Šarm nepriznate Evrope

Početak svake kalendarske godine, baš u nedelji između Božića i dočeka Pravoslavne Nove godine, rezervisan je sada već tradicionalno za prve vesti o Beogradskom međunarodnom filmskom festivalu FEST-u, jednoj od najposećenijih i svakako najvoljenijih filmskih manifestacija u našoj zemlji. U toj nedelji, kada se računi iz minule godine privode kraju i pune baterije za novi početak, objavljuju se i prvi filmski naslovi koji će krajem februara i početkom marta biti glavna tema za razgovor u brojnim gradskim kulturnim krugovima. Biće hvaljeni ili kuđeni, svejedno, ali svakako značajni predah od sumorne svakodnevice. Biće to i veliki test za ovdašnju bioskopsku publiku, koja je godinama vapila za savremenijim konceptom našeg najvećeg filmskog festivala, što će joj ove godine i biti servirano. Biće to dani kada ćemo se na putu ka Sava centru ponovo zapitati: „Zbog čega toliko volimo FEST?“
Jer, dve bitne novine činiće predstojeći FEST drugačijim od svih minulih 34 izdanja. Naime, 23. februara, na samom startu, biće prikazano domaće ostvarenje „Klopka“ Srdana Golubovića, savremeni psihološki triler rađen prema romanu Nenada Teofilovića, svakako drugačije od viđenih srpskih bioskopskih ostvarenja u proteklom periodu. Premijernim prikazivanjem jednog domaćeg ostvarenja, biće načinjen presedan i ispunjena davnašnja želja da srpski film bude zastupljeniji na našoj najvećoj filmskoj smotri. Kvalitet i prijem pomenutog pitanja pomoći će nam da shvatimo da li je na taj momenat vredelo čekati pune tri i po decenije.
Druga značajna novina koja bi trebalo ove godine da osveži pomalo prevaziđeni koncept „festival festivala“, jeste njegov takmičarski deo, u kome će se naći filmovi takozvanih „Europe out of Europe“ zemalja, odnosno onih kinematografija koje ne pripadaju Evropskoj uniji, ili se uopšte ne nalaze u Evropi, ali zato trpe njeno jako kulturološko nasleđe. Festova novina je i Dvorana Doma sindikata, u kojoj će se u „prime time“ terminima takmičiti filmovi iz Kazahstana, Kirgistana, Izraela, Hrvatske, Turske, Rusije, te opet iz Srbije.
Prema rečima Miroslava Mogorovića, koordinatora programsko-poslovne celine „Europe out of Europe“, koja je prošle godine svojim premijernim nastupom predstavljala to dugo iščekivano osveženje, postoji nasušna potreba okupljanja profesionalaca iz nepriznate Evrope, tj. zemalja koje još nisu na evropskom zakonskom integrativnom putu, koja nimalo ne oskudeva u idejama i konceptima, već im sam geopolitički položaj ne omogućava šire kreativno razmahivanje. Shodno tome, FEST omogućuje brojnim nezavisnim producentima, predstavnicima fondova, distributera i tv-akviziterima mogućnost da na jednom mestu steknu koncentrisan uvid u kinematografije onih zemalja koje su dovoljno geografski blizu, a dovoljno zakonodavno daleko. „To nikako nije loše – to je prostor u kome vole da rade svi evropski producenti – daleko od evropskih kontrolnih instanci“, tvrdi Mogorović.
„Poznato je da su festivali tela koja se brzo menjaju i prate trendove, razvoj jednih uslovljava i razvoj drugih. Filmska industrija, kao skoro nijedna druga, uslovljava kontinualni razvoj i permanentnu edukaciju. Loše stanje na srpskoj filmskoj sceni umnogome je uzrokovano upravo negiranjem promena i odbijanjem da se prate aktuelni trendovi. Festivali ne dozvoljavaju okoštavanje, njihova uloga u 21. veku je da budu zamajac razvoja filmske industrije sredine u kojoj se odvijaju. Oni treba da prate ukus publike, ali i da ga umnogome formiraju. Pri tom, ne treba podilaziti publici, ali ne treba ni nametati pogrešne trendove i pravce. Zato je FEST prošle godine hrabro krenuo u svoje repozicioniranje“, objašnjava Miša Mogorović.
