Kakvu saradnju ostvaruju Vojska Srbije i Kfor, i koliko je ona uspešna u praksi?
– Saradnja između naše vojske i Kfor na teritoriji Kosova i Metohije vrlo je uspešna i postoji čitav niz oblika kooperacije. Reč je o saradnji na nivou naših jedinica raspoređenih sa ove strane administrativne linije i jedinica Kfora raspoređenih sa druge strane. Ti sastanci mogu biti redovni, planski i vanredni po potrebi. Imamo planirane sastanke gde se komandir naše baze sa komandirom baze Kfora sastanu, razmene informacije, dogovore oko aktivnosti, i svako se vrati u svoju jedinicu. Vanredne sastanke imamo kada se desi neki incident poput šverca, seče šume ili se primeti nešto sumnjivo bilo sa naše ili njihove strane. I u tim situacijama se sastajemo, dogovorimo i zajednički rešavamo problem. Drugi, viši nivo saradnje

Razmena informacija: Pripadnici Vojske Srbije i Crne Gore s vojnicima SAD na administrativnoj granici kod Dobrosina aprila 2005.

je koordinacioni, na nivou jedne zone, odnosno jednog rejona gde se izvršava zadatak. Na tom nivou se takođe održavaju redovni i vanredni sastanci. Treći nivo je komandni, tu se sastaju komandanti sektora – u našem slučaju komandanti brigada, a kod Kfora komandanti Multinacionalnih taktičkih snaga, koji su se doskora zvale multinacionalne brigade. Oni se sa svojim saradnicima sastanu, nivo pitanja koja se rešavaju i dogovaraju je nešto širi. Održavaju se i sportska druženja i susreti Vojske Srbije i Kfora. Imamo i sastanke na najvišem nivou, na kojem se sastaju načelnik generalštaba Vojske Srbije i komandant Kfora.
Sledeći oblik saradnje, povezanosti i koordinacije Vojske Srbije i Kfora jesu vruće linije. Komande naših brigada imaju direktne veze sa komandama Multinacionalnih taktičkih snaga Kfora. Naš tim za saradnju sa Kforom održava vezu sa svim multinacionalnim taktičkim snagama na Kosovu, koje su naslonjene na naše jedinice sem multinacionalnih taktičkih snaga jug koje su naslonjene na Albaniju i Crnu Goru. Vruća linija, odnosno direktna veza, omogućava da se komunicira kad god je to potrebno, u bilo koje doba dana ili noći.
Treći oblik saradnje su jednovremene patrole, a postoji mogućnost da se pređe i na viši nivo saradnje, odnosno na neku vrstu zajedničkih patrola. Sadašnji koncept jednovremenih patrola podrazumeva sledeći način organizacije: odredi se datum, vreme sastanka i mesto gde se sastanu vođe patrola, oni razmene informacije i odredi se pravac patroliranja. Na toj tački se oni raziđu, svako se vrati u dubinu svoje teritorije i ide se duž administrativne linije. Nakon jednog, dva ili tri kilometra je sledeća tačka susreta. Patrole Vojske Srbije i Kfor ponovo se susretnu, razmene informacije i idu dalje. Postoji i završna tačka susreta gde se razmenjuju kompletne informacije i to je kraj jednovremene patrole. Prema potpisanim sporazumima mi ne smemo da ulazimo na teritoriju Kosova i Metohije, a oni ne smeju da ulaze na teritoriju uže Srbije, svaki takav prelazak smatra se povredom administrativne linije. Ako neko povredi liniju o tome diskutujemo na sastancima.
Potpisane su i takozvane procedure „topa“ i „dopa“. To su operativne procedure za postupanje u kopnenoj zoni bezbednosti. One podrazumevaju način kontakta snaga Kfora i Vojske Srbije. Zna se način prilaska patrola, kako one ostvaruju kontakt, signali, prilaz, način nošenja oružja i način razmene informacija. Koncept realizacije smo napravili zajedno. Jednovremene patrole uvedene su od 2002. godine. U proseku izvedemo oko dvadeset pet jednovremenih patrola mesečno.
