Pregovori nisu došli nego su uvedeni u ćorsokak

– Savet bezbednosti UN će svakako razmatrati predlog rešenja za budući status Kosova specijanog izaslanika UN Martija Ahtisari. Moguće već iduće nedelje. To je početak procesa. Do nastavka pregovora mora doći što pre. Ne vidim neophodnost za pauzu. Što se tiče završteka pregovora, to će biti trenutak kada bude postignut dogovor – kaže u razgovoru za Danas Aleksandar Aleksejev, ambasador Rusije u Srbiji.
Upitan da li Rusija, koja se zalaže za promenu posrednika u kosovskim pregovorima, ima u planu konkretan predlog ambasador Aleksejev kaže da se „Moskva bavi potragom za nekom određenom ličnošću“.
– Ako Ahtisari izjavljuje da je on iscrpeo svoje mogućnosti da se pronađe kompromis, a mi polazimo od toga da potencijal za pregovore postoji, logičan zaključak je da je neohodno pronaći drugu osobu koja ima želju i spremnost da se postigne kompromis.
Na kojim osnovama bi se vidio nastavak pregovora: da li bi to bili postojeći principi Kontakt grupe ili nešto drugo?

Odnosi sa Albancima

Kako biste opisali odnose Moskve i Prištine i kako bi Rusija odgovorila na eventualnu odluku Prištine da privremena Skupština Kosova jednostrano proglasi nezavisnost?

– Odnosi Rusije i Prištine su u potpunom skladu sa međunarodnim pravom i Rezolucijom 1244 SB. Pažljivo pratimo šta se tamo događa. Čini mi se da bi jednostrano proglašenje nezavisnosti, o čemu se toliko priča, dovelo do haosa i to ne samo u rešavanju kosovskog pitanja, nego bi imalo komplikovane posledice u celom svetu. Kao što je poznato, u Evropi, a i van nje, ima više regiona gde postoje „zamrznuti konfikti“. Jednostranim proglašenjem nezvisnosti u Prištini i pokušajem da se ona prizna, „zamrznuti“ konflikti mogli bi da se vrate u „vruću“ fazu.

– Bilo koji pregovori koji su prihvatljivi za Beograd i Prištinu moraju da se održe. Najvažnije je da oni budu ozbiljni i usmereni na dogovor dve strane. Sad nam kažu da je proces pregovora došao u ćorsokak. Mi smatramo da on nije sam došao u ćorsokak, nego da je uveden u ćorsokak. Zato smatramo da je neophodno pregovore izvesti iz tog ćorsokaka i postaviti ih na put koja će voditi do rezultata.

Slučaj povlačenja sa Prištinskog aerodroma

Imajući u vidu da su 1999. ruske snage spektakulatro ušle na Prištinski aerodrom, a da posle zbog protivljenja Albanaca nisu mogle da se razmeste u albanskim sredinama, kao i da je Rusija povukla svoju vojnu misiju sa KIM, da li ima razoga za srpski oprez prema najavama eventualnog ruskog veta u SB UN?

– Mi smo više puta objasnili da smo povukli vojni kontigent sa Kosova, jer smo se uverili da linija koja se spovodila oko Kosova nije bila ispravna. Nismo želeli da svojim vojnim prisustvom prikrivamo tu pogrešnu liniju. Rusija je, ipak, u potpunoj meri očuvala svoju aktivnost u kosovskom pitanju, koristeći one političke instrumente koje posedujemo, uključujući i naše članstvo u SB i Kontakt grupi. Ona je veoma aktivna i ima važnu ulogu u rešavanju kosovskog pitanja.

Da li to isključuje najave da bi Ahtisarijev predlog mogao da bude osnova budućih pregovora?

Rusija ne voli širenje NATO

Kako komentarišete da u zvaničnom Beogradu, što ističu i zapadne diplomate, postoji dvostruk odnos prema KIM – jedni u ruskom vetu vide istorijski značaj za srpsku državu i narod, drugu strahuju za budućnost srpskih integracija u EU i NATO?

– Ambasador je gost u zemlji svog boravka. Nije dobro kada gost počinje da ocenjuje domaćina. Mi stav srpskog rukovodstva o Kosovu vidimo kao doslednu i jedinstvenu tačku gledišta. Kada je reč o daljim planovima integrisanja Srbije u EU, mi tu ne vidimo nikakav problem. Što se tiče NATO, mi ne volimo širenje NATO. Smatramo da to nije neophodno. Otvoreno ću reći, ne vidim kako bi pitanja koja sada stoje pred Srbijom mogla da budu rešena njenim ulaskom u NATO. Ali, ni u ovoj sferi mi Vam nećemo stvarati probleme.

