Plameni sjaj Vilijama Blejka

Još od Devojke s bisernom minđušom svaki novi roman Trejsi Ševalije ima dva jaka aduta: naći će se na svim listama bestselera širom planete, biće marketinški temeljno pokriven, a ako bude sreće biće snimljen i film. Tako se pred našim čitaocima pojavio njen novi roman Plameni sjaj, u prevodu Nenada Dropulića, u izdanju beogradske Lagune. Izdavači s ponosom ističu da se rukopis pojavio na našem tržištu samo dvadeset dana posle svetske premijere u Italiji, a prošlo je samo 15 dana od predstavljanja knjige u Velikoj Britaniji, dok se pred ovdašnjim čitaocima pojavio istog dana kao i u SAD.
Bilo kako bilo, ljubitelji Trejsi Ševalije kojih nije malo neće ostati razočarani. Rukopis je lako čitljiv i ujednačen sa njenim prethodnim delima, jednom rečju ono što što se od Trejsi Ševalije kao autorke bestselera i očekuje: napet, povremeno edukativni roman sa mnogo obrata bez namere da postane veliko literarno delo.
Ovoga puta glavni junak priče je slavni pesnik Vilijam Blejk. Priča se odvija u Londonu 1792. kojim caruju požari, sahrane, cirkuske predstave, zajedljivi komšiluk, sve vrste i podvrste intriga, smeštanja i nameštanja svima i svakom. Porodica Kalavej seli se iz jednog mirnog sela u beskrupulozni veliki grad. Do engleske prestonice već su dospeli prvi odjeci Velike francuske buržoaske revolucije. Džem, najmlađi sin Kelijevih, upoznaje odvažnu i iskusnu Londončanku Megi Baterfild. Njihovo prijateljstvo postaje opasno i dramatično onog časa kada se u njihovim životima pojavljuje njihov sused Vilijam Blejk, pesnik i revolucionar.
Dobri poznavaoci dela Trejsi Ševalije napominju da autorka vlada temom o kojoj piše, dobro prouči građu o istorijskom periodu o kome piše. napisala je lepe priče o Janu Vermeru u sedamnaestom stoleću, onda je pisala o događajima u Francuskoj u šesnaestom veku. Pisala je i o odvažnim hrabrim ženama iz slavne prošlosti Starog kontinenta.
Možda je njen novi roman najbolje opisao kritičar londonskog Gardijana koji piše: „Blejk je bio ljuti revolucionar, protivio se svakom pa i najmanjem obliku društvene represije koja muči, sužava i guši prostor individualnosti ljudskog duha. Ševalije se često u svom romanu poziva na „London“, a to je ništa drugo nego Blejkov opori, gorki, pogled na veliki grad. Tu on piše o novorođenčetu kao simbolu nade, maloletnoj prostitutki koja strada od polno prenosive bolesti. Međutim, iako se na stranicama Plamenog sjaja susrećemo sa turobnom Londonom, likovi u njemu rasvetljavaju sveprisutnu tamu, srećan kraj se nazire, a i događa se u najbezizlaznijim situacijama i najvećim očajnicima“.