Od akademika do fudbalera

Mnogi su zaslužni što se ovaj susret dogodio – iz Fudbalskog saveza Beograda i Srbije, iz Nogometnog saveza Splita i Hrvatske, posebno iz jedinstvenog po originalnosti ekološkog društva „Picigin“ iz Splita. Ipak, spiritus movens bio je Stipe Ercegović, rođeni Beograđanin, čiji je otac Dušan 1948. godine došao iz Krila Jesenice, blizu Omiša, u Beograd. Bilo je to posle snimanja filma „Slavica“ sa Avala filmom. Stipe je „povukao je na oca“, pa je sada i on u filmskom poslu. Pored toga je predsednik Zajednice Hrvata Beograda, koja nosi ime „Tin Ujević“ i inicijator osnivanja društva srpsko-hrvatskog prijateljstva.

Našli smo se na kafi i razgovor počeli o prvom većem prisustvu Hrvata u Beogradu, još od Dubrovačke i Bosanske kolonije pa do danas. Ercegović ima dosta planova koje želi da realizuje kroz dokumentarne filmove, za koje su zainteresovane televizije, RTS i RTV.

– Jedan od zanimljivijih i manje poznatih likova je isusovac Bartul Kašić, koji je bio jedan od prvih tvoraca teorije „piši kao što govoriš“, za koju će se konačno izboriti Vuk Karadžić. Kašić je inače pisao ćirilicom ili bosančicom, kako se još nazivala. To treba da znaju i oni koji danas raspravljaju o jeziku, a ne znaju neke stvari koje su Kašiću bile jasne u 16. i 17. veku. Kod Omiša postoji i „glagoljaška crkva“, u koju je pismenost došla preko solunske braće Ćirila i Metodija. Da ne govorimo o opusu Tina Ujevića, koji je u Beograd stigao pre Prvog svetskog rata pun južnoslovenskih ideja. Verovatno najbolje stihove ispevao je u Beogradu, ekavicom, bez kompleksa, jer se kao boem potpuno srodio sa duhom Beograda.

Ercegović namerava da obradi život i rad pedesetak znamenitih Hrvata koji su važni i za društveni život Vojvodine i čitave Srbije, kao što je, recimo, Ilije Okrugić – književnik, pesnik, putopisac i župnik iz Petrovaradina. On je ostavio desetak drama, nekoliko zbirki soneta, uz to je komponovao duhovnu muziku za crkveno izvođenje. Iz njegovog pera potekle su tri veoma poznate pesme – „Milkina kuća na kraju“, „Za jedan časak radosti“, „Srem, lepo je živet u njem“. Njegova drama „Šokica“ izvedena je pred srpskim dobrovoljcima u izbegličkom logoru u Bizerti, pred proboj Solunskog fronta, što je jasan dokaz njegovih patriotskih stavova. Kralj Milan Obrenović ga je odlikovao Ordenom Svetog Save, a od crnogorskog kralja Nikole Petrovića dobio je Orden Danila.

Na Ercegovićevoj listi su i dobro poznati velikani kao što su Antun Gustav Matoš i Josip Pančić.

Matoš je Sremac, iz Tovarnika, a dugo je boravio i radio u Beogradu, dok je Josip (poznatiji kao Josif) Pančić iz Bribira, kod Zadra, u Dalmaciji, biolog, botaničar i osnivač Srpske akademije nauka, čija se 160. godišnjica od rođena upravo obeležava ove godine. Svakako će svoj prostor dobiti i ban Josip Jelačić, koji je, kao i Okrugić, iz Petrovaradina. Meni lično, simbolički je izuzetno značajan i Stevan Filipović, koji ima čuveni spomenik u Valjevu, kako sa podignutim i raširenim rukama stoji ispod vešala i prkosi pred smrt, a to je inače Stipan Filipović iz Opuzena, koji se našao u Valjevu na početku rata i podelio nevolje sa tim narodom koji ga je potpuno prihvatio – kaže Ercegović.

Vraćajući priču na fudbalski meč veterana Splita i Beograda, Ercegović kaže:

– Voleo bih kada bi pre utakmice Srbije i Hrvatske u Zagrebu došlo do uzvratnog susreta veterana u Splitu. To bi bila neka vrsta pozitivnih signala koji bi pokazali da se na viteški način može shvatati sport. Ali, ne smem ništa da garantujem, jer to zavisi od mnogo faktora. Većina onih koji su bili u Beogradu, imaju obaveze u inostranstvu, tako da tu treba mnogo diplomatije, a da ne govorimo o sredstvima za put, smeštaj, dresovima. Koliko vidim, dobre volje ima. Ako ne bude sada, biće nešto kasnije, ali svakako će biti – kaže Ercegović.

Tužna porodična istorija

Bila je to obična đačka prozivka u Trećoj beogradskoj gimnaziji, kada je profesor došao do imena i pročitao:

– Ercegović, Stipe… Čekaj, čekaj, šta je tebi Ivan Ercegović?

– Pa imam jednog starog rođaka, dole u Dalmaciji, u Krilu Jesenica, on je Ivan Ercegović.

– Ne, ne taj… Najbolje da kažeš ocu da dođe u školu da porazgovaram sa njim.

Otac Dušan je došao, porazgovarao i tako saznao za sudbinu brata Ivana. Ispostavilo se da je Stipin stric, za koga porodica nije znala osim da je ranjen u borbama, stigao na Staro sajmište, u Beograd, a onda je od posledice ranjavanja nažalost – umro.

Picigin na Adi Ciganliji

– Mnogo dobrih ideja o hrvatsko-srpskoj saradnji začeto je u neobičnom splitskom klubu „Picigin“, koji se bavi ekologijom i dobrim vibracijama među ljudima. U tome prednjače njihov predsednik Zdenko Matošić i generalni sekretar Branko Bosanac.

– Oni što naume, to i urade. Puno su nam pomogli u organizaciji ove fudbalske revije. Još ranije su tipičnu splitsku igru picigin predstavili Beograđanima i to tako što su je po strogim pravilima odigrali u plićacima Ade Ciganlije.