Put ka novoj izolaciji

U Briselu i Vašingtonu se u utorak, u prvom reagovanju, govorilo o „zabrinjavajućem signalu“ iz Beograda, da bi se, već dan kasnije, stiglo i do upozorenja da je iz Skupštine Srbije krenuo problem „za koji, izgleda, kao da nema rešenja“.
Posle teških reči, sa tih adresa prešlo se odmah i na ništa manje neprijatna dela. Počelo je sa indikativnim odlaganjem potpisivanja sporazuma o nekim viznim olakšicama za ulazak pojedinih kategorija Srbalja u „šengensku zonu“ Evropske unije, a nastavilo se otkazivanjem beogradske ceremonije podizanja zastave Saveta Evrope (povodom predviđenog šestomesečnog predsedavanja Srbije tom institucijom u Strazburu) i saopštenjem iz Njujorka da su SAD, Francuska i Britanija maltene već završile za Savet bezbednosti rezoluciju kojom se – uz kozmetičke korekture – predlaže novi status Kosova po Ahtisarijevom receptu.
Kamo, međutim, lepe sreće da je to bilo jedino pomeranje tla koje je prouzrokovalo Koštuničino zemljotresno uključivanje u crno-crvenu koaliciju Šešeljevih radikala i Miloševićevog SPS. Do petka, kad je ovaj rukopis otišao u štampu, početno naoblačenje sa zapada počinje da se pretvara u grmljavinu. U Strazburu i vise EU prestonica – kako se navodi – usled ozbiljne zabrinutosti zbog „mogućih posledica“ radikalskog preuzimanja Skupštine u Beogradu, pokrenuta je inicijativa da se u ovom turnusu Srbija preskoči kao sledeći predsedavajući Saveta Evrope, što je pozicija koja od 11. maja pripada našoj zemlji po abecednom redosledu članova te organizacije.
„Nezamislivo je da vođenje glavne evropske političke organizacije preuzme država koju je Međunarodni sud pravde okrivio za kršenje Međunarodne konvencije o genocidu“ – upozorio je Ričard Diker, direktor organizacije Hjuman Rajts Voč, ocenjujući da bi predsedavanje Srbije „ruiniralo kredibilitet Saveta Evrope kao vodeće organizacije za zaštitu ljudskih prava“.
U strazburškim kuloarima, kako se saznaje, u opticaju su dve varijante oko budućeg predsedavanja Srbije. Jedna je na Dikerovoj liniji (zasad, izgleda, u manjini), dok druga priprema posebnu deklaraciju kojom bi se zeleno svetlo za Srbiju uslovilo zvaničnim obavezivanjem Beograda da će se tokom šestomesečnog predsedavanja Savetom Evrope izručiti Hagu optuženi Ratko Mladić i ispuniti sve ostale obaveze prema Tribunalu za ratne zločine.
U Vašingtonu, s druge strane, samo je pitanje dana kad će biti potvrđeno ono što je već odavno bilo jasno – a to je da se državni sekretar Kondoliza Rajs neće ni ovog 31. maja pojaviti u Kongresu sa sertifikacijom za realizovanje odobrene finansijska pomoć za Srbiju, koja je ostala zamrznuta od 1. oktobra (početka budžetske godine) takođe zbog nesaradnje Beograda sa Hagom. Američke sankcije idu i ovog puta preko dva koloseka: a) Obustavlja se podrška svim eventualnim inicijativama za davanje kredita Srbiji u Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci i ostalim finansijskim institucijama; b) Stavlja se van odluke zakonska odredba o bespovratnoj pomoći Srbiji od 62 miliona dolara, od čega se izuzima samo nekih desetak procenata od tih para, direktno usmerenih ka lokalnim vlastima i fondovima za „razvoj demokratije“.