Sloboda medija i govora pod lupom novinara i urednika

U ratnom i društvenom haosu devedesetih u Srbiji ni novinari nisu bili pošteđeni zbog ukazivanja na lošu stvarnost. Ubijeni su novinari Dada Vujasinović, Slavko Ćuruvija, a nedugo posle petooktobarskih promena i jagodinski novinar Milan Pantić. Sva ta ubistva novinara koji su bez ustezanja govorili o stvarnosti Srbije i o povezanosti državnog aparata i organizovanog kriminala do danas nisu rešena. Razlog je jednostavan. U svakom je država imala bar nekog udela ili je bar pokušavala da ga prikrije. Ipak, kada se u zemlji u kojoj se sve ovo dešavalo, organizuje kongres uticajne medijske organizacije kao što je IPI – Međunarodni novinarski institut, to bi trebalo da bude znak da se stvari popravljaju.

MIRJANA MILOŠEVIĆ: Prateći sadržaji kongresa

Posle radnog dela, u večernjim satima gosti će obilaziti atraktivne lokacije u Beogradu i biti u prilici da upoznaju prestonicu i uživaju u njenom duhu i atmosferi. Kroz pažljivo osmišljen zabavni program, gostima će biti predstavljena srpska tradicionalna i moderna muzika. Povodom zatvaranja Kongresa, u utorak, 17. juna, na Kalemegdanu će biti održan koncert orkestra Bobana Markovića u kojem će besplatno moći da uživaju i građani Beograda.

– S obzirom na to da su učesnici Kongresa, praktično, stvaraoci javnog mnenja u svetu, ljudi koji uređuju najčitanije listove i najgledanije programe, sasvim je jasno da je ovo odlična prilika za promociju Srbije i unapređenje imidža naše zemlje. Činjenica da poznate svetske i turističke metropole svake godine nastoje da dobiju organizaciju skupa i da se domaćin određuje dve godine unapred, svedoči o njegovom značaju, ali i velikim propagandnim i turističkim mogućnostima koje pruža zemlji domaćinu. Učesnicima se pruža mogućnost i da kroz postkongresne ture upoznaju ne samo Beograd nego i celu Srbiju – kaže za Danas direktorka Medija centra Mirjana Milošević.

– Imamo sreće da je Beograd u kratkom periodu bio u prilici da bude domaćin Evrosongu, a u junu će ugostiti svetske turističke profesionalce na manifestaciji City Break i neke od najvećih svetskih medijskih imena na Kongresu medija. To su jedinstvene prilike da ljudi iz celog sveta iz prve ruke saznaju šta se događa kod nas i da Beograd i našu zemlju dožive na nov način – zaključuje sagovornica Danasa.

Ali da li se popravljaju? U odnosu na vreme režima Slobodana Miloševića kada su mediji bili gušeni da ne kažu istinu o srpskoj stvarnosti, situacija je danas bolja, ali daleko od idealnog. Podsetimo da je prošle godine pokušano ubistvo novinara Vremena Dejana Anastasijevića postavljanjem ručne bombe na prozor njegovog stana, zbog pisanja o ratnim zločinima u bivšoj Jugoslaviji. Prećeno je brojnim novinarima, a nakon izveštavanja o jednoj neonacističkoj organizaciji dopisniku Bete Dinku Gruhonjiću prećeno je smrću. Predstavnici novinarskih udruženja tvrde da se novinarska profesija proteklih godina u Srbiji suočava sa teškim socijalnim položajem, stalnim pretnjama, pritiscima i nedovoljno bezbednim uslovima za obavljanje novinarskog posla, a da delovi policije i tajnih službi koče rešavanje slučajeva ubistva novinara.