– Poznato je da postoje Ahtisarijev plan i više od 500 primedbi koje je na njega iznela srpska strana. Ako se obe strane u pregovorima slože u vezi s tim, one mogu da razmatraju i taj dokument. Ako ne, možemo da razmišljamo o nekoj drugoj osnovi za pregovore.
Po povratku iz Moskve članovi delegacija Srbije su, pozivajući se na ruske zvaničnike, rekli da Rusija ima argumente kojima će ubediti međunarodne partnere da se o Ahtisarijevom planu ne raspravlja u SB UN, a ako se plan i progura uvek postoji mogućnost veta. Koje argumente Rusija ima za ubeđivanje onih koji podržavaju Ahtisarijev predlog rešenja?
– Delegacija Srbije prenela je gledišta naših parlamentaraca izneta u Državnoj dumi. Mi polazimo do toga da bi u sadašnjim uslovima razmatranje Ahtisarijevog plana u SB značilo da je u SB stigao problem, a ne rešenje problema. To je jako opasno, jer bi na taj način došlo do zamene pojmova – umesto direktnih razgovora između dve strane imali bismo razmatranje pitanja koja direktno interesuju Beograd i Prištinu bez njihovog učešća. Čini mi se da je to kontraproduktivno. Pitate za argumente. Ima ih puno. Osnovni argument vezan je za međunarodno-pravni aspekat. Postoji više pitanja koja moraju da se usklade sa Poveljom UN. Recimo, postavlja se pitanje na koji način SB može da donosi odluke koje nisu u skladu sa Poveljom UN. Postoji li stav u Povelji UN koji bi dozvoljavao SB da krši suverenitet i teritorijalni integritet postojećih država.
Havijer Solona, visoki predstavnik EU za bezbednost i spoljnu politiku, izjavio je u Evropskom parlamentu da se „formula za nametanje rešenja za Kosovo mora naći u SB UN, ali da postoje teškoće sa Rusijom, a moguće i Kinom“. Da li je ovo tačan opis stanja u međunarodnoj politici kada je reč o Kosovu i Metohiji?
– Mogu da govorim samo u ime Rusije. Smatram da kosovsko pitanje ne sme da se razmatra izvan SB, koji mora da donese odluku koja je prihvatljiva i za Beograd i za Prištinu. Bilo koja druga odluka ili pokušaj da se nametne rešenje imalo bi najopasnije posledice.
Predsednik Vladimir Putin nedavno je razgovarao sa američkim predsednikom Džoržom Bušom. Kremlj je saopštio stav predsednika Putina, da li se zna šta je na to rekao Džorž Buš i kako se u sredu izjasnila Kontakt grupa?
– Iz saopštenja pres službe Predsednika jasno se videlo stav Rusije u vezi s nametanjem rešenje za Kosovo. Što se tiče sednice Kontakt grupe, ona se nije završila usvajanjem nekog dokumenta, a sam tog rasprave unutrašnja stvar Kontakt grupe.
Da li je prilikom posete predsednika Kine Moskvi razgovarano i o KIM?
– Politički dnevni red našeg dijaloga sa Kinom, pre svega dijaloga na najvišem nivou, dosta je bogat. Zašto među temama koje su se razmatrale ne bi moglo da bude i Kosovo? Narodna republika Kina i Rusija su stalni članovi SB. Mi imamo o čemu da razgovaramo.
Kakav je stav Rusije o eventualnoj podeli KIM, koja se sada predlaže kao „utešno rešenje“ za Beograd?
– Jedna od naših velikih mana je da se, ako se nešto dogovaramo, pridržavamo dogovora. Unutar Kontakt grupe postignut je dogovor da je podela Kosova nemoguća. Mi polazimo od toga.
Zapad tvrdi da bi upravo stav Rusije o nastavku pregovora mogao da bude uzrok nasilja ne samo na KIM, nego i šire u regionu. Istovremeno najavlje se da bi Rusija mogla da popusti zarad ustupaka SAD i EU na polju naoružanja, bezbednosti i ekonomije. Šta Vi kažete na to?
– Mi smo veoma zabrinuti pokušajima da se krivica za neispravnu politiku na Kosovu prebaci na Rusiju. Čini nam se da takva mišljenja nisu znak snage i uverenosti u svoje stavove onih koji ih iznose. Rusija nije podržavala ekstremizam, niti one koji su pokušavali da prete silom. Ako pažljivije analizirate te izjave, vidi se da one pokazuju razliku između ocene stanja i realnog stanja na Kosovu. Često čujemo da se situacija na Kosovu u oblasti bezbednosti poboljšava, a sada se tvrdi da na Kosovu može da dođe do velikih sukoba. Šta je onda tačno – ili je situacija poboljšana ili preti ekplozija nasilja.
Predsednik Putin izjavio je da Rusija neće ući u EU, ali da je za saradnju. Da li se ona odnosi i na kosovsko pitanje, jer Zapad ističe neophodnost usaglašenosti Rusije i EU oko KIM?
– EU je jako ozbiljan partner i mi smo usmereni prema razvoju najuspešnijih, najtešnijih i najkonstruktivnijih odnosa. Naravno da i kosovsko pitanje spada u spisak naših političkih programa. Bilo bi prirodno i jako dobro ako bismo izašli sa zajedničkim stavom vezanim za rešavanje kosovskog problema. U poslednjoj izjavi Kontakt grupe usaglašeno je da se izađe sa predlogom rešenja koje bi bilo zasnovan na Rezoluciji 1244. Zašto ne bismo stavili tu tezu u osnov naših zajedničkih stavova.
Da li bi Rusija, kako se spekuliše, pristala na donošenje takozvanog tehničkog dela nove rezolucije SB koji bi omogućio da na KIM, misiju UN zameni misija EU, što se na terenu praktično priprema?