Foto: Dušan Ašlagić

Ne sećam se da je neko izračunao koliko naših građana putuje preko aerodroma susednih država, ali po prometu auto-prevozioca iz Srbije za te aerodrome, reklo bi se – bar nekoliko aviona dnevno.

Ne bez gorčine, sećam se i drugačijih vremena, kada su Mađari a i građani ostalih susednih zemalja JAT-om putovali u svet, kao i devedesetih godina prošlog veka, kada je JAT zbog sankcija obustavio kompletan međunarodni saobraćaj, zbog čega su putnici iz Srbije bili primorani da u svet putuju preko najbližih aerodroma iz susedstva, pre svega Budimpešte. Zahvaljujući tim putnicima i „Malev“ i aerodrom su dobili krila.

Subota, 6. januar

Vest dana je da je Vlada Srbije prihvatila ponudu francuske kompanije Vinci Airports u vrednosti 501 milion EUR kao najbolju na javnom tenderu za 25. godišnju koncesiju Aerodroma „Nikola Tesla“.

Poučen ranijim iskustvom, pre svega oko prodaje JAT-a, najblaže rečeno, imam ogromne rezerve vezane za ovaj aranžman, koji tek treba da se verifikuje. Uglavnom, malo kad ispadne onako kako je prvobitno rečeno. Živo me interesuje ko će i kako da finansira eventualnu izgradnju druge piste, proširenje platforme i sl. O budućim odnosima sa Er Srbijom, koja ima povlašćen status na matičnom aerodromu, naročito.

Kao jedan od argumenata za tako dobru cenu rečeno je: „Da nismo napravili kompaniju Er Srbija, ne bismo mogli da dobijemo više od 50 miliona EUR za koncesiju“. Lično ne vidim takvu uzročno-posledičnu vezu između AS i vrednosti aerodroma. Preko beogradskog aerodroma, prošle godine je prošlo 5,3 miliona putnika, devet odsto više nego prethodne. Na osnovu raspoloživih podataka AS je imala gotovo zanemarljivo povećanje putnika, što će reći da na porast broja putnika aerodroma, a time i na veću njegovu cenu, najmanji uticaj ima srpska nacionalna kompanija.

Nedelja, 7. januar

Saznajemo da dvadesetak putnika Er Srbije već četvrti dan u NJujorku čeka na povratak u Beograd. Žale se kako ne mogu da dobiju informacije kada i kako će da se vrate. Navodno, preuzeo ih je Aeroflot “ čije karte su dobili za let do Moskve, ali se ispostavilo da je ruski avion u Vašingtonu, pa su putnici autobusom prebačeni u taj grad. Ne lezi vraže: Aeroflot nema pravo da prima putnike u Vašingtonu, pa su ovi naši „srećnici“ morali da sačekaju neko drugo rešenje.

Vremenske nepogode, pogotovo zimi, za avijaciju i nisu neki problem. Za takve situacije, tzv. „više sile“, postoje jasne procedure i pravila ponašanja. Osnovno je informacija. A putnici AS su uskraćeni upravo tog. Gosti, kako Er Srbija po novome naziva svoje putnike, upućeni su na kol-centar u Beogradu, koji je gluv na njihova pitanja“

Sećam se kako se svojevremeno JAT ponašao u ovakvim situacijama i mogu da tvrdim da se ova kompanija, i pored svih primedbi i propusta, prema svojim putnicima ponašala kao prema pravim gostima. JAT je svojevremeno u punoj sezoni imao 14 letova nedeljno preko Atlantika “ dva dnevno u proseku za SAD i Kanadu. Ali je na severnoameričkom kontinentu imao i do 100 zaposlenih, od kojih nekoliko na svakom aerodromu na koji je sletao. AS je na svim aerodromima, pa i na JFK, sve operacije prepustila lokalnim kompanijama koje, čak i da hoće, ne mogu da u svemu zamene stejšen menadžera i druge predstavnike same kompanije.

Ponedeljak, 8. januar

Nova radna nedelja, novi zadaci. To važi i za slobodne novinare. Najpre sam se čuo sa dragim prijateljem Ilijom Todorićem, koji je nakon izvanredne karijere u JAT-u sada direktor beogradske agencije Intertravel. Potom, sa inženjerom Čedom Krunićem, svojevremeno direktorom JAT-ove tehnike a kasnije načelnikom inspekcije vazduhoplova u Saveznom vazduhoplovnom inspektoratu. Čeda je nakon odlaska u penziju objavio dve kapitalne knjige iz istoriji avijacije u Kraljevini Jugoslaviji. Razgovarao sam sa još jednim bivšim jatovcem, koji me usput podsetio na neke interesantne podatke oko aviona Erbas, koje je unajmila „Er Srbija“.

