Tačno je trideset godina prošlo od kada je BIGZ objavio Encensbergerovu „komediju“ Propast Titanika, u prevodu Zlatka Krasnog. Upravo tada su se ovdašnji čitaoci mogli susresti sa svim onim o čemu je pevao, u ovoj zbirci, klasik savremene nemačke poezije – a u Propasti Titanika nije bila reč samo o propasti broda koji je bio najbolji na svetu, nego su u toj zbirci nestala i piščeva nadanja u jedno alternativno društvo. Koliko smo tada, dakle 1980. godine, mogli da razumemo stihove „Nikad više, kaže, neće biti tako tiho, tako suvo i toplo kao sad“?

Posle tri decenije dobijamo u knjizi Poslednji pozdrav austronauta sveobuhvatni pregled poezije, jer je knjiga izbor starih i novih pesama iz pedeset dvogodišnjeg opusa Hansa Magnusa Encensbergera, jednog od najznačajnijih savremenih nemačkih i svetskih pesnika. Knjigu koja daje i opširan uvid u Encensbergerovu noviju lirsku produkciju preveo je sa nemačkog Oto Horvat, pesnik i prevodilac. Urednik knjige, kao i cele edicije posvećene savremenoj svetskoj poeziji (Arijel izdavačke kuće Agora), takođe je pesnikinja, Tanja Kragujević.

Navedeni Encensbergerovi stihovi datiraju još iz 1957. i iz njegove su prve zbirke pesama Odbrana vukova, u kojoj on oštro kritikuje Nemačku u posleratnom periodu, a Oto Horvat nas u pogovoru – Godišnja doba ironije – koji je napisao za ovo izdanje upućuje u činjenice da se gotovo svi germanisti slažu da se u nemačkoj književnosti još od Brehta nije mogla pročitati poezija koja na tako jasan način kritikuje nemačko društvo, koje tih pedesetih godina prošlog veka „ne samo da nije htelo da se suoči sa ratom, pustošenjem i zločinima, nego je sve to i tabiuziralo i time usporavalo proces suočavanja sa sopstvenom prošlošću“. Dakle, od ove prve zbirke pa sve do najnovije Encensbergerove pesničke knjige – Rebus – koja se prošle godine pojavila u nemačkim knjižarama, a Horvat je i iz nje u ovaj izbor uvrstio 13 pesama, kod pesnika kritika nikada nije svedena na jednostavan pamflet, na čistu propagandu. Encensberger ne veruje u mogućnost političke mobilizacije posredstvom poezije i književnosti, već, po njemu, poezija treba da izazove budnost i oprez pred ideologijama, predrasudama i dogmama. Horvat naglašava da je prvobitni zadatak poezije po Encensbergeru da pozove čitaoce na upotrebu sopstvene kritičke svesti. Da pesnička kritika društva nije bila bezazlena govori i podatak da su nakon njegove druge zbirke – Jezik zemlje – parlamentarci u Bundestagu raspravljali da li je on pogodna javna ličnost da predstavlja nemačku kulturu u inostranstvu. Koliko se Nemačka promenila za pola veka govori činjenica da nemačka književna istorija sada ubraja ovu Encensbergerovu zbirku u sam vrh posleratne književnosti.

Izbor pesama Poslednji pozdrav astronauta nastao je, piše u pogovoru Oto Horvat, iz ličnog interesovanja, kao pesnika i germaniste, iz ličnog zadovoljstva, i kao prevodioca i kao pesnika. Podsetimo se samo da smo zahvaljujući Horvatu svojevremeno isto tako dobili sjajnu poeziju Pilinskog. Horvat nije u ovom izboru predstavljao pojedinačne Encensbergerove zbirke, već je izdvojio nekoliko važnih aspekata njegove poezije a čije bi ključne reči bile: društvena kritika, kao i kritika ideje progresa, ironija, distanciranost, montaža i citat. Encensberger „nije lak za čitanje“ jer strastveno upotrebljava enciklopedijsku leksiku, ali za ovog pesnika pesma i nikada nije bila „običan proizvod za konzumiranje“. Samu preporuku za ovu knjigu najbolje je napisao Oto Horvat – „Encensberger je zahvaljujući svom živom duhu i velikoj radoznalosti, uvek pravovremeno informisan o najnovijim dostignućima u egzaktnim i humanističkim naukama, a njegovo polje interesovanja je široko, baš kao i njegova erudicija, i zato ne verujem da bi bilo pogrešno nazvati ga poeta doctus, što je u današnje vreme retka pojava“. Čini mi se da se Horvat nije prevario kada je konstatovao da se Encensberger dobro zabavlja pišući poeziju, a da čitalačku publiku svojim stihovima i zabavlja i podučava. Čitaoca i ne treba da brine to što slobodni stihovi ovog nemačkog pesnika „nisu laki za čitanje“ jer ni život nije lak, ali je pesnik tu da nešto od njega i protumači i da pozove čitaoca na „upotrebu sopstvene kritičke svesti“ a ne na sedenje pred „lažljivim ekranom“ po ceo dan. Tako ćemo najbolje upoznati ovaj svoj život na zemlji, jedan jedini, a astronautima ostaviti da istražuju planete“na kojima nema ni pomorandži, ni oraha, ni vinove loze“.

„Šta vam se to ne sviđa

na političarima i papama,

kakvu glupost gledate na lažljivom

ekranu sedeći samo u donjem vešu?“

(Encensberger Odbrana vukova od jagnjadi)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.