Meksička književnica Laura Eskivel je oduvek znala dobro da piše. Roman „Kao voda za čokoladu“ od nje je napravio instituciju. Sada se ovdašnjoj publici predstavlja s novim romanom „Malinče“ (izdavač: Dereta, u odličnom prevodu Sandre Nešović). Pred nama je novi, dugo očekivani roman, o jednoj od najkontroverznijih ličnosti iz istorije Meksika, Malinalji, najpre obožavanoj, a kasnije oklevetanoj ljubavnici Ernana Kortesa, koja je imala ulogu prevodioca u odnosima Španaca i Asteka tokom osvajačkih pohoda, da bi kasnije vekovima bila optuživana da je izdala svoj narod.
Između ljubavi prema narodu i čoveku koji je opčinio ona bira put kojim pokušava da objedini želje i osećanja. Da li je takav kompromis sa najdubljim emocijama blagoslov sudbine ili kazna za zabranjenu ljubav? Na to pitanje svojim životom i sudbinom pokušava da odgovori verovatno najpoznatija i najtragičnija žena u meksičkoj istoriji!
U ovoj knjizi, dijalogu, truda mašte i istorijske rekonstrukcije, Laura Eskivel svojim napetim ali toplim stilom iznosi životnu priču o ženi koja je verovala da će stranac Ernan Kortes staviti tačku na užasavajuće običaje žrtvovanja ljudi u okviru astečke religije, ali koja će, umesto toga, otkriti ne manje krvavu okrutnost osvajača. Ovo je nezaboravna priča, koju autorka smatra možda najizazovnijom, jer se bavi dvema temama koje su, prema njenom mišljenju, najvažnije, a to su meksičko tlo i položaj žene.
Budući da se upustila u nezavidan poduhvat rekonstruisanja priče o ženi koju je zvanična istorija, ali i narodno predanje obeležilo kao izdajnicu, poduhvat Laure Eskivel od stotinu sedamdeset strana je vredan divljenja. Pisati priču o Malinče kao o simbolu novog vremena koje je donelo uništenje čitavih civilizacija, a koje su istoričari odavno nazvali etnocidom jeste mač sa dve oštrice. Autorka koja je ipak uspela da nam predstavi Malinče kao ženu od krvi i mesa kaže: „Ova knjiga je rezultat moje potrage za odgovorima na pitanja kakva je bila Malinji, o čemu je razmišljala, šta je znala, kakve su je ideje pratile. Odgovore sam pronašla ne samo u istorijskim knjigama već i u razgovorima sa svojim prijateljima i kontaktom sa onim nevidljivim, tamo gde vreme gubi svoj značaj i gde je moguće doživeti bliske susrete s prošlošću.“