Ako će „Europe out of Europe“ predstavljati „žilu kucavicu“ ovogodišnjeg izdanja FEST-a, svakako ne smemo zanemariti ni ostale njegove segmente, koji će svaki za sebe predstavljati svojevrsnu novinu. To se pre svega odnosi na program filmova koji stižu sa Azijskog kontinenta, taj dugo priželjkivani segment „Fantazija“, koji grupiše nekoliko zanimljivih naslova iz raznih zemalja. Kult azijskog filma neosporan je među mlađom generacijom filmofila, te će nesumnjivo svako od njih biti zadovoljen barem nekim od naslova među kojima su indijsko tro-i kusur časovno ludilo „Nikad ne reci zbogom“, ili nova eskapistička priča plodonosnog Korejanca Kim Ki Duka nazvana „Vreme“, te naredna kung-fu bajka „Zakletva“ koju sada potpisuje Čen Kajge, krajnje neobičan i po naslovu intrigantan „U vožnji sa ljubavnikom moje žene“ Kima Tajsika, pa indonežanski mjuzikl „Opera Java“, ili najbolje vijetnamsko ostvarenje prošlogodišnje produkcije „Priča o Pao“, u kome ćemo ponovo gledati tu naizgled krhku glumicu Do Ti Hai Jen, gošću FEST-a od pre par godina. Nikako ne treba zaboraviti ni „Pisma sa Ivo Džime“ holivudskog veterana Klinta Istvuda, tek zbog jezika svrstanog u ovaj program, koji će nam iz jednog ugla otkriti razloge i posledice poznatog sukoba Japanaca i Amerikanaca, dok će nam drugu stranu predočiti u filmu „Zastave naših očeva“, čija nas premijera očekuje u glavnom programu FEST-a.
A taj program ne treba posebno ni predstavljati. Dovoljno je reći da je Direkcija FEST-a uspela da sroči gotovo sve naslove koji su minule godine „protutnjali“ svetskom scenom odnevši gotovo sve bitne nagrade i priznanja, ili to upravo čine kada su prestižne holivudske statuete u pitanju. Retki će odoleti novom filmu Miloša Formana na primer, „Gojine utvare“, u kome glavne uloge dele briljantni Havijer Bardem, Natali Portman i Stelan Skarsgard, ili novom ostvarenju Mela Gibsona „Apokalipto“, ovog puta rađenog na jeziku Maja i kažu jednako brutalnom kao i „Stradanje Isusovo“. Majstor filmske režije Pol Verhoven vratio se u Holandiju, zemlju iz koje je potekao, kako bi daleko od očiju holivudskih mogula dao sebi na volju i napravio „Crnu knjigu“, ultimativnu ratnu priču koja nikoga neće ostaviti ravnodušnim.
Oskarovac Entoni Mingela u svom novom filmu „Provalnik“ bavi se verovali ili ne izbeglicama sa ex-Yu prostora u čemu mu pomažu i Žilijet Binoš i Branka Katić, dok crnački glumac Forest Vitaker igra životnu ulogu u „Poslednjem kralju Škotske“, tumačeći lik čuvenog diktatora Idija Amina. Film koji je nedavno trijumfovao na dodeli Zlatnog globusa i koji važi za najvećeg favorita predstojećeg Oskara „Vavilon“ Alehandra Gonzalesa Injaritua, biće prikazano već drugog dana FEST-a, a nesumnjivo će pažnju privući još jedna potencijalna oskarovka Helen Miren, koja nije „presušila“ ni nakon više desetina osvojenih nagrada za lik kraljice Elizabete Druge u filmu Stivena Frirsa. Pola Holivuda sjatilo se u filmu „Radijski šou“, kako ne bi propustili priliku da rade sa legendarnim režiserom Robertom Altmanom, što je ujedno bio i pravi izbor s obzirom na to da je pomenuto ostvarenje ujedno i poslednje u dugoj i značajnoj karijeri najvećeg, najznačajnijeg, ali nekim čudom i najvoljenijeg kritičara američkog društva. Filmskim sladokuscima svakako neće promaći ni nova ostvarenja Ričarda Linklejtera, Majkla Vinterbotoma, Larsa fon Trira, Nanija Moretija, Filipa Nojsa, Bruna Dimona i treba li reći Pedra Almodovara, voljenog reditelja FEST-a, za čije se filmove karte rasprodaju već nekoliko dana pre početka Festivala.