstva za korišćenje a za svaku odrednicu upisana je akcentuacija. Tu su i naznake kako se akcenat menja kod reči u kojima je to slučaj, akcenatski dubleti, karakteristični oblici u promeni osnovnog oblika reči. Kod imenica dat je u jednini genitivni nastavak i sl., kako bi se ukazalo na sve važne morfološke promene reči.
Uprkos tome, korisnik ima veoma pregledan tekst i brzo i lako može da pronađe željeni termin, jer su sve odrednice posebne, što znatno olakšava traženje. Naravno, profesionalcima koji ovakve rečnike svakodnevno koriste nedostajaće elektronsko izdanje ovog rečnika, podesnije za daleko brže pronalaženje reči, i nadamo se da ćemo i njega dobiti jednom kada se situacija na našem piratizovanom tržištu CD izdanja stabilizuje. Elektronski oblik, uz to, bio bi pogodan medij za ohrabrujuću nameru autora da svoj višegodišnji trud nastave dopunjavanjem novim tuđicama koje se pojave.
Korisnicima, pogotovo stručnjacima, ovaj rečnik, nadajmo se, biće i korektiv, podsticaj da prevode izraze na naš jezik, ali na pravi način. A možda i koristan da ih oduči od često nakaradne i pogrešne upotrebe kod nas odomaćenih i pomodnih tuđica, kao što su „akcident“, „brejk“ i sl).