Rešenje se ne nazire

Procenjuje se da su dvodnevni pregovori u britanskoj prestonici, uz posredovanje trojke međunarodnih posrednika, otvorili mogućnost za otpočinjanje direktnih pregovora između Beograda i Prištine na visokom nivou. Ipak, diplomatski izvori upozoravaju da se i dalje ne nazire rešenje koje bi bilo prihvatljivo za obe strane. Poslednja runda pregovora o budućnosti entiteta pod upravom administracije Ujedinjenih nacija pružila je uvid u taktiku albanskog vođstva, koje zahteva nezavisnost i srpske diplomatije, koja se bori da spreči povratak na opciju „nadzirane nezavisnosti“, koju je preporučio prethodni posrednik, specijalni izaslanik UN, Marti Ahtisari.
U međuvremenu, ambasadorska trojka, koju čine Volfgang Išinger ispred EU, Aleksandar Bocan-Harčenko iz Rusije i Frenk Vizner iz SAD, pokušava da sačuva privid jedinstva, uprkos oštrom razilaženju Kremlja i Zapada. Ovo neslaganje rezultiralo je odbijanjem Rusije da podrži Ahtisarijev plan u Savetu bezbednosti UN prošlog jula, mada je ovaj plan imao podršku Zapada.
Fijasko Saveta bezbednosti podstakao je Kontakt grupu koju čini šest zemalja, uključujući Rusiju i glavne zapadne sile, da formira trojku koja je krajem avgusta u Beču otpočela prvu rundu simultanih, ali odvojenih pregovora sa dve pregovaračke strane.
Delegacije Beograda i Prištine stigle su u London noseći ne samo veoma različite poruke već i dva sasvim različita prezentacijska paketa.
„Beograd je u Beču prikazao blještavu Powerpoint prezentaciju, ali uneo mnogo toga novog“, izjavio je diplomata iz jedne zemlje EU, koji izbliza prati pregovore. „Ovog puta Kosovo je pripremilo prilično detaljan predlog koji ima formu nacrta sporazuma – i sve izgleda veoma profesionalno.“
Ponudu srpske vlade da odobri široku autonomiju, ali ne i nezavisnost, posmatrači uglavnom tumače kao ponavljanje politike od prošle godine. Na taj način bi Kosovo dobilo samoupravu u većini segmenata vlasti, bez mešanja Beograda, ali ne i atribute suverene države sa sedištem u Ujedinjenim nacijama.
Za mnoge posmatrače je zanimljivo to što se srpska javna diplomatija u praksi nije toliko fokusirala na budućnost Kosova ili na sudbinu srpske manjine, koliko na šire implikacije odluke koja treba da se donese. Jedna od takvih implikacija su šire geostrateške posledice rešenja, koje bi bilo nametnuto u skladu sa Ahtisarijevim nacrtom, a koje Beograd opisuje kao „amputaciju“ dela svoje teritorije. To je poenta koju je ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić uverljivo izložio na predavanju koje je održao u najstarijoj ekspertskoj instituciji britanske spoljne politike, Catnam hausu.
„Nametanje nezavisnosti Kosova nije ništa drugo do nasilno rasparčavanje Srbije… zar mislite da takav precedent neće uticati na ostatak Balkana?“ upitao je Jeremić.
Srpski zvaničnici tvrde da bi nezavisnost Kosova, bilo nametnuta od strane posrednika ili jednostrano proglašena, mogla pokrenuti nove ili oživeti stare separatističke sukobe u regionu, uključujući albanske zajednice u Makedoniji i Preševskoj dolini u Srbiji, kao i Srbe u Bosni i Hercegovini. To je snažno upozorenje zemljama EU koje i same imaju etničke manjine ili separatističke grupe u svom sastavu, kao što su Rumunija i Slovačka, a nešto dalje i Španija.
Moskva je u više navrata iznosila isti argument, naglašavajući da će rešenje za Kosovo, kakvo god bilo, poslužiti kao model za druge zamrznute sukobe u proruskim otpadničkim regionima u bivšim sovjetskim republikama. Članice Kontakt grupe sa Zapada insistiraju na tvrdnji da Kosovo predstavlja izuzetak i da ne može doći do takvog masovnog prekrajanja mapa. Zbog osobenog satusa UN protektorata i veoma specifične istorije, Kosovo treba razmatrati kao zaseban slučaj, smatraju oni.
Drugi argument koji Beograd koristi u javnosti jeste upozorenje da bi nezavisnost Kosova mogla dovesti do dramatičnih promena na političkoj sceni Srbije. Tvrdokorne nacionalističke stranke bi zauzele mesto sadašnje proevropske koalicione vlade. Jeremić je u Londonu ukazao na mogućnost da se „Srbija vrati u samonametnutu izolaciju, rezonujući da je izolacija bolja od poniženja“.
Čini se da pragmatične i Zapadu okrenute snage u Srbiji rado koriste nacionalističku babarogu kako bi signalizirale Briselu to da bi za mnoge Srbe ideja držanja za nasleđe Kosova mogla biti privlačnija od okretanja evropskoj budućnosti.
„Ako EU prizna nezavisnost Kosova“, izjavio je u Londonu jedan visoki srpski zvaničnik, „ljudi u Srbiji gotovo sigurno to neće prihvatiti… i moglo bi doći do smene vlade demokratskim putem. To ne bi bilo dobro za Srbiju, za zapadni Balkan, pa ni za EU – ali verovatno je da će se upravo to dogoditi“.
