Uspeh homo ekonomikusa

Legenda kaže da je još Rokfeler na jedno nezgodno pitanje odgovorio: ne pitajte me kako sam zaradio prvi milion, a posle toga za svaki cent mogu da nađem pokriće. Pitanje – kako je neko „svojim radom“ uspeo da zaradi milijarde, a neko ne može da zaradi ni da preživi, može se činiti još nepristojnijim u društvu onih koji se danas nalaze na čuvenoj Forbsovoj listi identifikovanih milijardera. Njih je iz godine u godinu sve više i prošle je godine dostigao rekordnu cifru 946. Svet je u odnosu na 2005. godinu bogatiji za novih 150 milijarderskih titula i isto toliko uticaja koji se odašilju sa njihovih računa.
S druge strane, iako podaci govore da se jaz između bogatih i siromašnih povećava, svetska ekonomija u poslednjih pet godina beleži rast od 25 odsto. Zbog toga u žižu dolaze pitanja, koja su bila karakteristična i za sam početak industrijske epohe; – kako možemo jamčiti da će povećanje produktivnosti automatski voditi unapređenju ljudskog života; da li je svaka proizvodnja dobra, ili je možda neka od njih loša; kako možemo sprečiti sebični interes homo ekonomikusa; i, konačno, kako podstaći upotrebu proizvodnih snaga, što je preduslov za uklanjanje siromaštva ljudi i stvaranje humanijeg društva.

Srpski prvenac

Niko nije sumnjao da će prvi Srbin na listi najbogatijih „kada za to dođe vreme“ biti Miroslav Mišković, vlasnik korporacije Delta. Mišković, dakle, startuje sa 891. mesta, sa ličnim bogatstvom koje se procenjuje na milijardu dolara. Podsetimo da je nedavno poljski magazin Vprost objavio listu stotinu najbogatijih ljudi postkomunističkih zemalja i tu je Mišković zauzeo 38. poziciju.

Ako se ima u vidu da se u razvijenim zemljama bogatstvo stiče generacijama dok je u Srbiji to bilo moguće za desetak godina, priča o poznatom domaćem biznismenu iz Subotice koji je pokazujući svoje bogatstvo budućem nemačkom poslovnom partnetu, na pitanje koliko generacija je stvaralo to bogatstvo, ponosno uskliknuo – „Ja sam, sa svojih deset prstiju“, i tako izgubio potencijlanog poslovnog partnera, može da ilustruje utisak nakon objavljivanja vesti o Miškovićevoj milijarderskoj tituli.