Na jugu imamo problema sa stanovnicima na teritoriji Kosova i Metohije koji ilegalno seku šumu, dok na severnom delu imamo druge probleme poput šverca cigareta i druge nedozvoljene robe. Nelegalne aktivnosti se kreću od šverca razne vrste komercijalne robe pa sve do šverca ljudi koji je u poslednje vreme znatno povećan. Najčešće je reč o pokušaju prebacivanja albanskih državljana u Zapadnu Evropu. Hvatano je više grupa koje su švercovale ljude – pre mesec i po dana uhvaćena je grupa od 18 ljudi u dva kombija. Ispostavilo se da je reč o albanskim državljanima koji su imali da budu prošvercovani u Zapadnu Evropu. Oni obično plaćaju do 3.000 evra po osobi za ilegalno prebacivanje. Moram da naglasim da i vojska i policija značajno doprinose suzbijanju šverca ljudi.
Poslednjih godina, u toku izvršavanja patrola, na našu inicijativu, od snaga Kfora dobili smo pomoć u helikopterima. Njima je dozvoljeno da lete iznad administrativne linije i opremljeni su modernim uređajima za noćno osmatranje.
Da li možete da nam kažete nešto više o zajedničkim vežbama Vojske Srbije i Kfora?
– Izveli smo zajedničku vežbu sa američkim pripadnicima Kfora na teritoriji Bujanovca. Naziv je bio medicinska evakuacija. Pretpostavka je bila da se u KZB prilikom izvršenja redovnih zadataka poput jednovremene patrole desio incident: saobraćajni udes sa teže i lakše povređenim osobama. Mi smo, kao domaćini, odgovorni za tu zonu, pružili prvu pomoć i zbrinuli povređene. Obavestili smo Kfor koji je uputio svoje medicinske ekipe putem helikoptera, došlo je do zajedničkog rada medicinskih ekipa i evakuacije do sanitetskih ustanova gde je raspoređen Kfor. Bila je to vrlo lepa vežba, dobro organizovana i izvedena. Zanimljiv detalj i stečeno iskustvo jeste da smo i u toj vežbi uočili problem naše nekompatibilnosti – nosila koja idu na naša sanitetska vozila zbog razlike u dimenzijama nisu mogla da se iskoriste za transport vozilima Kfora, pa smo ranjene morali da prebacujemo naknadno na druga, Kforova nosila. To je simboličan primer koji dokazuje da moramo da postanemo kompatibilni, da moramo da se prilagodimo ako želimo da budemo zajedno, a hoćemo, nadam se. Vežbom smo inače bili vrlo zadovoljni i mi i Amerikanci.
Sedmog jula 2006 godine sa češkim kontingentom Kfora realizovali smo zajedničku vežbu: rešavanje incidentnih situacija u okviru realizacije jednovremenih patrola. Cilj vežbe bio je da prikaže incidente koji mogu da se dese na terenu. Jedan je bio pronalaženje minsko-eksplozivnih sredstava, što se na terenu do sada zaista i dešavalo, zatim nailazak na grupu lica koja ilegalno seku šumu, povređivanje vojnika u toku patrole – ujed zmije i slično. To su situacije koje se zaista mogu desiti na terenu i zato se uvežbavamo svi: naša patrola, njihova patrola, zajednička komunikacija. Kroz vežbu je mogla da se sagleda taktika rada na obe strane. Videlo se kako Česi rešavaju određenu situaciju a kako je rešavamo mi uz konstantu razmenu informacija između vođa patrole. Vežba je zaista bila odlična. Za naše interne potrebe, i mi i Česi smo dokumentovali tu patrolu. Iz te vežbe su proistekli određeni zaključci sa obe strane, i to će se sada pretočiti u jedan zajednički dokument. Ujedno smo videli šta moramo da uradimo kako bi sve teklo sinhronizovanije i lakše. Jedan od problema jesu sredstva veze, a drugi je problem ne sasvim, ali ipak različita taktika, odnosno način upotrebe i protokoli.
Iskustva iz Kopnene zone bezbednosti takva su da se upoređujemo sa onima koji su sa druge strane administrativne linije, koji su već učestvuju u međunarodnim misijama i koji su već u integracijama. Sva ta iskustva koja smo stekli, od onih početnih kada smo nepoverljivo gledali jedni na druge prilikom ulaska u kopnenu zonu bezbednosti 2001. godine, do sve danas kad je saradnja značajno uznapredovala – ta geneza odnosa, poverenja i uvažavanja je ohrabruje i dragocena je.
