Pravim trotoare u Svilajncu kakvi postoje samo u Monte Karlu

Dobrivoje Budimirović – Bidža, dugogodišnji politički lider Svilajnca, za većinu građansko-liberalno-demokratski orijentisanih ljudi je prototip političara kakvi nisu potrebni modernoj, proevropski usmerenoj Srbiji. Bidža je lokalni bos stariji od institucija, koji najbolje zna šta je dobro za njegovu varoš i njene žitelje. Mnogi su se zgražavali nad njegovim neuglađenim manirima i političkim stilom, kojim je „plenio“ najširu javnost kao socijalistički poslanik u Miloševićevoj Skupštini.
S druge strane, Budimirović nije bez konkretnih rezultata, posebno u svojoj opštini, i to su građani Svilajnca znali da cene, ukazujući mu poverenje čak četiri puta izborom za gradonačelnika. Burna osporavanja, ali i podrška i danas prate njegov rad.
U toku je prikupljanje potpisa građana za njegov opoziv. Ranije se sukobljavao sa svojom partijom – SPS, sa Banetom Ivkovićem, Mirom Marković… Za sebe kaže da je u duši i danas socijalista, ali je na poslednjim izborima pobedio kao kandidat liste Grupe građana za bogatu opštinu Svilajnac, koju je podržala Partija udruženih penzionera Srbije. Jedini u Srbiji pobedio je u prvom krugu na svim biračkim mestima osvojivši 54,1 posto glasova.
U otvorenom razgovoru za Danas pokušavamo da otkrijemo tajnu političke harizme ovog autentičnog predstavnika domaćinske Srbije.

Sukob sa lokalnim biznismenima

Šta vam zameraju vaši politički oponenti?

– Oni kažu da se raspoloženje birača prema meni promenilo, jer je Partija udruženih penzionera dobila mnogo manje glasova od mene na izborima za predsednika. Oni zaboravljaju da ja nisam član PUPS-a i da sam izbore dobio na svoje lično ime i harizmu. Kažu da nisam ništa uradio u privatizaciji, a jasno je da privatizaciju sprovodi republička Agencija za privatizaciju. Gotovo sve firme kupio je jedan čovek, lokalni biznismen Dragan Milosavljević, vlasnik firmi Breza i Trgotrans. On i još dva biznismena stalno nešto licitiraju i kupuju, pa ih u Svilajncu zovu Trio La kampanela. Tako su u ruke jednog čoveka došle ugledne firme kao što su Robna kuća Pomoravlje, Agrooprema, Osmi oktobar i na kraju najuglednija svilajnačka firma Kompo, za koju su bili zainteresovani poslovni ljudi iz Italije, Austrije, Mađarske, Slovenije i Švedske, ali je ona prodata lokalnom biznismenu za jedva 325.000 evra. Od obećanog zapošljavanja nema ništa. Fabrika je zarasla u korov. Nameštaj i materijal za proizvodnju nameštaja su nestali ko zna kojim putevima i kanalima. Odbor poverilaca o tome ima brojne konkretne podatke. Podnošene su i krivične prijave, ali se nije mrdnulo od početne tačke.

