Kineski pisac i nobelovac Mo Jan (Mo Yan) opet vodi čitaoca u izmišljenu kinesku provinciju, ovog puta to je oblast Raj, gde vlada ohrabruje seljake da sade beli luk, ali ispostavlja se da nije tako lako prodati prinose. Skladišta se pune, porezi su sve veći, a lokalni moćnici maltretiraju čak i one koji su putovali po nekoliko dana da bi prodali svoju žetvu koja polako truli.
U međuvremenu, slepi pevač svojim stihovima podstiče mase da preuzmu zakon u svoje ruke, pa ubrzo izbijaju neredi apokaliptičnih razmera.
Balade o belom luku (Portalibris) snažna je slika života pod čizmom bezosećajne i od naroda otuđene vlasti. Takođe, to je priča o ljubavi između čoveka i žene, oca i deteta, dva prijatelja i njihovoj borbi da sačuvaju tu ljubav uprkos svim preprekama koje pred njima iskrsavaju. Kao i uvek, stilski veoma umešno, sa puno ironije i humora, Mo Jan majstorski pripoveda sve one priče koje neki drugi pisci nisu umeli ili nisu smeli da ispričaju. Njihova univerzalnost potvrđuje se svih ovih godina, jer Mo Janove knjige publika rado čita širom sveta bez problema se poistovećujući sa seljakom iz kineskih zabiti, prepoznajući likove državnih službenika koji parazitiraju na grbači naroda, osećajući istu onu ljubav koju osećaju i junaci tih pripovesti.
Književni pseudonim Mo Jan na kineskom znači „onaj koji ne govori“. Rođen je 1955. u seljačkoj porodici. Nobelovu nagradu za književnost dobio je 2012. sa obrazloženjem da sa „fantastikom spaja fikciju, istoriju i savremeni trenutak“. Ista izdavačka kuća (Portalibris) ranije je objavila njegove knjige Republika pijanaca i Velika nedra i široka bedra. Prva je fascinantna satira u kojoj najveći pisac svoje generacije vodi čitaoca u izmišljenu provinciju savremene Kine, Zemlju pića – u jedan pokvaren i nestvarni svet ispunjen drevnim praznovericama, gargantuanskim apetitima i nadrealističkim događajima. Druga je epski roman, pre svega roman o ženama u zemlji u kojoj dominiraju muškarci. Kao što se iz naslova naslućuje, najvažnija slika i metafora u knjizi je žensko telo.
Isti pisac ali pod imenom Mo Jen pojavio se i u izdanju Lagune sa dva naslova – Žebe i Promena. Roman Žabe objavljen 2009. dotiče najbolnija mesta u duši kineskog naroda u 20. veku, i umnogome proširuje dosadašnje predstave romanesknog književnog izraza. Roman je nagrađen priznanjem Mao Dun, najvišom nagradom za književno stvaralaštvo u Kini.
Kao što svoja književna dela stvara polazeći paralelno od mitološke i istorijske perspektive Kine Mo Jen i u svojim memoarima Promena ujedno prikazuje i sebe i Kinu u poslednjih nekoliko decenija; i sudbinu celog naroda i sopstvenu sudbinu kroz prizmu lične ideologije i ideologije režima.
Na kraju beležimo i ocenu američkog magazina Publishers Weekly – „Da Kina ima Kafku, to bi mogao biti Mo Jen“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