Razvoj proizvodnje usko je povezan sa kulturnim, estetskim i drugim vrednostima civilizacije. Ako se ova teze posmatra kroz prizmu onih koji su od milionera evoluirali ka milijarderima, može se uvideti unificiranost kako u delatnostima u kojima su prepoznati uslovi pogodni za prerastanje miliona u milijarde, tako i u njihovom odnosu prema statusu koji uživaju ne samo u sredini u kojoj žive već i na svetskom nivou. To znači da materijalni resursi nastali u tom ekonomskom rastu svakako ne doprinose smanjenju siromaštva u svetu, već interesima sebičnog homo ekonomikusa.
Na čelu ovogodišnjeg spiska najbogatijih ljudi na svetu, već trinaestu godinu zaredom nalazi se osnivač Majkrosofta Bil Gejts sa bogatsvom koje dostiže 56 milijardi dolara. Iza njega je Voren Bafet, predsednik kompanije Berkshire Hathaway inkorporejtid, koji za Gejtsom zaostaje za oko sedam milijardi. Primetno je, da se na vrhu nalaze dvojica koji postaju sve bogatiji, ali koji daju sve više novca u humanitarne svrhe. Inače, samo je pet Amerikanaca među 20 najbogatijih ljudi na svetu, mada u ukupnom broju čine 44 odsto svetske elite najbogatijih.
Najveću pažnju izazavao je sledeće plasirani na Forbsovoj listi – meksički telekomunikacijski mogul Karlos Slim Helu, koji je postojećem bogatstvu dodao neverovatnih 19 milijardi, što je najveće povećanje u jednoj godini u poslednjoj deceniji. Bogatstvo Karlosa Slima Helua dostiglo je prošle godine 49 milijardi dolara.
Osamdesetogodišnji Švajcarac Ingvar Kamprad nalazi se na četvrtom mestu Forbsove liste milijardera sa procenjenim bogatstvom od oko 33 milijarde dolara. Oblast u kojoj je zaradio te milijarde uglavnom je vezana za upravljanje trgovinskim lancima. On je vlasnik i čuvene Ikee. Peti milijarder na svetu je pedesetšestogodišnji Indijac Lakšmi Mital, koji ima „samo“ milijardu manje od Kamrada. Njegove milijarde zasnovane su na prerađivačkoj industriji i proizvodnji u različitim oblastima.
Na šestom mestu nalazi se rezident Las Vegasa i Nevade, a to već dovoljno govori odakle potiče bogatstvo ovog sedamdesetotrogodišnjeg milijardera. Reč je, naravno, o poslovima vezanim za kockanje i hotelijerstvo. Ovaj Amerikanac težak je 26,5 milijardi dolara. Pedesetogodišnji Francus Bernard Arnault, sedmoplasirani po bogatstvu, svojih 26 milijardi dolara, osvojio je u neuhvatljivim po raznovrsnosti poslovima. Dodajmo da su se predsednik Starbuks korporejšn Houard Šulc i bivši direktor Diznija Majkl Ajsner po prvi put pridružili vrhu najbogatijih, i to iza novih bogataša kao što su Majk Lazaridis, suosnivač i vlasnik kanadske kompanije Blekberi mejker risrč in moušn i donedavni vlasnik iste kompanije Džim Belsil.
Forbs je procenio ukupnu vrednost imovine svih milijardera sa liste na oko 3,5 hiljada milijardi dolara i ta je cifra veća za oko 900 milijardi dolara u odnosu na prethodnu godinu. U tom razdoblju je dve trećine prošlogodišnjih bogataša, prema Forbsu , postalo još bogatije, kod svega 17 odsto se bogatstvo smanjilo, zajedno sa 32 odsto kojima je vrednost imovine pala ispod milijardu dolara. Treba istaći da su prva desetorica na listi najbogatijih, svoje bogatstvo sami stekli, dok nije redak slučaj da se na listi nalaze naslednici te laskave titule.
Najveći broj milijardera je iz Amerike, pa zatim iz Rusije i Indije. Rusija na listi najbogatijih ima 53 milijardera. Odlikuje ih mladost, prosek je 46 godina. Najmlađi ruski milijarder ima 16 a najstariji 62 godine. Preovlađujuća delatnost u kojoj ostvaruju enormne zarade su poslovi sa naftom, zatim u čeličanama i rudnicima. Najbogatiji Rus i dalje je vlasnik londonskog Čelsija i novopečeni mladoženja Roman Abramovič sa svojih 18,7 milijardi dolara. Na spisku je 19 novih lica iz Rusije i jedan povratnik visokog profila Boris Berezovski.
Zahvaljujući rastu ekonomije u Kini i Indiji, većim brojem milijardera može da se pohvali i Azija. Na čelu liste od 36 indijskih milijardera je magnat u industriji čelika Lakšmi Mital, dok kinesku listu od 41 milijardera predvode trgovac nekretninama iz Hongkonga Li Ka Šing i proizvođač hartije Jan Čeung. Sa 36 milijardera na listi, Indija je u Aziji preuzela vođstvo od Japana po broju nabogatijih. Ta zemlja dobila je 14 novih milijardera, a Kina 13. To znači da iz te dve zemlje dolazi svaki drugi novonastali milijarder u regionu. Interesantan je i podatak da su „internet tajkuni“ u vrhu liste najbogatijih Kineza.
Najbogatija žena na svetu je osamdesetčetvorogodišnja Liliana Bitenkur, ćerka osnivača kompanije Loreal, sa 20,7 milijardi dolara i nalazi se na 12. mestu Forbsove liste. Najmlađi milijarder iz Nemačke ima 23 godine, zove se Albert fon Turn und Taksis. On je, naravno, nasledio „svoje“ bogatstvo.