Kakvi su planovi za dalji razvoj saradnje sa Kforom?
– Naravno da postoje ideje i predlozi. Jedna od ideja je da čak međusobno razmenjujemo ljude. Videćemo koliko je to ostvarivo u ovom trenutku – pokrenuta je ideja da naši ljudi budu oficiri za vezu u sastavu jedinica Kfora i da njihovi oficiri za vezu budu u sastavu naših jedinica. Cilj toga jeste da podignemo oblik patroliranja na viši nivo, da patrola bude mešovita. Tu treba razrešiti pitanja procedure – to se potpiše, napravi se novi sporazum u vezi a nekim praktičnim problemima koji mogu nastati iz toga. Suština jeste da mi zajednički radimo, recimo jedinstvena celina – desetak ljudi – petorica iz srpske i petorica iz američke vojske. Planiramo i još sasvim konkretnih vežbi sa Kforom, vezanih uz vrlo realne situacije koje mogu da nastanu u toku izvršavanje zadataka, da jednostavno zajednički uvežbavamo i vidimo kako bi se problem na koji naiđemo rešavao. Prilikom uvođenja nekih viših oblika saradnje bilo je i nekih skeptika, ali je praksa pokazala da su svi ti oblici saradnje odlična stvar, tako da moramo još smelije da idemo u zajedničke aktivnosti.
Kakvu još vrstu saradnje ostvaruju Kopnene snage Vojske Srbije na međunarodnom nivou?
– Saradnja je potpuno intenzivirana. Mi smo imali više obilazaka vojnih izaslanika, grupnih poseta. Iz sasvim razumljivih razloga njih interesuje KZB i jug Srbije. Mi ih upoznajemo sasvim otvoreno kako radimo, koji su nam problemi i izazovi i oni to u potpunosti razumeju. Sa ljudima koji imaju iskustva u tim oblastima razmenjujemo iskustva. Takođe, imali smo vrlo konkretne vežbe realizovane sa bugarskom vojskom. Oni su nam izneli iskustva u vezi s angažovanjem svojih snaga u Iraku. Mi vidimo da u Kopnenoj zoni bezbednosti nešto slično primenjujemo, naravno ne potpuno isto. Prisustvovao sam intervidovskoj vežbi u Grčkoj u kojoj je učestvovala avijacija, mornarica i kopnena vojska. Kontaktirao sam i sa njihovim načelnikom združenog generalštaba i načelnikom kopnene vojske koji mi je bio domaćin, tada su takođe razmenjivana iskustva.
Pored toga upućujemo naše oficire i podoficire na razne oblike usavršavanja u inostranstvo. To je danas značajna brojka – ne mogu više ni da vam kažem konkretno kolika jer nije reč o malom broju ljudi. Gotovo stalno naši ljudi idu na neke oblike usavršavanja, a neki idu i u misije. Inače, imamo ponude od raznih vojski sa predlozima za konkretnu saradnju. Za 2007. godinu planirana je zajednička vežba bugarske, rumunske i srpske vojske na Dunavu. Razgovarali smo i sa predstavnicima grčke vojske o konkretnom angažovanju. U Srbiji smo imali padobransku obuku na kojoj su učestvovali i Kiprani i Grci i Rumuni. Ideja je da se još veći broj vojski uključi u to.
Kako kao oficir sa dugim profesionalnim iskustvom gledate na evroatlantske integracije i mesto Srbije u tim okvirima?
– Odgovor je krajnje jednostavan. Prošlo je vreme dilema – u smislu da ili ne. Definitivno Srbija ne sme da dozvoli da bude izolovana i izopštena, da bude mimo svih svetskih procesa. Smatram da vojska predstavlja resurs koji može da ubrza uključivanje Srbije u sve oblike integrisanja – i evropske i evroatlantske integracije. Tražiti budućnost u distanciraju od toga, koji god da je izgovor u pitanju, jeste proizvod nedovoljnog promišljanja i neshvatanja realnosti i neshvatanja savremenih tokova kojima mora da se teži. Zapravo i ne mora, ali je jasno kakva bi nam onda budućnost bila. Dakle, integrisanje je potrebno u što većoj meri, kao i korišćenje vojske kao resursa za jače i brze priključke tim tokovima. To je jedina perspektiva za društvo i sve ostalo. Znam za kočnice i probleme koji stoje na tom putu, nadam se da će i to biti prevaziđeno i da ne gubimo više vreme jer nas izgubljeno vreme skupo košta. Primera radi – Vojnomedicinska akademija u Sofiji odabrana je za centar medicinskog zbrinjavanja u regionu, iako u Beogradu imamo Vojnomedicinsku akademiju koja je neuporedivo kvalitetnija institucija. Mnogo smo izgubili time. U Kruševcu imamo izuzetan centar za Atomsko biološko hemijsku odbranu (ABHO), sada bijemo bitku da to postane regionalni centar za obuku. Niko nam ne spori stručnost, opremljenost, kvalitet laboratorija i kadrova koje imamo. Nažalost nije sigurno da ćemo postati regionalni centar, zbog političkih razloga, a imali bismo velike koristi od toga i da se i na takav način uključujemo u integracije.
