Smeh, tuga i zgražavanje

Dok je u ovim knjigama njegova pažnja bila usmerena na život emigranata u Kanadi i na skiciranje njihovih naravi i prenesenog palanačkog mentaliteta u svetsku metropolu Toronto, u novom romanu Biznis je najbolji posao on se okreće „domaćim“ temama i sasvim direktno svoju satiričnu oštricu usmerava na političke prilike u našoj zemlji.

Tema emigracije koja je bila dominantna u Milosavljevićevom prethodnom stvaralaštvu, u ovom romanu se pojavljuje kao pozadinska motivacija ili mogući ishod svega onog što se u romanu dešava. Sam zaplet romana određen je emigrantskim „poreklom“ glavnog junaka, pokretača čitave radnje. Milosavljević kao polazišnu tačku postavlja situaciju povratka emigranta iz Amerike u Srbiju, posle dvadeset godina.

„Srbija danas“ sagledana očima emigranta-povratnika ne izgleda nimalo lepo, uprkos nostalgiji koja je činom povratka najzad umirena i uprkos najavama da su se vremena promenila, tranzicija prošla i zemlja krenula napred jednim novim kursom. Sva ova opšta mesta Milosavljeviću služe za izgradnju situacije „izneverenih očekivanja“ koja deluje otrežnjujuće za njegovog junaka.

Suočavajući svog junaka sa njegovom profesijom, novinarstvom, nakon povratka u Beograd, Milosavljević je dao sliku u malom cele zemlje. Dominacija tabloida, gašenje i uništavanje tradicionalnih listova, ukidanje istraživačkog novinarstva i svake profesionalnosti i stručnosti u srpskom novinarstvu i stupanje visokog kriminala na kormilo ove oblasti, biće tužna i porazna slika sa kojom će se junak suočiti.

Milosavljevićeva težnja ne zaustavlja se na pukom opisivanju i konstatovanju loših prilika u našoj zemlji. Praveći zapletom romana svojevrsni kalambur, on nastoji da uđe u samo biće ovdašnje regradacije celog sistema vrednosti.

Koristeći nepismeni kredo današnjeg poslovnog polusveta, kojim naslovljava i svoj roman, Milosavljević zajedno sa svojim junakom izvrgava ruglu čitavu poslovno-poltičko-bezbednosnu strukturu. Sredstvima komedije zabune i burleske Milosavljević gradi zaplet svog romana koji čitaoca drži napetim, zasmejava ga i istovremeno rastužuje i zgražava.

Poput postupka Lažnog Cara Šćepana Malog, Nikola Aksentijević, bivši novinar, junak ovog romana, odlučuje da se predstavi kao bogati investitor iz Amerike, koji iz plemenitih a poslovno opravdanih razloga odlučuje da svoj kapital ulaže u propale srpske fabrike i uz državne subvencije pokrene proizvodnju u njima.

Sve ono kroz šta će junak proći u toj avanturi čiji je cilj konačni obračun sa političkom garniturom koja je (dodatno) uništila njegovu zemlju, imaće za rezultat jedno novo rođenje. Ta avantura i „lekcija“ koju je on hteo da da svojoj državi i njenom društvu, neće to društvo promeniti, neće ga čak ni dodirnuti, ali sam junak izlazi iz nje u potpunosti prekaljen i kao ponovo rođen.

Igra i maska koji su polazište za njegovu akciju, upotpunjuju se iskustvima najpre smeha i podsmeha, zatim tuge i straha, uz to i razočaranja i ljubavi, da bi se najzad zaokružila jednom novom samosvešću. Nikola iz svoje opasne igre izlazi kao pobednik jer je smogao snage da savlada sopstvene slabosti i sam postane bolji čovek.

Biznis je najbolji posao, tako postaje knjiga koja je zabavno i duhovito svedočanstvo našeg vremena i naših prilika, ali i ozbiljna proza koja je u stanju da prodre do najdubljih i najosetljivijih ljudskih osećanja i poriva, koja su podložna izazovima i iskliznućima u teškim vremenima i uzdrmanim egzistencijalnim situacijama.