Osluškivanje pretnji o ruskom vetu

Iako su predsednici Buš i Putin u sredu telefonom razgovarali, između ostalog i o razlikama u odnosu na Ahtisarijev plan o Kosovu, iako su tome prethodile učestale izjave nezadovoljnog ruskog ambasadora u UN Vitalija Čurkina, iako je Moskva indirektno nepovoljno komentarisala američke stavove koje je u Briselu, u NATO i sedištu EU izneo podsekretar Nikolas Berns, na zvaničnom, dnevnom redovnom razgovoru sa novinarima predstavnik Stejt dipartmenta je odlučno ponovio da Vašington neće uskratiti podršku predlogu finskog diplomate predatom generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija.
Kako je ovaj stav SAD ponovljen baš u sredu rano posle podne po američkom vremenu, jasno je da je došao i posle razgovora Buš-Putin i posle sastanaka u Briselu i Kontakt grupe o Kosovu u Londonu. Sve to, ali još ponešto, bar zasad, nagoveštava da Vašington nije spreman na odustajanje. Videlo se to i u svim vestima na elektronskim medijima gde se javljalo o Ahtisarijevom planu u Savetu bezbednosti, o podršci svih NATO partnera i davao publicitet onome što je izjavljivao Agim Čeku.
Ovde je inače sasvim neuobičajeno da neka vest iz sveta koja se ne tiče direktno Amerike uopšte nađe mesta. Kosovo se trenutno stavlja sve više u okvir kompletnih odnosa Moskve i Vašingtona koji su sve zategnutiji, pre svega zbog američke namere da postavi svoje odbrambene rakete u Evropi, na češkoj teritoriji, ali i zbog sve učestalijih javnih stavova da je savremena Rusija zapravo autoritarna država, da se razvija nedemokratski, da je sve manje slobode štampe i drugih demokratskih karakteristika. U sve to se uklapa i Putinov minhenski govor, nimalo laskav za predsednika Buša. Uprkos činjenici da je Moskva nedavno glasala u Savetu bezbednosti za pojačanje sankcija protiv Teherana zbog namere da razvija nuklearno oružje, ruska i američka politika prema Iranu nisu različite tek u nijansama. Smatra se da je predsednik Buš pozvao predsednika Putina u sredu telefonom baš zbog Irana, prvenstveno zbog britanskih mornara koje Teheran drži kao taoce. Kosovo tako nije bilo povod za ovaj telefonski razgovor, ali je svakako u diplomatskoj igri, „nekoj vrsti razmene“, na šta upućuje i činjenica da o ruskom vetu u Savetu bezbednosti još niko s najvišeg moskovskog mesta nije ništa stvarno izjavio. Nagoveštaji dolaze posredno, mada ponekad zvuče i kao istinska pretnja da se i to može dogoditi.
S američke strane se zato često ističe da pregovori u Savetu bezbednosti mogu da potraju, da odluke ne moraju biti „brze“što se Kosova tiče, da se mogu razmatrati pažljivo svi Ahtisarijevi predlozi, ali se i dodaje da je dosadašnja nerešena situacija bila, u stvari, na veliku štetu srpske i drugih manjina. Prema izjavi jednog od savtenika u američkom Predstavničkom domu, stručnjaka za spoljnu politiku, datoj Glasu Amerike “ Ahtisarijev plan je veoma određen i mora se primeniti na dosledan način u svakom pogledu ako bude usvojen, jer se njime zapravo stvarno obezbeđuje sigurniji i bolji položaj Srba i obavezuje albanska strana na svaki detalj o zaštiti manjina.“
Veoma slično govori i Džejms Obrajen nekadašnji američki izaslanik za Balkan i prvi diplomata koji je iz SAD došao zvanično u Beograd posle oktobarskih promena 2000. Naglašavajući da će Rusi tražiti nastavak pregovora, Obrajen dodaje: „Potreban je plan kojim će se zaštititi prava i tradicija Srba na Kosovu, drugih manjina, ali i ostvariti volja većinskog stanovništva. Izgleda da je stvarno došlo vreme za mirno odvajanje, pa ako se to ostvari, obe zajednice će imati prosperitetnu budućnost u okviru Evropske unije“.
Prema mišljenju analitičara i komentatora može se još čuti, više kao spekulacija i mogućnost nego kao izvesnost u ovom trenutku, da bi se američko-rusko pregovaranje ili natezanje oko Kosova moglo odužiti do juna, zapravo samo do sastanka grupe G-8. Do zajedničkog stava bi se došlo u okviru Ujedinjenih nacija, Kontakt grupe, ekspertskih i drugih sastanaka najverovatnije iza zatvorenih vrata. Glas za produžetak pregovora, ali i protiv Ahtisarijevog plana kao „nametnutog rešenja“ čuo se u utorak na brifingu takozvanog Srpskog kokusa američkog Kongresa. Članovi kokusa su ličnosti zainteresovane za politiku SAD na Balkanu, posebno za sudbinu Kosova. Srpski kokus je sastavljen od 26 članova Kongresa, među kojima su i tri senatora: Džordž Vojnović, republikanac iz Ohaja, Džjejms Ajnhof, republikanac iz Oklahome i Dejvid Viter, republikanac iz Lujzijane. Koopredsednici Kokusa su članovi Predstavničkog doma Melisa Bin, demokrata iz Ilinoisa i Den Barton, republikanac iz Indijane. Njih dvoje su u ime svih članova 21. marta uputili pismo predsedniku Bušu u kojem apeluju da se ne nameće rešenje za Kosovo, sumnja u mogućnost privremene kosovske vlade da zaštiti prava manjina, pre svega Srba, izražava uverenje da Ahtisarijev plan krši neke od osnovnih odredaba međunarodnog prava i na kraju upozorava da bi nezavisnost Kosova značajno oslabila prozapadne i proreformske snage koje bi zatim izgubile kontrolu u Srbiji što bi bilo „katastrofalno za budućnost i bezbednost Balkana i celog evropskog kontinenta“. Na brifingu su Melisa Bin i Den Barton uglavnom ponovili sva ova upozorenja iz pisma upućenog predsedniku SAD.
Novinarima se obratio i Nikolas Gvozdev urednik časopisa „Nacionalni interes“ koji se često bavi balkanskim temama, izražavajući uverenje da bi, uprkos svim nedostacima Ahtisarijev plan mogao da bude usvojen u Savetu bezbednosti gde bi se Rusi mogli samo uzdržati od glasanja. Jasmina Teodor Bulanžer, predsednica Kongresa srpskog ujedinjenja (ovdašnje dijaspore) i profesor sa Nacionalnog univerziteta odbrane Stiven Majer su upozorili ovom prilikom da bi usvajanje Ahtisarijevog plana donelo novu nestabilnost i možda i sukobe na Kosovu.