Kako kopnene snage izgledaju protekle godine i kako će izgledati do 2010. godine?
– Kopnena vojska će biti najznačajniji, najbrojniji i najvažniji vid vojske. Ja sam delom učestvovao u koncipiranju, izradi i postavkama Strategijskog pregleda odbrane. Iako su neke dileme postojale nemam, kao ni većina vojnika, nikakvih dilema da postojeće stanje ne trpi odlaganje. Potrebne su reforme i značajne promene u sistemu. U kom cilju treba da idu te reforme? Odgovor je, bez dileme, u pravcu onoga što je danas savremeno u svetu, a ne van sveta, a ne možemo biti sami sebi dovoljni. Potrebne su nam integracije, razmene iskustava, zajednički rad svih koji žele da se uključe u taj rad. Sugestije pa i pomoć su takođe dobrodošli.
Komanda kopnene vojske trebalo bi da preraste u komandu vida. U kopnenoj vojsci bile bi jedinice ranga brigade potčinjene ovoj komandi, kao i teritorijalni centri za obuku i centar za obuku i usavršavanje. Napuštamo dosadašnji model motorizovane brigade, brigade protivvazdušne odbrane, inžinjerijske pukovi i brigade, oklopne brigade i tako dalje. Strukturisaćemo brigade tako da se one zovu brigade kopnene vojske – u njima će biti bataljoni/divizioni kopnene vojske. Neće biti dominantnog sastava – pešadijskog, mehanizovanog, oklopnog i tome slično, već će po garnizonima biti raspoređeni modularni bataljoni koji će biti sposobni da se od njih formira sastav koji bi bio podesan za izvršavanje namenskog zadatka. U sastavu kopnene vojske biće specijalna brigada koja obuhvata protivterorističku, izviđačko-diverzantsku i padobransku komponentu. Ona će biti sastavljena od sadašnje 72. specijalne brigade i 63. padobranske brigade. Naziv te jedinice će biti Brigada za specijalne namene. Imaćemo četiri brigade kopnene vojske, zadržali smo jednu artiljerijsku brigadu. Postojaće i Centar za obuku i usavršavanje kopnene vojske. Teritorijalni centri u koje će vojnici biti upućivani na služenje vojnog roka prostiraće se od Sombora na severu do Leskovca na jugu. Na taj način će biti upućivani vojnici sve dok se vojni rok reguliše po sadašnjem zakonu. Odatle će se upućivati u centre gde se obavlja specijalistička obuka. To je struktura kopnene vojske koja je zamišljena da se uspostavi do kraja 2007. godine. Prva brigada kopnene vojske od nekadašnjeg Novosadskog korpusa već je formirana. Od 2007. do 2010. godine bavićemo se doterivanjem, sagledavati propuste i vršiti poboljšanja. Proračuni su pokazali da je to racionalnije i ekonomski isplativije. Time se smanjuje broj garnizona za 51 odsto. Svaka kasarna znatno utiče na utrošak sredstava. Plaćaju se voda, struja, komunalije. Ako dvadesetak takvih objekata ukinete, reč je o milionskim uštedama.
Imamo potpuno razrađenu viziju i dinamiku profesionalizacije vojske. Imamo program da do 2010. godine povećavamo plate i možda uspemo da učinimo vojnu profesiju atraktivnom. Ako budemo primljeni i uključeni u svetske bezbednosne strukture, profesionalni bi vojnik tu zaradu mogao da učini još značajnijom, učešćem u misijama sa ostalim državama i modernim vojskama.