Samo dodatno pojačanje značaja EU u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije

Međutim, kako je naša Srbija počela jednostrano da primenjuje taj sporazum početkom 2009. i snižava uvozne dažbine, u trgovini između Unije i Srbije sada neće doći do bitnijih promena. To se pogotovo neće desiti na strani srpskog izvoza u EU, koja je još 2000. ukinula carine na uvoz gotovo svih proizvoda poreklom iz Srbije (kao vid pomoći nakon petooktobarskih promena). Prelaznim trgovinskim sporazumom sada se samo potvrđuje da takva odluka postaje ugovorna obaveza odnosno da ne može da bude ukinuta na način na koji je i doneta.

Stupanje na snagu sporazuma zapravo predstavlja formalni početak formiranja zone slobodne trgovine između EU i Srbije koja bi trebalo da stupi na snagu šeste godine od početka primene. To bi prema planu Prelaznog trgovinskog sporazuma trebalo da bude najkasnije 1. januara 2014, kada bi i carina na razmenu najvećeg broja proizvoda trebalo da bude nula (za najosetljivije poljoprivredne proizvode carina bi ostala na snazi i posle tog datuma). Ostaje jedino nedoumica da li će za početak primene EU priznati 2009. ili 2010. godinu, ali prema informacijama koje stižu iz Brisela, potez srpske vlade biće potvrđen, što ide u korist i evropskim izvoznicima.

Procenu kakav je uticaj na razmenu imala odluka naših vlasti da uđu u jednostranu primenu osujetila je svetska ekonomska kriza. Prema podacima Zavoda za statistiku, u 2008. Srbija je izvezla robu u Evropsku uniju u vrednosti od četiri milijarde evra, ali zbog uticaja krize, umesto da dođe do rasta, u prošloj godini došlo je do pada izvoza na 3,19 milijardi evra (20,7 odsto). Slično se desilo i na strani uvoza. U 2008. u Srbiju je iz Unije stigla roba u vrednosti od 8,24 milijarde evra, a u 2009. godini 6,13 milijardi evra ili 25,6 odsto manje. Ipak, ti podaci pokazuju i da je Evropska unija najveći trgovinski partner naše zemlje jer čak 53,6 odsto ukupnog izvoza plasiramo na to tržište dok je 54,9 odsto uvezene robe stiglo iz Unije.

Ekonomisti očekuju da Prelazni trgovinski sporazum samo dodatno pojača značaj EU u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije. Tome bi posebno trebalo da doprinese mogućnost tzv. dijagonalne kumulacije porekla robe, koja podrazumeva da bi EU priznala da je proizvod poreklom iz Srbije čak i ako sadrži značajan udeo sirovina iz, recimo, BiH ili Hrvatske. Međutim, ono što je ograničavajući faktor jeste nespremnost srpskih kompanija da značajnije nastupe na evropskom tržištu. Pre svega, problem predstavlja činjenica da mnoga preduzeća ne ispunjavaju standarde kvaliteta koji su neophodni da bi se njihovi proizvodi našli u evropskim prodavnicama. Istina je da mnoga preduzeća nisu imala ambiciju da značajnije izvoze već su se zadovoljavala pozicijom na domaćem tržištu dok mnoga uprkos visokim ambicijama nisu imala sredstva da unaprede kvalitet. Kako je nedavno saopšteno iz Delegacije Evropske unije u Srbiji, EU neće otvoriti svoje fondove srpskim preduzećima kako bi dobila novac za usvajanje standarda, jer bi to neke od njih stavilo u bolji položaj u odnosu na firme koje taj novac ne bi imale na raspolaganju. Jedinu pomoć oko unapređenja standarda EU nudi državi kroz Instrumente pretpristupne pomoći. Time su preduzeća prepuštena sama sebi da se snalaze za novac, a čelnici nekih od njih priznaju i da ograničavajući faktor predstavlja činjenica da u pojedinim robnim kategorijama srpska preduzeća ne mogu da proizvedu količine potrebne za pravi nastup na evropskom tržištu ili da je cena proizvodnje tolika da bi na rafovima prodavnica EU bili neuporedivo skuplji.

Koliko Srbija zaostaje u ispunjavanju standarda svedoči i primer da je tek prošle godine dobila dozvolu da izvozi prerađevine od svinjskog mesa u EU (posle 20 godina). Razlog zašto dosad nismo imali tu mogućnost bila je manjkavost u oblasti kontrole bezbednosti hrane. Ove godine prioritet će biti dobijanje dozvole za izvoz svežeg pilećeg mesa, najavio je ministar poljoprivrede Saša Dragin. Takođe, Srbija ima kvotu za izvoz goveđeg mesa u EU, ali zbog niskog kvaliteta godinama ne može da je ispuni.

