Utvrđivanje gradiva

Ako vas kojim slučajem put nanese u Niš (nemate li tu retku sreću da u njemu živite), po svoj prilici ćete stići tačno na vreme za sajam knjiga. Svejedno koji. Ako nije veliki godišnji Sajam, onda će biti Svetosavski sajam (koji, uzgred, retko kad pada na sv. Savu), ako nije Svetosavski biće to onaj sajam u parku sv. Save (koji, naravno, ne treba mešati sa Svetosavskim sajmom), ako nije ni taj, onda će to biti letnji mini-sajam na keju (koji se, verujem, samo slučajno ne zove Kej sv. Save), ako nije na keju, onda je na Trgu, ako nije na Trgu, onda je kod Kalče. Svaki je dan vašar… mislim, sajam. Samo za cenjene čitaoce. Jer, čemu izlaganje neprijatnostima odlaska u knjižaru koja, može biti, nije usput, ili je možda loše provetrena – ili prosto više ni ne postoji.
Što bi uostalom i postojala kod tolikih štandova na otvorenom, koji nude svoj raznovrsni asortiman: od loše prevedenih udžbenika astrologije, preko grupe knjiga sa zajedničkim podnaslovom Muškarci su svinje, žene su s Venere, priručnika o tome kako da vam ljubav traje večno, kako da vam orgazam traje večno ili kako da zaradite milione da bi sebi mogli da priuštite dugačke ljubavi i orgazme – sve do traljavo povezanih malih, srednjih i velikih kuvara i rđavo dizajnirane petparačke beletristike. Dakle, sva najkomercijalnija izdanja sada možete kupiti po nižoj ceni na tom perpetualnom niškom sajmu – ne brinući o čudnim putevima profita kroz obaranje cena i zaobilaženje zakona. Kupci srećni, sajmadžije srećne, samo se još knjižari nešto bune.
Ako izuzmemo „knjižare“ čiji asortiman uglavnom čini školski pribor i artikli koji bi trebalo da se prodaju u gift-šopovima – šolje, lutkice, zipo-upaljači – a ponajmanje predmeti zvani „knjige“ po kojima ove prodavničice sebi najčešće nadevaju imena, prave knjižare u Nišu naglo gube na brojnosti. Gubitak kvalitetne i raznovrsne ponude sasvim je zaseban, i posebno bolan problem. Na rafovima knjižara pojedinih izdavačkih kuća, mogu se naći njihova sopstvena izdanja, uz skroman odabir knjiga izdavačkih kuća sa kojima je vlasnik sklopio neki povoljni aranžman. Desetine manjih izdavača, ili onih specijalizovanih za pojedine vrste literature, u Nišu naprosto ne postoje. Knjižarska pustinja nepregledna je kad je reč o naslovima iz oblasti filozofije, čiji su agilniji izdavači poslednjih godina Plato, Dereta, Svetovi, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića i Jasen. Trenutna ponuda od svega nekoliko knjiga ovih izdavačkih kuća, starih pet, šest, pa i više godina, svedoči o prohujalim vremenima saradnje sa niškim knjižarama. Distributeri svedoče da je i Plato nedavno prekinuo sa komisionom prodajom, a niške knjižare jednostavno nemaju novca da knjige plate unapred. Po svoj prilici, izdavačima se saradnja sa malim knjižarama po unutrašnjosti ne isplati. I oni, čini se, više vole sajmove knjiga – pa ako ne nađu traženi naslov na nekoj od uličnih tezgi, Nišlijama preostaje šoping u Beogradu, ili naručivanje telefonom, u kom slučaju rizikuju da troškovi dostave budu veći od cene knjige.