Spomenik Srđanu Aleksiću

U Trebinju, u jednom krvavom i istorijskom danu,
Mlađani junak Srđan Aleksić priskočio je u pomoć svome komšiji muslimanu,
Kad je razularena banda bez trunke pameti
Htela da se, na nedužnom, nacionalno dokaže i rodoljubivo osveti.
Braneći druga, od zlikovaca svoga roda, jedino srcem i dobrotom,
Pod kundacima njihovim, tupim, platio je životom.
Posle četrnaest godina, javljaju novine,
Osokolilo se, napokon, ponosno Trebinje
Da svom velikanu Srđanu spomenik najzad podigne.
(Novine ne javljaju, nažalost, da li se još šta promeni: Jesu li banditi dosad, i kako, i koliko, kažnjeni?)
A pravi način bio bi da ga sve tri vere proglase za sveca,
Da se na njegovoj hrabrosti, poštenju i čojstvu uče deca,
Da mu se mole i pravoslavni, i katolici, i muslimani,
Da ih od mržnje i zla ubuduće sve zajedno odbrani.
Pesnik mu sa svoje strane podiže spomenik hvale, nezaborava i nade – od najodabranijih reči!
Srđane, legendo, care, ludilo svih nas spreči!