Srpski strah i albanska nada

Plan izaslanika UN za Kosovo izaziva različite reakcije na jugu Srbije i dodatno komplikuje već napete odnose između Albanaca i Srba. Dok je albanska većina u Bujanovcu i Preševu pozdravljala predlog Martija Ahtisarija, koji za Kosovo predviđa sve atribute državnosti, Srbi izražavaju nezadovoljstvo. Albanci hvale plan jer se nadaju da će im otvoriti put za autonomiju na jugu Srbije. Srbi, s druge strane, strahuju da će biti primorani da napuste ovaj region.
Skender Destani, lider albanske Demokratske unije za dolinu, DUD, koja je u koaliciji sa Partijom demokratske akcije, PDD, osvojila poslaničko mesto u novom parlamentu, pohvalio je plan kao koristan. Slično većini lokalnih albanskih lidera, on izjavljuje da se nada da će ono što je ponuđeno srpskoj manjini na Kosovu biti primenjeno i na albansku manjinu u Srbiji.
„Nezavisnost Kosova … stabilizovaće čitav region i dati etničkim Albancima priliku da poboljšaju svoj status u Srbiji. Ahtisarijev plan daje mnoga prava manjinama na Kosovu, i mi ćemo zvanično tražiti ista prava za Albance u Srbiji“, izjavio je Destani za Birn.
S druge strane, Goran Tasković, šef bujanovačkog odbora Demokratske stranke, kaže da su pregovori o Kosovu zabrinuli lokalne Srbe. „Pregovori će svakako uticati na situaciju na jugu Srbije“, kaže on. „U slučaju nezavisnosti, napetost će se pojačati… a to Srbima neće doneti ništa dobro“. Po njegovim rečima, strahovi Srba da će morati da se sele pojačani su potezima lokalnih vlasti pod kontrolom Albanaca koje daju otkaze Srbima.
Kao što je poznato, albanske stranke na jugu Srbije usvojile su još januara prošle godine političku platformu koja predviđa regionalne veze sa Kosovom i ograničenu autonomiju unutar Srbije. Stranke tvrde da je ova platforma izraz narodne volje izražene na nezvaničnom referendumu 1992. godine, kada se više od 90 odsto Albanaca sa juga Srbije opredelilo za ujedinjenje s Kosovom. Sada se političari, poput Destanija, nadaju da će plan UN za konačni status Kosova, uključujući i lokalnu autonomiju za Srbe, dati novi podsticaj kampanji za prava Albanaca u Srbiji. Konkretno, predlaže se da šefove policije u Bujanovcu i Preševu postavljaju lokalne skupštine, a ne Beograd. Destani takođe želi da se albanskim učenicima u Srbiji omogući školovanje po programu koji se koristi na Kosovu.
Šaip Kamberi, član stranke PDD, koju predvodi Riza Halimi, i šef Komiteta za ljudska prava u Bujanovcu, slaže se sa stavom da je Ahtisarijev plan osnova za rešavanje „srpsko-albanskog problema“. „U ovom planu vidimo šansu za sebe, ako budemo zahtevali da prava koja plan predviđa za kosovske Srbe važe i za Albance u ovom regionu. Nadam se da mi (Albanci) možemo biti most do dobrosusedskih odnosa između dve države, prvenstveno na polju obrazovanja, kulture, informisanja i ekonomije“, kaže Kamberi.
Nedžmedin Saćipi, lider Nacionalne demokratske partije, NDP, takođe je izjaviio da kada Kosovo jednom dobije nezavisnost i Albanci na jugu Srbije moraju osigurati svoju autonomiju. „Regionalna autonomija treba da bude most koji će povezati Beograd i Prištinu“, kaže on. „Organi Srbije moraju prihvatiti obavezu da priznaju ideju autonomije, koja je izraz volje našeg naroda“, izjavio je Saćipi.
Ali malobrojni su srpski političari na jugu Srbije koji nezavisnost Kosova vide kao nešto što će doprineti „izgradnji mostova“ između Srba i Albanaca. Većina ponavlja stavove kojima se izražava nezadovoljstvo Ahtisarijevim planom, koje su već izneli partijski lideri u Beogradu. Srpski političari sa juga Srbije tvrde da je pravi cilj lokalnih Albanaca podsticanje srpskih suseda da napuste ovaj region.
„Lokalne albanske stranke koje su ovde na vlasti već preduzimaju korake kojima se Srbima poručuje da je vreme da se sele. Sve više Srba dobija otkaze u kompanijama i institucijama koje kontrolišu opštinski organi pod kontrolom albanskih stranaka“, kaže Goran Tasković iz Demokratske stranke.
Stojanče Arsić, lider bujanovačkog ogranka Socijaldemokratske stranke Nebojše Čovića slaže se sa takvim mišljenjem. Ipak, on se nada da će spoljnji svet pokazati poštovanje za teritorijalni integritet Srbije i da neće priznati novu državu na Kosovu.
„Verujem u stav međunarodne zajednice u pogledu nepovredivosti granica“, izjavio je on. „Takođe smatram da ideje nekih albanskih stranaka o autonomiji nemaju izgleda za uspeh“, dodao je Arsić.