Foto: Mediacentar

Sanjao sam kako kasne filmovi, pa moramo da otkazujemo projekcije, kako nestaje struja u Domu omladine Beograda, kako volonteri odbijaju saradnju i započinju štrajk i zahtevaju da im se vrate otete penzije (?!), Brus LaBrus i Roben Kampiljo u poslednjem trenutku otkazuju dolazak… Sve sam to sanjao i onda se u snu iznerviram, probudim i ne mogu dalje da spavam. Stres i nervoza su danas bili na vrhuncu jer je svečano otvaranje i glavno pitanje na mom umu bilo je da li će doći dovoljno ljudi, jer poluprazna Velika sala bi izgledala tužno. Na svečanom otvaranju pevala je Ida Prester, koja je jedno predivno stvorenje, predstavili smo filmove koji će biti prikazani na festivalu, zahvalili se partnerima i sponzorima… sve je prošlo kako treba. Festival je otvorio hrvatski film „Lavina“ koji je otvorio Pulski filmski festival i od strane pojedinih hrvatskih kritičara proglašen za najgori film koji je ikada otvorio Pulu. To je posebno doprinelo mojoj nervozi, jer… Ovo ti, dragi dnevniče, govorim u poverenju i nemoj nikome da kažeš!… nisam odgledao film! Selektovao sam ga na slepo, na preporuku! Ipak se ispostavilo da je bio dobar izbor. Gledaocima se dopao, smejali su se i ja sam na slepo odradio razgovor sa rediteljem Stanislavom Tomićem i ekipom filma nakon projekcije. Na otvaranje je došao i Brus LaBrus iz Toronta, koji je leteo više od 12 sati i upitao da li će zbog te žrtve dobiti ključ grada Beograda od gradonačelnika. Odgovorio sam mu da ne želi ključ od nekog ko se preziva Mali, i da grad nikada nije finansijski podržao Merlinka festival!

Petak, 8. decembar

Danas je Brusov dan. Mnogi ne znaju njegov značaj i granice koje je pomerio svojim filmovima, pisanjem, fotografijama, delovanjem… Brus je andergraund režiser, otac kvirkora, panker, pornograf, provokator, ljubimac Berlinala i još mnogo toga. Zato mi je bilo važno da organizujemo njegovu retrospektivu u Kinoteci i da prikažemo njegov novi film „Mizandristkinje“, kako bi obradovali njegove fanove, ali i da druge upoznamo s njegovim radom. Kao što je red, stranog gosta sam odveo na domaću klopu u restoran „Proleće“. Očekivao sam da će reći da je srpska hrana grozna i da nikad ništa gore nije jeo, jer je već postao kliše da strani gosti padaju u nesvest kako je Beograd lep, kako su nam žene lepe, u ovom slučaju muškarci i hrana ukusna. Ali ne, njemu se Beograd dopao i svašta nešto mu je bilo zanimljivo te je za vreme svog boravka u našem gradu objavio preko 40 fotografija na Instagramu, što je doprinos Merlinka festivala razvoju beogradskog turizma. Među njima su se naravno našli i grafiti podrške ratnom zločincu Ratku Mladiću. Ne možemo da pobegnemo od našeg nacionalnog brendiranja. Brus LaBrus je predstavio dokumentarac „Kvirkor: Kako pankovati revoluciju“ u kome je jedan od protagonista i svoj film „Mizandristkinje“ na čiji bojkot su pozvale neke domaće feministkinje, jer je mizogin, bez da su uopšte pogledale film. Nakon projekcija zaginuli smo u beogradskim gej kafićima.

Subota, 9. decembar

Danas nam je u goste došao francuski reditelj Roben Kampiljo, dobitnik Gran prija Kanskog festivala i neko ko je uspeo da svojim filmom „120 otkucaja u minuti“ rasplače Pedra Almodovara. Pedrove suze nisam video, ali urbana legenda kaže da ih Roben drži u flašici i nosi oko vrata za sreću. Možda su se i u dijamante pretvorile. Francuska ambasada je organizovala ručak u čast naših gostiju, te smo uz vegetarijansku hranu ćaskali. Robenu nije udarila slava u glavu, jako je prijatan i voli da ćaska o politici i aktivizmu, što se primećuje i u njegovom filmu, koji je pun aktivističkog besa. NJegov film me je podsetio na neke aktivističke situacije, kada s jedne strane imate homofoba koji vas proglašava bolesnikom, a vi u besu opsujete i svi krenu vas da kritikuju jer ste vulgarni. Tako i u filmu, ljudi umiru od side, a svi kritikuju radikalne HIV aktiviste jer čine materijalnu štetu, jer treba da budu pristojni dok čekaju na svoju i smrt svojih prijatelja. Film je jako potresao publiku, mnogi su slično Almodovaru zaplakali, te su nakon projekcije odmah izašli, tako da na razgovoru sa rediteljem nije ostalo mnogo ljudi. Kasnije mi se javila jedna devojka i izvinjavala što nije ostala, jer ju je film jako potresao i morala je da ide kući da plače. Nakon projekcije otišli smo u gej klub „Pleasure“ i ostali do jutra.

