Vučić i Zlatokosa

U slučaju oktobarske vlade premijerke Ane Brnabić i skupštine čiji je predsednik Ivica Dačić to pitanje glasi da li je sve urađeno kako treba da Aleksandar Vučić dobije predsedničke izbore 2022. i ostale koji sa njima budu raspisani.

U bajci o Zlatokosi, kad ona zaluta u kuću u kojoj žive tri medveda, pronalazi tamo ono što je „baš kako treba“ – ni previše vruće ni previše neudobno.

Spolja gledano, izgleda da je Vučić sve namestio tako da je Vlada njegov savršeni „izborni štab“, nema prevrućih i premekanih tačaka, kao i neodgovarajućih stolica.

Samo što to nije odavno običan „izborni štab“, jer je Vučić ušao u putinovski način vladavine, odakle mu sada više nema povratka.

Taj način izvire iz određenog ekonomskog uređenja, nije samo stvar političke tehnike, ali svakako znači nesmenjivog predsednika sa blizu 70 odsto glasova.

Zato je tačan naziv „kontrarevolucionarni štab“, koji treba da odbrani Vučića i njegovu vlast od postizborne krize i mogućeg svrgavanja na ulici.

Presudna uloga je tu poverena Ivici Dačiću, a ne Ani Brnabić.

Dačić je morao da žrtvuje svoje iskustvo i veze u svojstvu šefa diplomatije, kako bi spasavao međunarodni ugled parlamenta koji su Vučićevi naprednjaci na čelu sa Majom Gojković uspeli skroz da unište.

Sve što je uspeo da stekne dok je bio na čelu MSP, Dačić je morao da stavi u službu spasavanja Vučićeve skupštine bez opozicije.

Zaključci da se Dačić politički „žrtvovao“ da spasava svoju partiju od rascepa zbog smanjenog udela u vlasti, u stvarnosti ne stoje.

On je prinet na žrtvu, ali SNS-u, i stoički je to izdržao, uspevši da ne oda ni najmanji nagoveštaj šta se sprema, sve dok to nije objavio kao najveću vest sam Vučić.

Stoički, baš onako kako je pre nekoliko godina za Dačića rekao biznismen Milan Beko – da može mnogo da istrpi. Dačića su, svejedno, u Skupštini dočekali sa velikim olakšanjem, i novinari i zaposleni.

Dobio je silne čestitke iz inostranstva, čak mu je i albanski poslanik Šaip Kamberi pozitivno pomenuo Slobodana Miloševića (da je i Miloševićev parlament bio demokratskiji od sadašnjeg) tako da je Dačić relativno uspešno ušao u mandat.

A čestitke njemu, kao i objava komesara Olivera Varhejia u kome je pozdravio novu vladu Ane Brnabić znače nedvosmisleno da bojkot opozicije nije uspeo da pojača spoljni pritisak na Vučića.

Nedvosmisleno nije proizveo ni unutrašnji otpor – na dan polaganja zakletve vlade nije bilo nikakvih demonstracija ispred Skupštine, ni akcija opozicije, osim ako se ne računa aktivnost na društvenim mrežama i blede i već unapred poznate izjave za medije.

S druge strane, vladajuća većina nije zaista formirala koncentracionu vladu, koja bi skupila i koncentrisala nekakve političke snage, već je izvršila koncentrisanje Vučićeve predsedničke moći.

Čak i formalno: poslanička grupa SNS više se ne zove tako nego po nazivu izborne liste „AV-ZND“ (Aleksandar Vučić – Za našu decu). Vučić je „nadrastao“ na junskim izborima ne svoju partiju, nego partijski sistem uopšte i zaokružio ličnu vlast.

Logično je onda Dačićevo mesto ministra spoljnih poslova pripalo Nikoli Selakoviću, dosadašnjem generalnom sekretaru Predsedništva. MSP je ubuduće proširen Vučićev sekretarijat za diplomatske aktivnosti.

U prirodi lične vlasti je da se povremeno premeštaju najviši zvaničnici, ali ako je moguće tako da uvek ostanu blizu predsednika da ih drži na oku.

Kao i to da se s vremena ne vreme odigra neko veliko hapšenje koje establišment drži u poretku lojalnosti predsedniku.

Veliko interesovanje zato se vrtelo oko toga „šta će biti sa Nebojšom“, odnosno sa ministrom policije Stefanovićem, najviše osporenim u aferi preprodaje oružja iz fabrike Krušik.

To što je Stefanović prešao u Ministarstvo odbrane siguran je znak jedino toga da se pogrešno tumačilo da on predvodi ozbiljnu grupaciju unutar SNS-a protiv Vučića.

Pojedini uzimaju pak to kao potvrdu da Srbija koliko 2024. pristupa NATO savezu, i da će usled toga Vučić imati podršku Zapada da sprovede izbore 2022. kako ih i inače sprovodi, dakle da pobedi u prvom krugu, a da opozicija ne sme da pređe 20 odsto.

Sa tom pričom je problem što je slušamo od 2012. i deluje sve manje uverljivo. Možda Vučić i njegov establišment zaista nastoje da promene politiku geopolitičkog balansa, ali izvesno je da dosad nisu dobili čvrste garancije za sebe, inače bi već to učinili.

Taj balans će se promeniti, takoreći sam od sebe, u sklopu promena koje donosi korona pandemija – novo vreme i zaista 21. vek.

A Vučić je Aleksandru Šapiću, proslavljenom vaterpolisti i predsedniku opštine Novi Beograd, koji je ušao u koaliciju sa SNS na svim nivoima, kao drugu iz novobeogradskog bloka, ovako izlažio situaciju: „Govorio sam mu o četiri velike sile, o Nemačkoj plus, odnosno o Evropi, Americi, Kini i Rusiji i narastajućoj regionalnoj sili Turskoj, koja pridružena peta sila i o njihovim odnosima prema Srbiji. Neki su nekada isključivo novcem i oružjem držali neposlušne narode, danas se to radi na drugačiiji način, danas je moguće da se samo govori o liberalnoj demokratiji zloupotrebljavajući suštinu pojma, u kojoj nije važno da li imate podršku, već da ste sebe proglasili elitom i to će biti podržano novcem tajkuna i novcem pojedinih država, jer oni će time držati pod palicom one koje nisu dovoljno poslušni.“ (Vučićevo obraćanje, posle sednice Predsedništva SNS 20. oktobra)

Palica je data Aleksandru Vulinu, novom ministru policije, i to će možda koštati Vučića gubitka vlasti. Teško je zamisliti gore kadrovsko rešenje za jedinu ozbiljnu bezbednosnu formaciju u državi.

Pojedini tumače Vulinovo imenovanje time što će on kao Vučićev lični prijatelj i šef nepostojeće fantomske stranke morati da uhasi nekog „žrtvenog jarca“ bliskog SNS-u, kao dokaz borbe protiv kriminala, jednog od šest velikih prioriteta vlade, odnosno Vučićevih izbornih obećanja za 2022.

Ali, i članstvo i pristalice SNS-a nikako ne bi mogli da podnesu takav događaj, to je i golim okom vidljivo. Jer, njima se neprestano nameće kao glavni politički neprijatelj „žuti tajkun“ Dragan Đilas i njegovih „šest stotina miliona evra“, te će ako je za pobedu potrebno hapšenje, pre to biti Đilasovo, baš kao što je u leto 2019. privođen direktor njegove bivše firme Dajrekt medija.

Na pravdi će se svakako raditi – nova ministarka dolazi pravo iz BIA, javnosti je nepoznata, ali lično bliska Vučiću, zove se Maja Popović – i deluje da je baš ona Zlatokosa.