Knjiga Od ideje do apsurda u hrišćanskoj religiji Svetozara Karakuševića, neka vrsta filozofije i/ili sociologije religije, pojavila se nedavno – prigodno, „o Uskrsu 2007“, kako sam autor u Epilogu kaže – u izdanju Čigoja štampe. Nesvakidašnja filozofija/sociologija hrišćanske religije to je već svojom formom koja, osim Epiloga, ima i Prolog i Interlog, baš poput kakvog srednejevkovnog hrišćanskog spisa, upravo ondašnje pozorišne misterije ili mirakula. I ne slučajno, jer se Karakušević svojom temom, reklo bi se, ne bavi „sa strane“, samo kao naučnik jedne od pomenutih humanih disciplina, već onako kako u Prologu kaže: „Čovek se rađa po ljudskoj volji ili slučaju u određenoj zatvorenoj religijskoj zajednici, sa verom koju održava ili napušta tokom života. Ako je čovek-vernik, njegova je dužnost da bude ne samo sledbenik već i istraživač svog uverenja, pogotovo hrišćanin sa 2000 godina iskustva i iskušenja. To je tema ove knjige.“
A to što bi trebalo „istražiti“, zapravo „raslojiti i osmisliti“, zasniva se na dvostrukosti Hristove prirode, ljudske i božanske, što „čini njegov govor slojevitim i dvosmislenim“, te dovodi do kontroverzi, paradoksa i najzad, apsurda.Taj proces Karakušević, baš kao u svojoj prethodnoj knjizi koja je pratila tok „od ideje do apsurda u politici i umetnosti“ (novovekovnim, ili preciznije, dvadesetovekovnim i modernim) pokazuje od „Hristovih ideja od kojih je sačinjena Pavlova ideologija prihvaćena u crkvenim ideoorganizacijama hrišćanskih religija“. Tako komplikovana, ali zanimljiva i sama po sebi rečita struktura (ili pre konstrukcija, što možda čini problematičnim ili bar „nategnutim“ dokaze osnovne ideje) knjige polazi od pojmova nerazdvojno povezanih sa hrišćanskom religijom – verom, ljubavi i nadom, odnosno milosrđem, misijom i sudbinom.
Njen drugi i možda zanimljiviji deo (jer se bavi hrišćanskom religijom kroz konkretne, i danas žive posebne oblike hrišćanskih crkava) bavi se kontroverzama, paradoksima i apsurdima u pravoslavnoj, katoličkoj i reformatorskoj (protestantskoj) crkvi. Dodeljujući im pomenute pojmove milosrđa, misije i sudbine, u svakom od delova posvećenih po jednoj crkvenoj organizaciji posebno su interesantna ona poglavlja u okviru njih koja govore o – apsurdu. Tako se u pravoslavnoj strukturi vere apsurdnost milosrđa ogleda u isihastiji, monaškom redu koji je odnos prema bogu učinio do te mere individualnim da je ugrozio pojam jedne i jedine istine, tj. sam pojam vere. U katoličkom prostoru vere, misija postaje apsurdna sa redom Jezuita, kao i polu-crkvenim, polu-svetovnim redom Opus Dei, koji svojim vojno i finansijski nastrojenim delovanjem odmiču daleko od prvobitne ideje hrišćanske vere, pa i misije. Najzad, reformističko vreme vere do apsurda dovodi pojam sudbine u svojoj osnovi, povezujući dijemetralno suprotne pojmove i fenomene vere i nauke (što je najbolje oličeno u sajentologiji, odnosno, kako je autor naziva, scijentologiji, modernoj i veoma popularnoj, naročito među poznatima, naučno-religioznoj teoriji i praksi, odnosno, po Karakuševiću – sekti) jer, zahvaljujući nauci i njenom napretku smatra da je, pojednostavljeno rečeno, sudbina čoveka, i ljudske vrste čak, jedino u njegovim rukama. Ipak, zaključuje autor „posledice apsurda u religijskoj praksi isihasta, Opus Dei i scijentalista mogu da doprinesu osvešćenju ljudi zaključkom da je ‘čovek u svom svetu stranac koji ni sebe ne prepoznaje’, i da kao takav tek treba da traži svoje privremeno mesto na Zemlji sa pogledom u Nebo“.
Osnovne zamerke Karakuševićevoj knjizi su, pored pomenute (vidljive) konstrukcije, izvori koji možda do nje i dovode, pre svega, skoro isključivo teološka literatura koja je pri tom nepotpuno navedena (bez izdavača i mesta izdanja, o navedenim stranicama ovde ne može biti ni govora jer fusnote ne postoje). Dalje, tu je ono što se, kao i u prethodnoj knjizi, odnosi pre na izdavača (ovaj put Čigoja štampu) nego na autora, a to je odsustvo lektora i korektora (ili bar niko za to nije preuzeo odgovornost), neophodnih za ovako kompleksno štivo. Najzad, ponovo ni retka o autoru, njegovoj profesiji, prethodno objavljenim radovima, što bi možda unekoliko doprinelo rasvetljavanju i njegovog novog dela.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.