Kancelarija za evropske integracije nedavno je objavila podatak da su za 10 meseci primene Prelaznog trgovinskog sporazuma carinski prihodi u prošloj godini smanjeni za 78 miliona evra, ali da su domaći izvoznici uštedeli 310 miliona evra. Zbog činjenice da je kriza onemogućila uvid u prave efekte primene Prelaznog trgovinskog sporazuma, u Delegaciji Evropske unije ukazuju da u ovom trenutku bolji primer za sagledavanje šta donosi otvaranje tržišta predstavlja Sporazum o tekstilu između EU i Srbije koji je stupio na snagu 2005. godine. Prema podacima dostupnim za 2007. došlo je do povećanja i uvoza i izvoza tekstila za oko 40 odsto. U Delegaciji EU ističu da to pokazuje i da nije bilo „poplave“ uvoznih proizvoda iz Unije čega se mnogi pribojavaju i tokom primene Prelaznog trgovinskog sporazuma.

Ono što je bilo očekivano, pa i najavljivano od zvaničnika vlade i ekonomista jeste da će primena Prelaznog trgovinskog sporazuma, zbog smanjivanja carina na uvoz iz EU, doneti i niže cene evropskih proizvoda. To se, međutim, dosad nije u većoj meri dogodilo. Jedan od osnovnih razloga jeste to što se Srbija obavezala da najbrže ukine carine na proizvode koji se ne proizvode u našoj zemlji i neće ugroziti neko domaće preduzeće. Tako su najpre ukinute simbolične carine od jedan do pet odsto. Do ozbiljnijeg snižavanja carina u prvoj i na početku druge godine primene sporazuma došlo je kod proizvoda koji nisu u najširoj upotrebi kod stanovništva, pa su nešto više pale carine na, recimo, gasove poput azota i kiseonika, barut, burad od drveta, kišobrane i suncobrane, proizvode od gipsa, perike i lažne brade, okvire za naočare, skije i vezove, opremu za golf ili klizaljke.

U manjem iznosu pale su carine na parfeme, drveni nameštaj, bicikle, metle, olovke, bojlere… Takvo smanjenje uvoznici očigledno (namerno) nisu primetili.

Ipak, do onoga što građani mnogo više očekuju, a reč je o pojeftinjenju hrane, po svemu sudeći neće doći u skorije vreme. Većinu osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Srbija smatra izuzetno osetljivim na uvoz iz EU pa će nastaviti da ih štiti carinom i posle 2013. i 2014. To su recimo rakije, paradajz, goveda, svinje, goveđe meso, ovčije i kozije meso, jaja, med, krastavci, grašak, pasulj, kukuruz, pšenično i kukuruzno brašno, kobasice, džemovi, trešnje i višnje, jagode, šljive, sok od paradajza, sok od jabuka… Na neke od tih proizvoda carina će i posle šest godina ostati na oko 60 odsto sadašnje što znači da neće ozbiljnije pojeftiniti osim ako se za to ne steknu neki drugi uslovi.

Statistika

Najveći trgovinski partner Srbije iz EU je Nemačka u koju je prošle godine izvezena roba u vrednosti od 624,3 miliona evra. Sledi Italija gde je plasirana roba za 586,1 miliona evra. Tu su i Rumunija (342,8), Slovenija (245,1), Austrija (207,7), Mađarska (182,6), Francuska (177,7), Bugarska (141), Holandija (113,5 miliona evra). Slično je i na strani uvoza gde najviše robe stiže iz Nemačke (1.39 milijardi evra), Italije (1,09), Francuske (377,8 miliona evra) i Slovenije (327,3 miliona evra).

Monopolisti

Jedna od novina koju donosi Prelazni trgovinski sporazum jeste formiranje odbora koji će pratiti njegovo sprovođenje. Naspram sebe predstavnici Srbije imaće predstavnike 27 zemalja članica EU. Odbor će rešavati bilo koji problem koji bi nastao u trgovini. Jedno od najvažnijih pitanja za Uniju je poštovanje pravila konkurencije zbog čega bi srpska strana često mogla da se nađe u situaciji da odgovara na nezgodna pitanja. Očekuje se da formiranje tog odbora nanese bitan udarac monopolistima u Srbiji.