Nikola Karaklajić Prošlog „Vikenda“ smo u ovoj rubrici pričali o kvizu koji izlazi u kanadskom časopisu „Šah +“ pa sam došao na ideju da i vas malo propitam da li ste dovoljno snalažljivi da biste mogli da brzo odgovorite na eventualna pitanja u nekom šahovskom kvizu.
Na prime:
1. Dva prijatelja koji su svake večeri posećivali šahovski klub jednom prilikom utvrde da su igrali 7 partija i sa zadovoljstvom odlaze kući jer je svako

od njih dobio po 4 partije, a nijedna se nije završila remijem!
Kako je to moguće?
2. Da li je dr Maks Eve bio prvak sveta jedan put ili dva puta?
3. Da li je neki šahista bio šampion „dva sveta“ – Istoka i Zapada, SSSR i SAD?
4. Da li je Mihail Botvinik igrao sa Rudolfom Spilmanom?
Kao i u svakom kvizu i ovde postoje trik-pitanja, ali to ćete brzo otkriti. U međuvremenu da vas pitamo da li ste znali da je velemajstor Fridrih Semiš na turniru u Linkoppingu 1969. godine izgubio svih 13 partija na taj način što su mu uvek padale zastavice!
Ali je zato njegov kolega VM Ištvan Bilek na turniru u Slupsku 1979. godine remizirao svih 10 partija u kojima je odigrao ukupno 125 poteza i za sve to potrošio svega 109 minuta!
Parafrazirajući onaj stih „Ko bi gore – dole osta!“ da spomenemo i velemajstora Vitalija Ceškovskog koji je 1978. godine pobedio na šampionatu SSSR, da bi sledeće godine završio na poslednjem mestu! Ali to

isto mu se dogodilo posle jedne decenije: pobedio je 1986., da bi završio kao poslednji 1987. godine!
A sada da odgovorimo i na pitanja iz kviza:
1. Ona dva prijatelja te večeri nisu igrali međusobno!
2. Eve je bio prvak sveta dva puta!! Prvi put 1935/37 posle senzacionalne pobede nad Aljehinom, a dugi put je bio svetski šampion svega jedan dan!!
Kako se to dogodilo?
Posle Aljehinove smrti 1946. godine FIDE je održala sastanak na kome se odlučivalo kako odrediti novog prvaka sveta. Većina delegata je prihvatila predlog da to bude dr Maks Eve jer je on jedini prvak sveta koji je još bio u životu, a naknadno će se odlučiti ko će mu biti izazivač. Međutim, tom sastanku nije prisustvovala delegacija SSSR-a (koja je zakasnila jedan dan) pa je po njenom dolasku ponovo pokrenuto to pitanje. Tako je doneta nova odluka da se održi meč turnir između šestorice najboljih velemajstora: Eve, Reševski, Fajn sa Zapada i

trojice iz SSSR – Botvinik, Keres i Smislov. Igra se pet kola, dva u Hagu, tri u Moskvi. Međutim, američki VM Rjuben Fajn odluči da mu je važnija karijera psihijatra nego neka titula svetskog šampiona u šahu i tako ostanu samo njih petorica, a pobednik bude M. Botvinik!
3. Jeste! VM Boris Guljko je bio dva puta šampion SSSR-a 1974. i 1984. godine. Po profesiji psiholog bio je oženjen Anom Ahšarumovom, takođe prvakinjom SSSR, a oboje su bili aktivisti pokreta za ljudska prava što im je u to vreme donelo dosta problema. Zato i nije bilo iznenađenje kada su emigrirali u SAD i devedesetih godina oboje postali prvaci Amerike!
4. Mihail Botvinik se susreo sa Rudolfom Špilmanom 1935. godine u Moskvi, ali se ta partija završila katastrofalno po njega.
Kao crni predao se već u 12. potezu!!
Karo-kan
Botvinik – Špilman
1.c4 c6 2. e4 d5 3.ed5 cd5 4.d4 Sf6 5. Sc3 Sc6 6. Lg5 Db6?
(ova partija je kasnije ušla u udžbenike kako ne treba igrati protiv varijante Panova, koja je kasnije promenila i naziv pa je nazvana
Panov-Botvinik varijanta ) 7.cd5 Db2 8.Tc1 Sb4 9. Sa4 Da2 10.Lc4!
Crna dama je uhvaćena tako da je bio bezuspešan Špilmanov pokušaj 10. Lg4 11.Sf3 Lf3 12. gf3 i crni se predao, jer bi na 12…Da3 sledilo 13.Tc3 .
Iz pomenutog kanadskog časopisa uzeli smo i jednu pitalicu koja nije nimalo jednostavna.
Dat je sledeci dijagram:
Da li je ova pozicija moguĆa?
Obično se na ovakvo pitanje odgovara pozitivno! (Jer da nije moguće onda se pitanje uopšte ne bi postavljalo!!)
Neobičnost se sastoji u tome što se crni kralj našao u dvostrukom šahu. To što je dat šah topom još bi se moglo objasniti nekim „an pasanom“, ali to što je šah i damom to se ne bi moglo objasniti, zar ne!? I uopšte kako je ta dama došla na h1 da bi dala šah!?
Jedini mogući odgovor na to jeste da se dama tu nalazila od samog početka i da je izveden „otkriveni šah“! Ali koja figura je mogla da izvede taj otkriveni šah i da se skloni sa dijagonale h1-a8?
Jedino beli kralj ako bi se pomerio sa f3 na g3! Ali onda nastaju nova pitanja: kako bi uopšte beli kralj mogao biti na f3 kad to polje napadaju crni top sa f5 i lovac sa h5? Prema tome – i to je nemoguce!
Ali ako je u matematici moguće da prilikom množenja dva minusa daju plus da li bi se i ovde mogla primeniti slična logika da dva nemoguća poteza daju jedan moguć?
Teško da bih mogao da nekog ubedim u to izuzev ako ne bih pokazao poziciju koja je prethodila onoj na prethodnom dijagramu!
A ona je izgledala ovako:
Na potezu je crni i on daje šah lovcem na h5!
A onda se događaji ređaju filmskom brzinom:
1… Lh5 2.g4 fg3 3. Kg3 (otkriveni šah) d5 4. cd6 (anpasan) te tako dođosmo do zaključka da je pozicija ipak moguća – uz dva „anpasana“ i jedan otkriveni šah.
Ovo me podseća i na jedan matematički zadatak u kome se traži da spajanjem osam osmica dobijete zbir 1000 ili ako vam je lakše da od pet osmica dobijete rezultat 9!
To nije teško, zar ne!?
888 + 88 + 8 + 8 + 8 = 1000
Ili
8 + 88
88
A s malo mašte moći ćete da odgovorite i na pitanje:
„Ako je polovina od pet tri, koliko je onda trećina od 10?“