Šesti princip kao Šesta lička

Mihal Ramač Sva glasila imaju svoje pouzdane izvore. Niko ne poriče laži koje od njih dobija i njima za ljubav razglašava. Niko ne objašnjava koliko košta ta ljubav. Svaka roba se prodaje dok ima kupaca. Prema tome, ima dovoljno ljudi voljnih da za svoje pare budu varani ili uskraćivani za neka saznanja. To jest, da plate i za ono čega u njihovim novinama i na njihovim televizijama nema. Ko prati šta se govori na suđenju tzv. stečajnoj mafiji i gde se to prećutkuje, teško će poverovati da je Srbija izašla iz komunizma i da u njoj nema vazda budnog Politbiroa i Agitpropa. Ako nešto znaju njih dvoje,

to više nije tajna. Svako će se, kad-tad, u poverenju pohvaliti nekome svojom tajnom vezom. Ako je na nekom sastanku sa biznismenima bio prvi ministar, o tome sutra ujutru šuška pola Beograda. Ako se o tom susretu govori na sudu, to zna cela Srbija. Ako se neka glasila prave da toga nema, tim gore po njih. Ni komunizam nije mogao da zaustavi Rojtera, to jest kruženje vesti. Ipak, i marta 2007. neki veruju da bi pominjanje premijerovog susreta s nekim uglednicima moglo loše uticati na maloletnike i njihove roditelje. Buduća pokolenja, na njihovu sreću, imaće drugačiju sliku današnje Srbije od one koju danas za male pare prodaju ličnosti iz vlasti i oni koji ulepšavaju njihove likove.
Na svim ručkovima i večerama ubrzano se sastavlja vlada. Pouzdani izvori javljaju da Koštunica i Jočić ostaju na svojim mestima. Velji Iliću ostaju kapitalna ovlašćenja, malo okrnjena. Tadić će preko svog čoveka na čelu BIA pokušavati da pohvata preostale konce i da preko trinaest ministarstava, uz dvanaest koja dele ostali, obezbedi još nekoliko godina na Andrićevom vencu. Prostija računica nije se mogla smisliti ni 22. januara. Čudotvorni šesti princip danas bi trebalo da bude ono što je pre pola veka bila Šesta lička. Nakon deobe glavnih fotelja doći će na red javni servis i ostala javna preduzeća, bez obzira na to ko je šta radio. Nekom pošta, nekom avioni, nekom aerodrom, nekom sve srpske šume, vode i ostalo. Narodu šta pretekne.
Neki misle da se tzv. šestim principom poništava volja građana. To jest, da su po sredi izbori posle izbora. Ili izbori pre izbora. Ili izbori umesto izbora. Drugi vele da predsednička partija sa devetsto i nešto hiljada glasova nema pravo i na jare i na pare. Ako imaju predsednika, bilo bi mnogo dati im i prvog ministra. Ako sa četvrtinom poslaničkih mesta istrguju više, preuzeće još veće breme. To bi moglo da ih puno košta na narednim izborima. Mada se mnogi nude i otimaju za fotelje, niko nikome ne garantuje da mu kroz koji mesec neće podmetnuti nogu.
Podela vlasti, kako je predstavljena javnosti na osnovu pouzdanih izvora, garantuje da se buduća vlada neće baviti ni lanjskim ni preklanjskim mutnim radnjama, kao ni onima od pre četiri godine. Hapsiće neke uličare i kokošare, ali neće pitati za čiji račun su radili i ko je kupio kajmak. Pošto narod najbolje zna, suvišno je pitati zašto tek svaki deseti građanin veruje sudovima. Bilo da glasaju za Tadića, Nikolića ili Koštunicu, od sto birača u Srbiji devedeset ne veruje da sudovi po zakonu odmeravaju nevinost ili krivicu. To kuraži lopove i obeshrabruje one koji bi da čestito zarade za život i žive na miru. Kroz dvadeset godina niko neće znati ime današnjeg ministra pravde, ali će se znati da su sredinom prve decenije ovog veka babo i stričevi bili moćniji od svih zakona. Bude li Srbija kroz dvadeset godina u Evropskoj uniji, današnji klinci čudiće se kako su njihovi roditelji pristajali da žive u tako zapuštenoj i raspuštenoj državi. Imena likova sa današnjih naslovnih strana znaće samo poneki student istorije.
Svi zvaničnici kažu da je Kosovo pitanje svih pitanja. Ipak, čuje se da je beogradskim pregovaračima u Beču zapao hotel sa dve zvezdice manje nego njihovim sagovornicima iz Prištine. Dobro je znati da država štedi gde god može.
Predstavnici nadleštava koji brane državne interese kad god im se pričini da ih dira neko spolja upadljivo su prećutali gnusne reči na račun poverenika za informacije. Direktor javnog preduzeća Putevi Srbije ima pravo na svoje mišljenje. Kada krene da vređa, oni koji su ga imenovali nemaju pravo da ćute. Dodeli li se, shodno šestom principu, svakoj partiji pravo da radi šta hoće s tim što joj pripadne, neće biti suda koji će dokazati da je čerupanje države kažnjivo.