Servantes među šljivama

Kakav je ko kao čovek i ljudsko biće, najbolje govore njegove kratke i jezgrovite misli. Evo, kakav je, ukratko i jezgrovito, Migel de Servantes.
– Samo nas lekari mogu ubiti i ubijaju nas bez straha i mirne savesti ne potežući drugog mača osim recepta.
– Kad se hleb pojede, i društvo se raziđe.
– Na ludom temelju još nikad nije podignuta pametna zgrada.
– Ljubav gleda kroz naočare kroz koje joj se bakar pričinjava zlatom, beda bogatstvom, a krmelji biserima.
– Ženski savet nije bogzna šta, ali glup je onaj ko ga ne primi.
– Jedan čovek nije ništa više od drugoga ako ne napravi više od njega.
– Više zna glupan u svojoj kući nego mudrac u tuđoj.
– Nema tako utrtog puta na kojem ne bi bila barem koja zapreka ili rupčaga.
– Nijedan put nije loš po svom svršetku osim onoga koji vodi na vešala.
– Kad ima hleba, i tuga je lakša.
– Usta su bez zuba što i mlin bez kamena i mnogo više treba ceniti zub nego dijamant.
– Dobro propoveda ko dobro živi.
– Službe i visoki položaji nisu ništa drugo nego duboko more smutnji.
– Mrtav odlazi u grob, a živ za pogačom.
I zar roman jednog ovako prosečnog jezgrovitog mislioca treba da bude proglašen za najveći otkad se romani pišu?
Ako su jezgrovite misli neko polazište za dobijanje ovako laskavog priznanja za roman, nisam ni ja bez takve književne robe:
– Jebi mi oca ako na to, da li će neko biti peder, ne utiče nasledni faktor.
– I čovečanstvo je za ljude.
– Mrka kapa za našu krunu.
– I da smo se vinuli, ne bismo ovoliko pali.
– Hoću-neću! To je naš nedvosmisleni odgovor.
– Podivljali smo od pripitomljavanja.
– U strahu od promaje, sklonili smo se i od povoljnog vetra.
– Znamo da će biti gore, jer smo okrenuti budućnosti.
– Ovo što se događa kod nas, normalno je samo u psihijatriji.
– Da bi imao šta da jede, narod je prinuđen da odvaja od svojih usta.
– Da je Sokrat bio mudrac, vidi se i po tome što nije ostavio ništa napismeno.
– Ovde gde smo mi sada, ljudska noga još nije kročila.
– Nekad je za ljubav bilo potrebno dvoje. Danas to mogu biti i – dvojica.
– Mi smo svetski prvaci Srbije.
– Onima bez gaća, kapu dole.
Da li je neko uzeo u obzir ove moje kratke misli i jezgrovita osećanja?
Da jeste, razmislilo bi o meni i kao čoveku, i kao piscu.
Ali, ako sam ja unapred isključen iz izbora za najboljeg svih vremena, onda nije ni čudo što ništa moje nije ni izabrano.