Potrebna pomoć Vlade

Određeni procenat od naplate televizijske pretplate za Radio televiziju Kosova trebalo bi da se izdvaja za medije na jezicima manjinskih zajednica na Kosovu, istaknuto je na okruglom stolu održanom nedavno u Rečanu u blizini Prizrena.
Na skupu posvećenom situaciji u medijima na jezicima manjina, istaknuto je da su takvi mediji na Kosovu limitirani, jer nemaju veliko trzište, finansijski su neisplativi, pa im je potrebna pomoć Vlade. Kako je navedeno, osim pomoći Vlade Kosova, izlaz iz te situacije trebalo bi možda tražiti u izdvajanju sredstava od obavezne televizijske pretplate.
Na Kosovu postoji ukupno 115 elektronskih medija, odnosno 22 televizije i 93 radio-stanice. Na albanskom jeziku postoji 58 radio-stanica i 15 televizija, dok je 29 radio-stanica i šest televizija na srpskom. Na bosanskom jeziku je desetak radio-stanica, uglavnom muzičkog sadržaja, a postoje i jedna televizija i dve radio-stanice na turskom.
Na Kosovu trenutno izlazi petnaestak dnevnih i periodičnih listova na albanskom, srpskom, bosanskom i turskom jeziku, a većinu medija na jezicima manjina pokrenule su manjinske zajednica, a ne Vlada Kosova.
Na skupu posvećenom medijima na Kosovu učestvovalo je pedesetak predstavnika medija na bosanskom, turskom i romskom jeziku, kao i predstavnik nezavisne i kosovske parlamentarne komisije za medije, javnog servisa Radio televizije Kosova (RTK) i nekoliko međunarodnih organizacija. Predstavnik nezavisne komisije za medije Isuf Beriša rekao je da ima i medija na srpskom jeziku koji žele da sarađuju sa tom komisijom. „Da budemo iskreni ima i medija na ostalim jezicima, pa i albanskom koji nisu baš toliko kooperativni“, pojasnio je on.
Ćerim Bajrami iz Kulturno–informativnog udruženja „Selam“ iz Prizrena naveo je da bi se nezavidno stanje u manjinskim medijima moglo prevazići ili ublažiti sistematskom pomoći od strane Vlade Kosova i međunarodne zajednice. „Neophodna je sistematska pomoć na zakonskom nivou koja će medijima na jezicima manjinskih zajednica, u našem slučaju na bošnjačkom, pružati redovnu finansijsku pomoć. U suprotnom, njihova sudbina je neizvesna“, ukazao je Bajrami.
Mehmed Hamza iz Dragaša je istakao da u tom delu Kosova, u kojem nema signala RTK, već četiri godine postoji problem naplate televizijske pretplate. „Po našoj računici građani Dragaša samo na ime TV pretplate, iako nema signala, duguju oko milion i 400 hiljada evra Kosovskoj elektro korporaciji. To je tipičan primer kršenja ljudskih prava. Dužimo se za nešto što ne koristimo“, naveo je Hamza.
Predsednik Udruženja novinara na turskom jeziku Ibrahim Arslan naveo je da je turska zajednica integrisana u kosovsko društvo, ali da je ta integracija jednosmerna. „Kada bi se većinski narod i institucije Kosova više bavili problemima manjinske zajednice, onda bismo mogli reći da uspešno koračamo ka multietničkom i demokratskom društvu“, rekao je Arslan.
Romi odnedavno imaju polusatnu emisiju na maternjem jeziku na RTK, ali nemaju nijednu radio-stanicu ili novine. „Tražili smo frekvencije od 2002. od nadležne komisije, ali do danas nismo dobili odgovor. Verujemo da će se to rešiti uskoro i da ćemo dobiti radio na romskom u Prizrenu, a koji bi bio slušan na celom Kosovu“, kazao je Daut Ćuljanđi, urednik emisije na romskom jeziku RTK.