Preporuke bez borbe

Politika opterećuje i guši sport u Srbiji. Neprijatnih iskustava, u ekipnim i pojedinačnim disciplinama, bezmalo ima na sve strane. Od Horgoša do Dragaša, a najsvežiji primer stiže iz Kikinde. Rukometašice istoimenog kluba, zbog odbijanja da igraju protiv Vlaznimija iz Đakovice, kažnjene su novčano sa 7.500 evra i dvogodišnjom suspenzijom iz evro-konkurencije.
Politički hokus-pokus uzeo je danak. Iz samo površnih, najavljenih preporuka, jačih po svemu sudeći od imperativa, Kikinđanke su nevoljno i bez borbe pristale na predaju u šesnaestini Kupa EHF. Ništa nije pomogao ni vapaj gradonačelnika Blažića, za bržom komunikacijom između zvaničnika u Beogradu i Beču, u čijem sedištu Evropske rukometne federacije, po inerciji važećih propisa bezuslovno primenjuju ono što, po njihovim kriterijumima, važi za sve učesnike.
Evropa, u tome, nema izuzetaka. Nije to, kažu nikakvo izopštavanje ni maltretiranje, već principijelnost u službi sporta. U sličnom stilu, Vlada Srbije nameće Kosovo sportskoj Evropi kao svoju tampon-zonu. Koliko je to vremenski, novčano i što je naročito važno takmičarski održivo ili pogubno za generacije stasale i voljom žreba određene da igraju protiv timova sa Kosova pokazaće verovatno sezona – dve, ali je sad izvesno da groznica koja se svakodnevno vraća, opet podseća na neka vremena za koja se verovalo da su nepovratno prošla.
Više nego neprijatnom, sportsko-političkom žigu prkosi Miomir Pela Dašić. Osnivač i trener košarkaša Bambija iz Kosovske Mitrovice, posle 20 godina izgubio je posao komunalnog inspektora. Službeni auto mu je dignut u vazduh, na parkingu ispred kuće. Na zidovima i radnji su ispisane preteće poruke. Obelodanjeni poziv na linč, psovke, javne pretnje i omalovažavanja na svakom koraku. Sve do zabrane da njegovi izabranici treniraju u severnom – srpskom delu, iako na drugom kraju podeljenog grada, u južnom – albanskom delu imaju šest dana termine za treninge, ali zbog smrtnih pretnji su odustali od takve ponude. U međuvremenu, na raznorazne načine, KK Bambi se dovija da igra prijateljske utakmice po Srbiji.
Razlog je ponovo – politika. Samo i jedino zato što je Dašićev Bambi prihvatio učešće u Superligi Kosova. Većina običnih građana Kosovske Mitrovice ga, po njegovim rečima, podržava ali šta to vredi kad se nalazi na udaru nacionalista, naviknutih da najbolje profitiraju i kvitiraju, baš u vremenu zavada i iščekivanja. Za njih je Kosovo bilo i ostalo jednačina bez jednakosti. Srbija druga, a ne drugačija, samovolja ispred volje…
I tako, do aktuelnog izostanka principa. Umesto jasno definisanih načela, selektivno se odlučuje, od slučaja do slučaja. Na taj način, zbunjuje produžetak zagonetke o prioritetima. Šta je važnije, nezavisnost sporta ili viši – državni interes. Uz podsećanje da je, već u sledećoj rundi EHF Kupa, žreb odlučio da niška Naisa odmeri snage protiv Vlaznimija, što najverovatnije, po neobjašnjivom paradoksu srpske Vlade i Ministarstva za sport i obrazovanje, da u četvrtak, 18. januara, drugi put uzastopno, bez alternative preporuči tragikomično i već viđeno – tvrdoglavo odustajanje bez borbe. Nikoga ne zanima što sponzor Nišlijki „Filip Moris“ ima velike ambicije i ulaže pozamašne pare u ženskom Čelendž kupu.
Ista metodologija, rizici i gubici. U korist svoje štete, uprkos godoovskom čekanju da politički promoteri preporučenih zabrana, koje nemaju ništa zajedničko sa sportom, predahnu i naprave iskorak. Bila bi to, napokon, jedna od retkih najava pobede sporta nad politikom. U našoj regiji, bar dosad takav ishod je na nivou iluzije i senzacije. Nalik na prošlogodišnje zabezeknuto čuđenje fudbalera Novog Pazara, kojima je tokom zimskih priprema u Ulcinju, iz Beograda ultimativno nametnuta zabrana da na terenima pored Velike plaže treniraju, a kamoli prijateljski odmere snage sa takmičarskim sastavom Prištine.
Inkompatibilno, sa okolinom. U 21. veku, kad se brzina komuniciranja neizbežno nameće, sport u Srbiji zastajkuje. Politika na vrata, a pravda kroz prozor, od onih koji nas uče pameti, mada im glupost bolje ide od ruke. Šta bi tek bilo da je kojim slučajem, zonaš Mokra Gora iz Zubinog Potoka u domaćem Kupu eliminisala Crvenu zvezdu (1:2) i osvojila naše najmasovnije takmičenje, ostaje u sferi pretpostavki. Kad se uskoro predstavi Ahtisarijev predlog o statusu Kosova, koga bi to Mokrogorci letos predstavljali na evro sceni, kao mogući bedem samoobmane.