Pritisci na medije

Vlasništvo nad medijima i dalje nije transparentno, a ima i naznaka da su neki formalni vlasnici samo paravan za stvarne interese. S rastućim prisustvom stranih firmi, porasla je i koncentracija vlasništva u medijima – ističe se u izveštaju Fridom hausa o slobodi medija za 2007. U izveštaju se konstatuje da su srpski elektronski i štampani mediji uglavnom u privatnom vlasništvu, da vlada ima udeo u dnevniku „Politika“, ali da ima malo direktnog uticaja na uređivačku politiku. Kako se objašnjava, većina lokalnih medija tek treba da se privatizuje, a za tu vrstu liberalizacije nema podrške lokalnih vlasti. Medijske organizacije i novinari u Srbiji, piše u izveštaju, često su žrtve maltretiranja, vandalizma i nasilja, pa se pominju napadi na televiziju B92 i njene novinare, ali i tekst glavne urednice Politike povodom pritisaka „jednog od najbogatijih ljudi u Srbiji“ na novinare tog lista zbog načina na koji su izveštavali. Fridom haus je posebnu pažnju u izveštaju poklonio lokalnim medijima, koji u Srbiji rade u još težem okruženju, pošto lokalne vlasti novinarima onemogućavaju pristup informacijama i sarađuju uglavnom sa državnim medijima.

Republička radiodifuzna agencija (RRA) kritikovana je zbog mešanja u uređivačke odluke Radio-televizije Srbije, kojoj je naložila da direktno prenosi sednice parlamenta. U izveštaju se pominje i zatvaranje BK televizije zbog emitovanja bez dozvole. Pristup internetu u Srbiji nije ograničen, ali samo 14 odsto populacije dobija informacije na taj način.

Najveća sloboda štampe, po oceni Fridom hausa, vlada u Finskoj, Islandu, Danskoj, Norveškoj, Belgiji i Švedskoj, dok najmanje slobode uživaju novinari i mediji u Severnoj Koreji, Burmi i Turkmenistanu.

