Berlinski stručnjak za Rusiju Aleksandar Rar smatra da Rusija kosovsko pitanje koristi kao test u odmeravanju snaga sa Zapadom dok pokušava da se vrati u prvi red svetske političke scene. Rar je direktor Centra za Rusiju Nemačkog društva za spoljnu politiku u Berlinu i jedan od najboljih nemačkih poznavalaca ruske političke scene.

Berlinski stručnjak za Rusiju Aleksandar Rar smatra da Rusija kosovsko pitanje koristi kao test u odmeravanju snaga sa Zapadom dok pokušava da se vrati u prvi red svetske političke scene. Rar je direktor Centra za Rusiju Nemačkog društva za spoljnu politiku u Berlinu i jedan od najboljih nemačkih poznavalaca ruske političke scene. U razgovoru sa dopisnikom Bete, Rar, u vezi sa tekućom raspravom o tome da li će Rusija zaista u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) staviti veto na „nadziranu nezavisnost Kosova“, ukazuje da Moskva „do sada nikada nije rekla da će prihvatiti zapadnu poziciju o Kosovu onako kako je određena u Ahtisarijevom planu, ali da, doduše nikada sasvim jasno nije rekla ni da će staviti veto“.
Na pitanje ovog novinara zašto je Rusija tek sada, kada su odavno završeni i pregovori o Kosovu i predstavljen predlog statusa, zaoštrila stav rekavši da traži novog posrednika i nastavak pregovora, Rar je podsetio da „u diplomatiji eskalacija počinje uvek korak po korak“ i da „Rusi ne žele da provociraju ili da odmah zauzmu drugačiju poziciju, koju onda ne mogu da brane“. Istovremeno je sagovornik Bete ocenio da je teško proceniti da li je Rusija trenutno dovoljno jaka da bi bila u stanju da se zaista uspešno suprotstavi zapadnom pritisku u vezi s Kosovom.
– S jedne strane su oni koji tvrde da Rusija nema nijednog džokera u ruci zbog čega ne može da igra sa velikim ulogom, dok je Zapad dovoljno jak da progura svoju poziciju. No, drugi ukazuju da se stvar promenila, da nema više unipolarnog sveta iz vremena neposredno posle kraja hladnog rata, da su Amerikanci oslabili, Evropljani nisu razvili zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku i da su se Rusi vratili u prvu ligu svetske politike. Jer, sa naftom i gasom imaju u ruci bolje karte nego pre dve-tri, pogotovu pre deset godina – kaže Rar.
Ovaj stručnjak smatra da je „možda upravo Kosovo sada test koji će pokazati koje od ove dve procene su tačne“.
– Sada postoje dve opcije – ili će Rusija da popusti, uz obrazloženje da je doduše rekla svoje mišljenje, ali da nema sredstva, uticaja i moći da neželjeno rešenje (za Kosovo) kakvo želi Zapad spreči, ili će Zapad pasti na nos i videti da bez Rusije ne može da reši ovaj problem“, kaže Rar.
Zamenik nemačkog ministra inostranih poslova Gernot Erler nedavno je ocenio da ni onima koji dobro poznaju rusku politiku nije lako da protumače šta Moskva sada zapravo želi oko Kosova. Sagovornik Bete smatra, međutim, da se i te kako može razumeti ruska politika i da je „više nego jasno da Rusi pokušavaju da Kosovo iskoriste“.
– Rusi su videli da ne mogu da izađu na kraj sa EU koja govori glasom sve kritičnijim prema Rusiji. Kada je reč o odnosima sa Moskvom, unutar EU sve više počinju da se nameću Poljska i baltičke države i da se suprotstavljaju Nemačkoj i Francuskoj, ocena je Rara.
Prema mišljenju berlinskog stručnjaka Rusija počinje zato sa drugom taktikom i razgovara bilateralno sa zemljama koje imaju „simpatija za Moskvu“, sa Nemačkom, Francuskom, Mađarskom, Belgijom (koja prelazi na rusku liniju oko gasa), Bugarskom, ali ne sa Rumunijom, Poljskom ili baltičkim zemljama.
– I naravno, ako Rusija na Evropu gleda na ovaj način, onda joj treba i saveznik na Balkanu, a to je Srbija. Ovo je novost, ali za rusku energetsku politiku i gas-strategiju je Srbija značajan partner i zato Moskva želi da je podrži, naveo je Rar.
Između EU i Moskve, po rečima našeg sagovornika, već postoji nekoliko spornih pitanja, pored Kosova, tu su još i raketni štit čije postavljanje planiraju SAD, problemi vezani za energetsku politiku, otvaranje ruskog tržišta i svađa oko uvoza mesa iz članice EU Poljske. Na pitanje koliko je za Moskvu „vrednost“ Kosova u odnosu na druga otvorena pitanja sa Zapadom, Rar ukazuje da „politika nije pijaca“ i da „sve treba posmatrati šire, u svetlu nastojanja Rusije da se vrati na svetsku scenu“.
– Donedavno Rusi nisu imali instrumente da Zapad odvrate od postsovjetskog prostora. Posle narandžaste revolucije u Ukrajini Rusi su videli da Zapad nastoji da iščupa Ukrajinu iz tesnog saveza sa Rusijom, vide da SAD Gruziju i Azerbejdžan u južnom Zakavkazju žele takođe da izvuku iz politike reintegracije sa Rusijom. Ton tako postaje grublji, Rusi sada počinju više da razmišljaju geopolitički, imaju protivstrategiju koju pre nisu imali“, ukazuje Rar.
Tu sada, kako navodi Rar, „spada i to da Rusija zauzme stav o Kosovu od kojeg ne odustaje i kaže da će se do kraja boriti za taj stav i za svoje interese“. Ovaj stručnjak ne isključuje mogućnost da Rusija ne može da održi svoju poziciju oko Kosova i smatra da bi Moskva u tom slučaju „mogla da primeni drugu strategiju i traži da se isti model primeni u Pridnjestovlju i Abhaziji, iz čega bi nastali daleko veći sukobi nego ovaj oko Kosova“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.