U krizama se ljudi nadaju harizmatičnim vodećim figurama. Da li je proslavljanje heroja pad unatrag u autoritarna vremena?
Filozof Diter Tome kategorički protivreči tome u svojoj knjizi Zašto su demokratijama potrebni heroji. Pledoaje za savremeno herojstvo (Dieter Thomä: Warum Demokratien Helden brauchen – Plädoyer für einen zeitgemäßen Heroismus, Ullistein Verlag, Berlin 2019). I demokratijama su potrebni uzori, koji se bore za njene vrednosti – tvrdi on.
Diter Tome nema iluzija, pa trezveno veli: ”Demokratije se nalaze u najdubljoj krizi počev od 1945. godine”. Demokratija je na bolesničkoj postelji. Ovde nije reč o trenutnoj malaksalosti, već o hroničnoj iscrpljenosti, glasi dijagnoza. Svuda u svetu populisti i autokrate su na kormilima. A demokratija, vezana za postelju, samo bespomoćno gleda šta se zbiva.
”NJeno zračenje i moć otpornosti na najnižoj je tački”.
Pri tome, društveni sistemi Zapada demokratiju su hvalili kao uspešni globalni model.
U međuvremenu autoritativni političari i državnici imaju sve veći uticaj i popularnost, a ”navodno nepobedivi i nerazdvojni tandem političke i ekonomske slobode” je odavno rastavljen.
”Svuda na svetu kapitalizam se ubrzava, a demokratija usporava”, tvrdi Diter Tome.
Šta onda treba činiti, pita se autor u svojoj knjizi, koji je profesor filozofije na univerzitetu u Sankt Galenu u Švajcarskoj?
No, da li uopšte demokratija i herojstvo idu zajedno? Nije li društvo slobodnih i jednakih takozvane heroje svrgnulo sa njihovih pijedestala? Autor veli da ”odnos herojstva i demokratije nije ljubav na prvi pogled”.
Naravno da je pojam herojstva u istoriji višestruko bio zloupotrebljen – napose u idealizovanju vojske, koja je u ratu ginula.
”Motivi koji stoje iza retorike herojske smrti razumljivi su, ali otrcani”, piše Tome.
”Oni služe sa jedne strane za pogrešno podsticanje, a sa druge strane za pogrešnu utehu”.
Nije sasvim istina da mi živimo u postherojskom dobu. Umesto toga autor pledira za savremeni herojizam.
”Heroji mogu da pomognu da se politička kriza prevaziđe, i to ne time što će ukinuti demokratiju, već time što će je jačati. Potrebni su demokratski heroji”.
Bedu demokratije Diter Tome vidi u tome što je ona sklona samodopadljivosti.
Pakistanska devojčica i aktivistkinja Malala – dobitnica Nobelove nagrade za mir, inicijatorka protesta protiv uništenja klime, Šveđanka Greta Tunberg i nekadašnji CIA-agent Edvard Snouden, za autora su moderni heroji koji nastupaju u interesu potonjih generacija građanskog društva.
Diter Tome ne analizira samo političku savremenost, već upire pogleda unatrag, u drevnu prošlost: u Odiseju on nalazi figuru sa manama i protivrečnostima i jednu vrlo raznoliku istoriju recepcije.
Zbog toga se Odisej nameće kao demokratski heroj.
”Odisej se odslikava u ukrštenim interpretacijama koje su oko njega vođene i odgovara pluralizmu koji se u demokratiji razvija”.
Ukupno uzev, Tome se oslanja na argumentaciju koja je u filozofiji, političkoj teoriji, književnosti i kulturnoj istoriji – od Žan-Žak Rusoa do Roberta Muzila – pisala o herojima.
Ali iz ove materije nije nastala suvoparna naučna studija, već živi i tečno napisani pledoaje za moderno herojstvo.
Iako je skepsa među Nemcima o herojima i vođama zasnovana na gorkom istorijskom iskustvu sa firerom, možda bi poverenje moglo biti isplativo kroz preživljavanje demokratije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
