Slika peta: Crna muška figura okrenuta nam leđima, sa crnim šeširom, impozantna al’ sama, u prvom planu je Robert Hamerštil. Umetnik je čovek koji je odbacio namaze, slojeve, premaze, teško breme istorije, slikanje koje guše istorije slikarstva. On je jednostavna figura modernog čoveka koji svet kome pripada otkriva u prizorima svakodnevice.
Slika peta: Crna muška figura okrenuta nam leđima, sa crnim šeširom, impozantna al’ sama, u prvom planu je Robert Hamerštil. Umetnik je čovek koji je odbacio namaze, slojeve, premaze, teško breme istorije, slikanje koje guše istorije slikarstva. On je jednostavna figura modernog čoveka koji svet kome pripada otkriva u prizorima svakodnevice. U toj spoznaji sveta sa njim su praslike njegovog detinjstva: iz mraka izranja žuto-zeleni obris majke koja polako nestaje, u stopu ga prati senka dečaka natkriljenog majčinom crvenom senkom, a vlastitu senku umetnik vidi kao trag kuštravog mladića punog životnog elana koji je radio kao pekar, raznosač peciva, metalski radnik, živeo dvostrukim životom radnika i studenta slikarstva. O tom vremenu Hamerštil kaže: „U pekari nisam mnogo zarađivao i stalno sam bio lakej nekakvog građanskog društva. Uživao sam upoznajući ih prilikom raznošenja zemički od kuće do kuće, te moram da kažem: skidam šešir austrijskim radnicima. Deset puta su mi bili draži od seljaka i tih pripadnika građanskog društva. Radnici su bili izvanredni ljudi: Pekaru, idemo da popijemo nešto – kafu il’ rakiju, tvoje uši su se smrzle – govorili su mi.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