Ovaj ekspert za iznajmljivanje aviona smatra da je izborom aviona, odnosno motora za avione Erbas, zaustavljen razvoj civilnog vazduhoplovstva u Srbiji. Poznato je da je motor srce aviona, njegov najkompleksniji i najskuplji deo. JAT je godinama imao unificiranu flotu i motore, koje je sam održavao u sopstvenim hangarima. Tako je i nakon kupovine aviona B-737, sredinom osamdesetih, zajedno sa proizvođačem motora SNECMA iz Francuske izgradio probni sto za njegove motore, CFM “ 56.

Erbasovi avioni, koji čine okosnicu flote AS, imaju sasvim drugi tip motora, koje JAT-ova tehnika ne može da održava, kao ni komponente tih aviona. Faktički, tehnika je ostala bez najvećeg i najvažnijeg posla “ i to trajno. S obzirom da ne može da održava avione nacionalne kompanije, pitanje je kako će naći posao za preko hiljadu zaposlenih. Time se zatvaraju vrata i za buduće vazduhoplovne kadrove koji dolaze iz škole „Petar Drapšin“ i vazduhoplovnog odseka Mašinskog fakulteta…

Utorak. 9. januar

U Danasu čitam da za 28 porodilja zaposlenih u ASGS – Air Serbia Ground Services, koji je od 1. novembra 2017. godine sa oko 340 zaposlenih preuzeo Aerodrom „Nikola Tesla“, nisu produženi ugovori nakon porodiljskog bolovanja. Od kada su na trudničkom bolovanju niko im ništa nije govorio o tome da im ugovor neće biti produžen, već su to saznavale kako se koja nakon bolovanja počela javljati na posao. Ako se koja i ranije javljala, nije bilo šanse da saznaju o svom statusu, kako bi bar imale vremena da traže drugi posao.

I dok AS pere ruke, jer bivši ASGS, odnosno zaposleni, više nisu u sastavu ove kompanije, u aerodromu se pravdaju: spiskove su dobili od AS. Važne su brojke, a ne ljudi. Reč je o ženama koje su se samo odlučile za nešto što je njihova biološka i društvena obaveza “ rađanje. Samim time i održavanje populacije. A dve velike i uspešne, još uvek državne, kompanije Srbije, ovako se ponašaju prema njima. Šta onda očekivati od privatnika? Tek je njima najmanje stalo do radničkih i građanskih prava i nataliteta.

Sreda, 10. januar

Danas sam dobio primerak knjige Čedomira Janića i Ognjana Petrovića „Tvorci vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije“, koja je u izdanju Muzeja nauke i tehnike objavljena poslednjih dana minule godine. Istoričar Čeda Janić, osnivač i dugogodišnji rukovodilac Muzeja vazduhoplovstva u Beogradu, na ovoj knjizi je radio jako dugo, ali ga je iznenadna smrt, tačno pre pet godina, onemogućila da je za života završi. Zahvaljujući upornosti supruge Vere i ćerke Katarine, ali i uz izuzetno zalaganje Ognjana Petrovića, sa kojim je Čeda ranije već objavio nekoliko knjiga, i uz podršku Muzeja nauke i tehnike “ a ne Muzeja vazduhoplovstva, kako bi bilo logično – knjiga je napokon ugledala svetlost dana.

U knjizi su obrađene biografije 82 ličnosti važne za razvoj vazduhoplovstva u Srbiji i Jugoslaviji. Najveća vrednost knjige je u tome što je veći deo teksta u napisan na osnovu Čedinih razgovora i zapisa, koje je obavljao  sa živim sudionicima događaja ili sa članovima njihovih porodica.

Prava poslastica za ljubitelje ove literature.

Četvrtak, 11. januar

Četvrtak je dan kada se u jednoj beogradskoj kafani okupljaju bivši radnici JAT-ove komercijale, kojima se i ja s vremena na vreme pridružim, popijemo kafu i razmenimo mišljenja i informacije. Nađe se tu ponekad celokupno rukovodstvo komercijale, među kojima i jedan bivši generalni direktor JAT-a iz ove sredine “ skoro kompletan kolegijum iz osamdesetih godina. Stalna tema je stari JAT, ali se u poslednje vreme najviše priča o tužbi koju su uglavnom penzioneri JAT-a, preko Udruženja malih akcionara, pokrenuli protiv države i „Er Srbije“. Radnici i penzioneri JAT-a su ostali bez akcija svoje kompanije pa su odlučili, njih skoro dve hiljade, da pravdu traže preko suda. Svi u rukama imaju potvrde da imaju pravo na akcije, koje je trebalo da dobiju pre privatizacije JAT-a, ali… Ako ne uspeju u srpskim sudovima, idu pred Međunarodni sud.

Autor je slobodni novinar iz Beograda, bivši urednik JAT-ove revije