Dok srpska strana kod kuće sa zadovoljstvom i živopisno slika buduću razjedinjenost Evrope, albanski lideri su više bili zauzeti pokušajima da osiguraju jedinstveni front. Zapravo, članovi njihovog pregovaračkog tima, koji okuplja predsednika Fatmira Sejdiua, premijera Agima Čekua i druge visoke lidere, ne slažu se oko toga šta bi trebalo preduzeti ako se sadašnja faza pregovora, koju Zapad zeli da okonča do 10. decembra, završi neuspehom.
Čeku i nezvanični „ministar spoljnih poslova“ Kosova Veton Suroi, u slučaju da pregovori ne donesu rezultate, traže brzo postupanje, koje uključuje i proglašenje nezavisnosti Kosova. Sejdiu i drugi političari pozivaju na opreznost i insistiraju na bliskoj koordinaciji budućih poteza sa zapadnim partnerima Kosova.
U međuvremenu, Čeku je u Londonu ponovio da stav kosovskih Albanaca u pogledu nezavisnosti nije podložan reviziji. „Još jednom smo jasno rekli da je nezavisnost završena stvar. Bez nezavisnosti Kosova ne može biti stabilnosti u regionu“.
Kosovski tim je izneo pred trojku kompletan nacrt sporazuma sa Srbijom. Nacrt nudi osnove za sveobuhvatnu mrežu odnosa u oblastima diplomatije, bezbednosti, trgovine i humanitarnih pitanja.
Pošto sporazum u osnovi ima formu dokumenta kojim se regulišu odnosi dveju nezavisnih država, on je, samom svojom prirodom, neprihvatljiv za Srbiju, koja Kosovo smatra integralnim delom svoje teritorije. Kakva je onda njegova svrha? U izjavi za BIRN, Veton Suroi je pokušao da ga prikaže u pozitivnom svetlu: „Kažemo samo to da je ovo (nezavisnost) pravac u kojem idemo. Možemo ignorisati jedni druge, ili možemo pokušati da pokažemo spremnost na saradnju“.
S obzirom na, naizgled, nesavladiv jaz koji postoji između dve strane, „trojka“ pokušava da se koncentriše na konkretne oblasti u kojima je moguće ostvariti napredak, kao što je osnivanje ili reaktiviranje zajedničkih tela nadležnih za trgovinu i ekonomske odnose, povratak izbeglica i dijalog o nestalim licima. Išinger je u više navrata izjavljivao da u ovoj fazi trojka želi da ostavi po strani „centralno pitanje“ – dilemu izbora između nezavisnosti i autonomije.
„Trojka pokušava da se koncentriše na područja na kojima postoje preklapanja. Ako se u ovim oblastima postigne sporazum, onda je to osnova na kojoj može da se radi, i to je dobra stvar“, izjavio je jedan zapadni diplomata povezan s pregovorima. Ipak, malobrojni su oni koji veruju da ovakav mekani pristup može doneti bilo šta što bi ličilo na sporazum, naročito ne do 10. decembra, što je nezvanični rok koji postavljaju zapadne zemlje, a koji je Rusija u više navrata odbijala.
Obnovljen je interes za alternativne opcije, kao što je podela Kosova, tako što bi se sever koji kontrolišu Srbi pripojio užoj Srbiji, dok bi ostatak Kosova dobio nezavisnost. Mada je Kontakt grupa jednom već odbacila podelu, u poslednje vreme bilo je naznaka da bi i takvo rešenje moglo biti prihvaćeno, ukoliko se o njemu slože obe strane. Veruje se da Beograd favorizuje ovo rešenje kao deo kompromisa, a jedan visoki srpski zvaničnik se prilikom posete Londonu približio impliciranju moguće podrške za takvo rešenje: „Srpska vlada je protiv podele Srbije, bez obzira na to gde se povlači granica. Ipak, ne možemo dovoljno naglasiti značaj pronalaženja kompromisa, što je važnije od bilo kog nametnutog rešenja“. Da bi sporazum bio funkcionalan, morali bi da ga prihvate kosovski Albanci, ali Suroi kaže: „Protivimo se podeli pod bilo kojim uslovima“.
„Trojka“ će se za sada koncentrisati na pokušaje da se uspostavi neka vrsta dijaloga između Beograda i Prištine. Posle Beča i Londona, „putujuća diplomatija“ se preselila u Njujork, gde se očekuje objava poziva za direktne razgovore. Do direktnih razgovora – prvih u tekućoj fazi pegovora – došlo bi već narednog dana.
Sa odmicanjem pregovora, umnožavaće se problemi s kojima se „trojka“ suočava. Trenutno nema znakova da su Rusija i Zapad spremni da naprave pogodbu ako Beograd i Priština ne uspeju da se dogovore. „Iskreno govoreći, s obzirom na pozicije Rusije iz jula“, izjavio je jedan zapadni diplomata,“ i to posle svih ustupaka koje smo učinili, malo je verovatno da će se Moskva složiti“.
Mnogi zvaničnici u zemljama Kontakt grupe dele ovaj pesimizam i veruju da će kosovski Albanci uskoro izgubiti strpljenje i jednostrano proglasiti nezavisnost. Ali, za sada smatraju, da je njihov zadatak da diplomatski proces održe u životu.