Tajno društvo za prijatnost

Uskoro će ono što smo nazivali prijatnost, postati nepoželjnost. Razvijaće se još veća sujeta prema onima koji se raduju, smeju i razmišljaju o druželjubivosti. Zbog toga će čovek, poput odmetnika iz filmova, morati da se skriva u manjim grupama po šumama ili anonimnim stanovima po gradovima, samo da ne izgubi tu duhovnu nit duboko ukorenjene navike duše da se deli i spaja sa drugima. Danas je zavladao dvostruki mazohizam. I onaj koji zadaje bol i onaj koji ga prima su otuđeni. Muž i žena se mrze, ali se ne napuštaju. A prijatelj mi tvrdi da danas želja da se nekom pomogne, spada već u pokvarenost.
Čoveku je potrebno i društvo i osama. Devizu Francuske revolucije o slobodi, o jednakosti i bratstvu, zamenila je sentenca: Utilitarite – Profitabilite – Globalitarite! Zbog toga se mnoge stvari sa margine prebacuju u tajnosti. Prijatelji se kriju po kafanama i predaju usmena svedočanstva o nenapuštanju ljudskosti. Dešavanja prijatnosti obavljaju se tiho, gotovo u konspiraciji. Nisam pristalica organizovane istine. Postoje mnoga tajna društva i mnoge tajne službe, ali ja bih jedino pristao da budem član Tajnog društva za prijatnost. Čovek je slobodno biće i ima prava da bira i odlučuje se za neformalne susrete sa ljudima koje voli. Nasuprot interesu i beskrupuloznom uspehu je – Intima. Kada dva čoveka nastoje da izvesno vreme provedu u odbijanju nesporazuma, božanske sugestije su suvišne.
Moć javnog mnenja opada.
Prijateljstvo postaje održivi predlog za razvoj čovečnosti. Mediji više pomažu da političari odbrane svoje lažne stavove nego što stvaraju okolnosti da se narod pobuni. Neguje se manipulacija, a odmaže se mogućnostima da se da otpor. Tajne službe se više i ne kriju, njihove skraćenice obeležene masnim i velikim slovima, sve više slove stvarnost u našim medijima, a o tajnim društvima za prijatnost gotovo ni reči. U njima nema zavera, već istrajnog predavanja za negovanje smisla.