Upravo u takvoj situaciji IPI organizuje kongres u Beogradu od 14. do 17. juna. Kao glavne teme ističu se rasprava o tome kako zemlje bivše Jugoslavije danas vide jedna drugu i da li su se njihovi pogledi promenili tokom vremena. Veoma interesantna tema odnosi se i na mogućnost pomirenja zemalja u regionu pod nazivom: Kad oružje utihne, a kao posebno interesantna izdvaja se priča o tome da li profit ubija vest.
Hari Štajner, predsedavajući u ime IPI Beograda, kaže za Danas da kada je pre dve godine Medija centar konkurisao za organizaciju kongresa u igri su bili Aman, Dubrovnik i Bangkok.
– Bojao sam se da nemamo mnogo izgleda, ali je ispalo dobro. Tada nije bilo reči da je Beograd izabran zato što je krizno područje, nego zato što je bio interesantan i zato što smo prihvatili sve uslove. Kongres se održava svake godine u drugoj zemlji, prethodni su bili u Moskvi, Varšavi, Najrobiju, Nju Delhiju – objašnjava Štajner.
On smatra da je to veliko priznanje i podstrek za medije u Srbiji „na nimalo lakom putu tranzicije“. Organizatori moraju da ulivaju poverenje da mediji, koje u ovom slučaju predstavlja Medija centar, mogu da organizuju takvu manifestaciju i da su je zaslužili svim onim što su radili, naročito posle 5. oktobra 2000. Štajner smatra da je IPI prepoznao promenu u medijskoj sferi u Srbiji.
Na pitanje koliko su novinari u regionu posle silnih ratova i stradanja shvatili potrebu za pomirenjem u regionu, Štajner navodi da je taj proces različit u svim zemljama, ali da su događaji iz nedavne prošlosti kod nas i dalje opterećujući. On ocenjuje da je stanje medijskih sloboda u Srbiji bolje nego što je bilo i da danas niko ne strahuje da može biti izložen takvim pritiscima kao u vreme Miloševića.
– Uslovi u kojima danas rade mediji su bolji nego što su bili, ali to ne znači da ne postoje nove opasnosti po normalan slobodan razvoj medija. Tu pre svega mislim na uticaj tajkuna i na to da mnoga obećanja tadašnje opozicije, a sadašnje vlasti, nisu ispunjena. I dalje ne znamo ko je ubio novinara Milana Pantića, ko je ubio Slavka Ćuruviju, ne znamo šta je bilo sa Dadom Vujasinović i to dokazuje da promena vlasti posle 2000. nije omogućila u svemu normalan razvoj medijskih sloboda – kaže Štajner.
Sagovornik Danasa se nada da će budućnost medijskih sloboda u Srbiji biti bolja i da ovakvi događaji, kao što je kongres IPI sa „200-300 svetskih džinova novinarstva“, doprinose daljem poboljšanju uslova rada. Kao najveću pretnju slobodi govora, Štajner vidi „određeno nerazumevanje vlasti i nesumnjiv uticaj tajkuna“.
– Političari imaju uticaja na slobodu govora u Srbiji, ali mnogo manje nego što su imali. Trebalo bi da imaju još manje. U suštini, danas nema dirigovanog novinarstva, telefoniranja političara i nema Miloševića, ali se i dalje vrše ekonomski pritisci na medije – zaključuje Štajner.
Srbija je po poštovanju slobode medija, prema izveštaju Fridom hausa za 2007, svrstana među delimično slobodne zemlje, kao 87. na listi od ukupno 195 zemalja. Najviše zamerki odnosi se na političko okruženje u kojem rade novinari i pitanje vlasništva i finansiranja medija. Kao zemlje sa delimično slobodnim medijima smatraju se sve zemlje regiona, izuzev Slovenije, koja je jedna od 72 države na svetu u kojima postoji sloboda štampe. U ovom izveštaju se procenjuje stepen slobode štampanih, elektronskih medija i interneta u svakoj zemlji na svetu, a ocene se temelje na procenama zakonskog, političkog i ekonomskog okruženja u kojem su novinari radili tokom prošle godine. Ustav i zakoni u Srbiji garantuju slobodu štampe, ali su tokom prošle godine „konzervativni i nacionalistički elementi u vlasti bili manje tolerantni prema kritikama medija, a kleveta je i dalje ostala kažnjivo delo“, navodi se u izveštaju Fridom hausa. Kako se ističe, elektronski i štampani mediji u Srbiji su veoma aktivni i promovišu različita gledišta, ali je medijsko okruženje i dalje politizovano, a novinari povremeno pribegavaju autocenzuri, uglavnom izbegavaju politički teške teme, uključujući i rasprave o ratnim zločinima i pregovorima o statusu Kosova.
Veliku ulogu je, po mišljenju mnogih novinara, odigrao poverenik za informacije od javnog značaja, koji je veoma doprineo da se davanje javnih informacija od državnih institucija ubrza, što ranije nije bio slučaj. Ipak, veliki problem i dalje predstavlja dobijanje informacija od policije i BIA.
Mirjana Milošević, direktorka Medija centra, objašnjava za Danas da već dugo postoji ideja da se Beograd kandiduje za kongres IPI, pa je Medija centar u saradnji sa predstavnikom Upravnog odbora Danasa Radomirom Ličinom i generalnim sekretarom Organizacije za medije Jugoistočne Evrope – SEEMO, Oliverom Vujovićem, prijavio Beograd za organizaciju kongresa IPI. Po njenim rečima, medijska scena u Srbiji je polusređena, a najveći problem je to što političari, ali i građani govore da mediji rade za sve druge, osim za građane.
– Mnogo smo okrenuti sami sebi i unutrašnje-političko-društvenim kretanjima. Finansijski uticaji na medije su jaki, a uređivačke slobode su ugrožene, istraživačkog novinarstva ima malo, a fokus na građane nije primarna stvar medija. Naravno, uvek postoje izuzeci. U tom kontekstu je važno da se dešavaju ovakvi skupovi, gde se vidi da postoje različita uređenja medijskog sektora i da treba mnogo toga da popravimo – kaže Milošević.
Ona ističe da, kao i u drugim segmentima, i u medijima malo vodimo računa gde su otišle druge zemlje kad je reč o uticaju novih medija, informisanju građana, regulativi tržišta, saradnji s novinarima, odnosu prema konfliktima itd. Direktorka Medija centra smatra da je u Srbiji stanje sa medijskim slobodama kontradiktorno. Imamo slobodu štampe i mnoštvo izvora, pa građani mogu da biraju koje će novine kupovati ili koje će televizije gledati.