Nedelja, 10. decembar

U restoranu „Little bay“ organizovali smo ručak sa rediteljima mlađe generacije kako bi upoznali Brusa LaBrusa i Robena Kampilja i porazgovarali s njima na filmske teme. Ovi reditelji imaju ogromno iskustvo kada su u pitanju međunarodni festivali, koje može puno da im pomogne. Smatrali smo da je važno da pored prikazivanja filmova Merlinka festival doprinese i razvoju domaće kinematografije. Juče, kada je Roben došao u Beograd, bilo je grozno vreme, sneg i hladno, a danas kada treba da ode bilo je sunčano. Naravno da sam mu rekao da je to njegova krivica i da je sa sobom iz Pariza doneo loše vreme i da sada, kada treba da ode, sve je odjednom lepše. Rekao je da onda više nikad neće dolaziti u Beograd. Nije se šalio, tako da ubuduće, kada ljudi čuju da neko veliko ime dolazi na Merlinka festival, treba da iskoriste tu priliku, jer sam učinio sve da više nikad ne dođu i imam večnu ekskluzivu! Nedelja je kao što je tradicija bila posvećena kratkim filmovima i prikazano je više od 50 filmova iz svih krajeva sveta. Posebno interesantni bili su filmovi iz Indije, Irana, Srbije… Moj glas, zbog umora, svakodnevne noćnih izlazaka na koje nisam navikao i neverovatne količine alkohola postao je dubok i muževniji. Bilo mi je posebno zabavno da telefonom razgovaram s ljudima i da vodim razgovore sa autorima ovim novim seksi glasom.

Ponedeljak, 11. decembar

Brus LaBrus je otišao i greškom odneo festivalski katalog u kome mi je dao autogram. Obećao je da će ga vratiti poštom. U goste nam je došao kontingent Holanđana kako bi uveličali Holandski dan na Merlinka festivalu. Od ove godine odlučili smo da jedan festivalski dan posvetimo jednoj zemlji, što ćemo i ubuduće činiti (Nemačka u 2018. godini). Prikazali smo pet filmova i za kraj, kao šlag na torti, amsterdamska dreg kraljica Ledi Galor je nastupala uz evrovizijsku pesmu Bojane Stamenov, što je posebno oduševilo publiku. Usledila je projekcija komedije „Kraljica Amsterdama“ koja je uveselila publiku Merlinka festivala. Nakon projekcije otišli smo na Holandski parti u XL baru i uživali u vrištećim orgazmima – koktelima.

Utorak, 12. decembar

Razboleo sam se. Boli me grlo. Boli me glava. Svake godine šestog dana festivala imam istu mantru, zašto Merlinka mora da traje nedelju dana kad je pet sasvim dovoljno! U goste nam je sa zakašnjenjem, zbog oluje u Londonu, došla izraelska rediteljka Karni Haneman, koja je predstavila svoj film „DŽesika Bler“ i s njom smo razgovarali o LGBT situaciji u Izraelu i LGBT filmovima. U devet je prikazan finski film „Tom od Finske“ koji je do poslednjeg mesta napunio Veliku salu Doma omladine Beograda i na moje iznenađenje bio najgledaniji film na festivalu. Zamenica ambasadora Finske Paivi Alatalo se obratila pre projekcije i naglasila Tomov značaj za Finsku.

Sreda, 13. decembar

Najzad. Poslednji dan festivala. Jedva čekam da prođe da mogu da se sručim u krevet i spavam nekoliko dana bez prestanka. Onda sam se setio da nakon festivala na red dolaze izveštaji i birokratija, pa me je to iznerviralo. Nik Jovičić Sas, protagonista dokumentarca „Zemlje izgubljenog sadržaja“, došao je iz Londona kako bi predstavio ovaj film koji govori o spoju pravoslavlja i homoseksualnosti. Ove godine smo prikazali devet filmova iz Velike Britanije, više nego iz bilo koje druge zemlje, a da Britanska ambasada ni Britanski savet nisu hteli ni na koji način da podrže festival. Slično je i sa Evropskim kutkom i Evropskom delegacijom u Srbiji, koje ignorišu Merlinka festival koji ima preko 70 odsto evropskog filma u svojoj selekciji. Naravno, s druge strane svima su puna usta kako podržavaju LGBT prava. Samo mogu da kažem „put your money where your mouth is“! Na svečanom zatvaranju nastupala je Sonja Sajzor, koja je predstavila svoje nove dve pesme i dodelili smo nagrade. Najbolji igrani kvir film je „120 otkucaja u minuti“, najbolji kvir dokumentarac „Kvirkor: Kako pankovati revoluciju“, najbolji kratki film je indijski „Riblji kari“, specijalna nagrada festivala pripala je Stefanu M. Mladenoviću za kratki film „Želim da ti kažem“ i Noizz maker nagrada pripala je domaćem kratkom dokumentarcu „Slutnja anđela“ o prvom srpskom gej aktivisti Dejanu Nebrigiću. Nakon ceremonije prikazan je dokumentarac „Grejs DŽons“ u režiji srpske sestre Sofi Fajns, koja se obratila gledaocima putem video-poruke. Deveta Merlinka je uspešno završena i imali smo 30 odsto više posetilaca no lane, ali to nije kraj. Merlinka na bis počinje od 15. decembra u Kulturnom centru Beograda, te se krajem januara seli u Sarajevo… Deseta Merlinka zakazana je za decembar 2018. godine sa sloganom „Uprkos svemu“.

Autor je osnivač i selektor queer festivala Merlinka iz Beograda