Ovekovečena emocija

Kosta Andrejević, koji se školovao u Italiji i stekao diplomu Gemological Institute of America nedavno se vratio sa sajma juvelirstva u Bazelu. Njegovim utiscima sa ove atraktivne manifestacije počinjemo razgovor za Danas.
– U pitanju je najveći sajam juvelirstva i satova u svetu, na njemu su prisutni svi koji u svetu juvelirstva i satova nešto znače, i to iz svih krajeva sveta, Amerike, Evrope i Japana. Ovo je najposećenija i najznačajnija manifestacija iz ove branše, svi iz ove profesije cele godine se spremaju i rade za Bazel. Ono što se prikaže u Bazelu biće trend u celom svetu za narednu godinu. Ove godine se Italija ponovo vraća na scenu juvelirstva i satova, i na osnovu izloženog smatram da se Italija ponovo vraća u sam vrh kreiranja i proizvodnje nakita.
S obzirom na to

da redovno posećujete sajmove, recite nam koji su najnoviji trendovi u juvelirstvu u smislu materijala, modela, boja?
– Bulgari je i ove godine, kao i prethodne, stavio akcenat na šareno kamenje. Drugi trend je vraćanje dizajna art decoa koji se vraća kao tema u juvelirstvu. Nosiće se viseće minđuše, razdragani i viseći lančići. Osim dijamanata, nosiće se dosta šarenog kamenja i Tahiti bisera. Belo zlato je definitivno ustalilo svoje mesto, mada je žuto zlato ove godine prisutnije nego prošle.
Prošle godine je film „Krvavi dijamant“ imao veliki uspeh. Ovaj film se bavi tematikom nelegalne trgovine dijamantima devedesetih godina prošlog veka u Africi. Ta trgovina je poslužila kao izvor finansiranja ratova i nasilnih promena vlasti u zemljama poput Angole, Liberije, Obale Slonovače, Konga i Sijera Leonea. Kakav je uticaj imao ovaj film na tržište dijamanata?
– Trgovina dragim kamenjem je velika industrija sa godišnjim prometom od 13 milijardi dolara i više od 10 miliona ljudi koji su na neki način uključeni u njeno funkcionisanje. Ovim filmom zaprećeno je da se pomuti savršeni sjaj nečeg magičnog poput dragog kamena, simbola najlepših emocija i večnosti. Taj veo romantike koja je oduvek obavijala dijamante mogla je biti pomućena ćinjenicom da je ova grana industrije nosila sa sobom nasilje i veliku brutalnost u afričkim zemljama u poslednjih petnaest godina. Film je pobudio ne samo pozornost aktera trgovine dijamantima već i Ujedinjenih nacija i ostalih nevladinih organizacija. Stoga je u mestu Kimberley u Južnoj Africi, jednom od najvećih rudnika dijamanata održan forum na kome je potpisana rezolucija „Kimberley Process“ koja nameće sertifikaciju celog procesa trgovine dijamantima, od rudnika do juvelirnica, čime se garantuje da je svaki kamen koji prati sertifikat produkt legalne trgovine. Ovu rezoluciju potpisala je 71 zemlja. Niko ne bi voleo da nosi komad nakita zbog koga je neko patio ili stradao, stoga je veliki napor uložen poslednjih godina da se plemenitost i dragocenost dijamanata sačuva. Zahvaljujući „Kimberley procesu“ statistike nam sada govore da je oko 99 odsto trgovine dragim kamenjem legalno. Nakon prikazivanja filma „Krvavi dijamant“ potražnja za dijamantima je čak i povećana, te možemo reći da je očuvana magija najlepšeg proizvoda Zemljine unutrašnjosti.
Kakav je vaš lični put u ovoj profesiji?
– Zanat sam učio od oca, a odavno sam shvatio da je od samog zanatstva potrebno i mnogo više, tačnije kontinuiran i uporan rad na sebi. Školovao sam se u Italiji, gde sam stekao diplomu Gemological Institute of America. Uvek me je zanimalo stalno unapređenje poslovanja i spajanje tradicije sa jedne strane, sa inventivnošću i svetskim kreativnim trendovima i novim tehnologijama, sa druge strane.
Šta je najznačajnije što ste tokom školovanja naučili i koliko je to znanje primenljivo na našem tržištu?
– Svaki segment školovanja je značajan, počevši od odnosa s kupcima, kako opremiti radnju i urediti izlog, preko procene dragog kamenja, kristalografije, ocenjivanja kvaliteta. Smatram da je sve to vrlo primenljivo i savetujem svakog, ne samo svoje kolege, da se što je više moguće posvete edukaciji i stalnom usavršavanju znanja.
Mi, stanovnici ovog podneblja, svesni smo preovlađujućeg trenda napadnog pokazivanja bogatstva i uspeha. Kako opisujete kupca dijamanta, koji se odlučuje da odvoji veliki novac za diskretnu, malu stvar poput dragog kamena.