Šareni fašizam

Božidar Mandić Ko ne može da primeti „šareni fašizam“ nije daltonista, već čovek opredeljen na sušto dremanje u svom vremenu. Njemu se podmeću tezge sa raznolikom robom, a on pražnjenje novčanika oseća kao katarzu. Nekad su ljudi lako prepoznavali crni i crveni kolektivistički zanos, a danas od mnogo kolorita, boje se ni ne vide. Manipulacija masom toliko je napredovala da se mnogi, čak, osećaju ponosno jer su deo vođene populacije. A, opet, mladi me ubeđuju da je njihova izmanipulisanost deo šarma nemoći i da je to njihov odbir i odbrana od manipulacije. O, gospode! Ne moram ništa više da kažem. Šljašteće i svetlucave ikone vode ka slepilu. A oftalmologija nije više medicinska grana, već jalova filozofija. Od svetlosti više ni dan ne možemo da prepoznamo. Gomila – gomilica! – cilj je svakog vremena. Masa postaje stereotip koji se suptilno gura u provaliju ili se, pak, usisava ka podsvesnim materijalističkim željama. Najbolji začin na svetu je glad, veli Servantes, a naše savremeno doba poklonilo nam je zatrpavajući kvantum.
Čovek je čoveku postao utilitarni objekt. Svetleći bilbordi i eksplozija sentenci i fotogeničnosti nose poruke kako da što više kupujemo. Bol postaje dublji od privida. Nikad nije bilo teže razotkriti eksploataciju mase.
Ljudi ne vole autentičnog čoveka. Ni drugima niti sebi, oni ne opraštaju ne slično-istost. Svi znamo primer kad ornitolozi izvuku jednog gavrana iz jata i ofarbaju ga raznim bojama. Kad ga ponovo vrate u jato, ptice ga ubiju jer ne mogu da podnesu različitost.
Šareno je postalo ponuda koja uzbuđuje čula, a odstranjuje razmišljanje. Sve se umešalo, a ništa spojilo. Tako na jednom koncertu pevačice narodne muzike, zatičemo i folklorne igrače, baletane, brejkere, Betovena, frulu, violinu… sve je na sceni, bez kriterijuma i slobode izbora. Ponuđeno nam je sve, ali ništa ne možemo da uzmemo. Sve teže je rastaviti žito od kukolja. Proširuje se ciljna grupa, a zavodljivost kupovine raste. „Kupsoni“ – ljudi koji kupuju bez razmišljanja, osećaju u supermarketima svoju božansku ulogu. Ekonomija glumi da nam je prijatelj, a, u stvari, najvažnije joj je da nam naplati to što smo živi. Mladi – horski – pevaju o prigušenosti, jer je teško odupreti se edipovskom kompleksu u njoj. Bože, pošalji nam neprijatelje, jer prijatelja imamo na tone. Bolno rastezanje života skrivena je ljubav prema izglancanim predmetima. Ljubav: konjski zanos prema odupiranju đavolu. Mediji izazivaju, ali meni je ipak draži moj mali, prosti život. „Šarenko“ nam nudi slatke otrove i pregršt upakovanih artikala koji nam mahom i ne trebaju, sem što nam pomažu da uvećavamo deponije.
Intelektualci tihuju…