– Protiv mene su se udružile minorne političke snage. Demokratska stranka koja u Skupštini ima pet odbornika, G 17 Plus sa dva odbornika koji se ponašaju onako kako vetar duva, čas su za mene, čas protiv, Liberalno demokratska partija koja ima samo dva tri člana i nekakva Vlaška demokratska stranka, koja ne znam koga predstavlja, ako se zna da se na poslednjem popisu stanovništva samo 12 građana izjasnilo da su Vlasi.
No, to je njihovo pravo. Neka prikupljaju potpise, samo ne znam koliko će uspeti da ih obezbede. Umesto da nešto rade u interesu građana Svilajnca, oni se bave nekakvim pisanijama. Ja sam za rad, red i mir. Narodu sam obećao da ću da završim započeto i pobedio sam u svih 47 izbornih jedinica. Ovi iz Cesida su se krstili, rekli su da je Svilajnac napravio dve stvari za Ginisa – opanak od 2 metra i 20 centimetara je prva, a druga je moja pobeda u svim izbornim jedinicama. Iako sam imao većinu, ja sam pozvao sve i rekao im: – Gospodo, ako vam je stalo do Svilajnaca, nemojte samo da pričate, ja ću pružiti svima šansu da rade. Moja lista se zove za bogatu opštinu Svilajnac i na nju sam primio demokrate, socijaliste, radikale, sve koji su normalni. Ispod časti mi je da komentarišem takvu inicijativu. Nemam za njih vremena, to su polupismeni ljudi koji nikada u životu ništa nisu uradili – kolac nisu u zemlju poboli. Ja, pravim trotoare u Svilajncu kakvi postoje samo u Monte Karlu i nigde više. Oni obilaze sela, potpisi se prikupljaju noću. Ljude ubeđuju čak da potpise skupljaju za moj ostanak na funkciji. Jedna žena je pocepala svoju ličnu kartu kad je saznala da je prevarena. No, ja se ne sekiram. Spreman sam čak i da se zamonašim, ako oni te potpise prikupe – kaže samouvereni Budimirović.
Nije moguće da su baš sve priče o vama izmišljene. Oni koji traže vašu smenu navode da ste školstvo prepustili stihiji, da niste završili ambicioznu izgradnju porodilišta…
– Ja tu nemam šta da pričam. Idite sami pa obiđite škole u opštini Svilajnac. Nedavno smo završili izgradnju dve školske zgrade i potpuno adaptirali treću. Sa radovima na školskim objektima nastavljamo i ovog leta. Porodilište je završeno i pušteno u rad, ali njegovo funkcionisanje, ne znam iz kojih razloga, osporavaju G 17 Plus i eks MINISTARTOMICA Milosavljević. Sumnjali su da mogu da sprovedem gasifikaciju, a sada trećina građana Svilajnca može da koristi gasovod.
Imali ste dosta sukoba sa zakonom?
– Da, to je posledica 5. oktobra, kada su mnogi politički ostrašćeni ljudi jurnuli na Bidžu da mu se osvete. Privodili su me 59 puta. Kod istražnog sudije sam bio 69 puta. Pre nekoliko dana obeležio sam svoje 185. suđenje. Bile su finansijske i budžetske inspekcije, policija… Svi su mi posle odali priznanje na ispravnosti. Imao sam samo jedan prekršaj. Radnicima opštine isplatio sam 187 dinara više na ime regresa pre roka, pred Novu godinu. Sva suđenja su završena, osim jednog.Terete me da sam oštetio školu u kojoj sam bio 25 godina direktor, zato što sam dao 10 ari placa u vrednosti od 1.800 maraka, za izgradnju benzinske pumpe, gde je škola profitirala 233.000 maraka. Jedan od tih ljudi koji su me isleđivali udvornički piše tadašnjem predsedniku opštine u stilu: Predsedniče, da li sam ga dobro opalio… Protiv službenika MUP-a nemam ništa. Oni su slušali naređenja, a naređivali su im tadašnji načelnik opštinskog MUP-a Zoran Andrejić i javni tužilac Aleksandar Petrović, koga sam, da ironija bude veća, ja postavio.
Kada sam preuzeo ponovo funkciju našao sam fasciklu sa kompletnim mojim dosijeom. Po rukopisu i pisaćoj mašini prepoznao sam autora. Prete mi i dan-danas. Evo, noćas sam samo dobio 31 preteću poruku o čemu sam jutros obavestio načelnika svilajnačke policije. To se redovno dešava, ali nisam saznao da li je policija nešto uradila u tom pogledu.
Koliko je u vašoj političkoj karijeri bila od važnosti pripadnost političkim strankama i da li su za vas uopšte značajna neka trajnija programska opredeljenja u politici? Imali ste sukobe i razlaze sa strankama čiji ste bili član. Oko čega ste se sukobljavali?
– U Svilajncu su na vlasti bili socijalisti i ja sam mislio da niko to ne treba da kvari. Onda se pojavila Mira Marković sa željom da formira JUL. Ja sam joj rekao da je ona dobrodošla u Svilajnac. Poručio sam joj da ću i crveni tepih da prostrem pred nju, ali uz obavezu da povede i muža. Rekao sam joj i to, da od formiranja JUL-a u Svilajncu nema ništa. Ona se grdno naljutila i tada su počeli moji problemi. JUL je, ipak, formiran od ljudi sumnjivog kvaliteta. Preko noći, bez mog znanja, na našu listu je ugurano šest novokomponovanih julovaca. To su uradili ljudi koji su bili spremni na sve da bi napredovali, Dačić, Anđelković… Pa mene je iz partije isključio izvesni Žarko Obradović koji je došao iz neke vukojebine. Kad je Vlajko Stoiljković dao nalog da me uhapse, poručio sam mu da su mi bitnija junad i telad u Svilajncu od njega. Da smo gledali naš posao i danas bismo bili na vlasti. Da je Milošević poslušao nas, provincijalce koji smo živeli s narodom, bolje bi mu bilo. Milošević je propao zbog žene… Kad kvočke počnu da kukuriču umesto da kokodaču, to se prenese na narod.
Potom ste se pridružili Socijalističkoj narodnoj stranci Baneta Ivkovića. Bili ste i na njihovoj listi koju je predvodio general Nebojša Pavković?
– U tu stranku sam ušao kao džoker, da ih uništim, i to sam na kraju uspeo. Bane Ivković je bio neformalni član Demokratske stranke i lični prijatelj Zorana Đinđića. Posle toga se u SPS nisam vraćao zbog Žarka Obradovića i ostalih crnih duša.
Činjenica da ste promenili ime ulici Zorana Đinđića mnogima je argument da ste vi nepopravljivi protivnik reformi i modernizacije u Srbiji. Zašto u Svilajncu nije poželjno sećanje na Zorana Đinđića?
– Ta ulica je nosila i nosi ime Aleja palih boraca. Ona je u Svilajncu simbol stradanja 9.000 Resavaca u oba svetska rata i, kao takva, važnija je od bilo koga, pa i Zorana Đinđića.
Kako danas gledate na svoje pevačko nastupanje u Skupštini Srbije kada ste sa kolegom iz Trstenika Rakom Radovićem zapevali „Slobodane, ti si komunista, volimo te ko Isusa Hrista“?