Jovan Komšić: U ovom momentu Vučić nema sve elemente na osnovu kojih može da zaključi kako će se završiti pregovori sa Prištinom. On bi želeo da ostane na evropskom kursu, jer to znači priliv novca sa Zapada koji će podstaći ekonomski razvoj Srbije, dok bi neuspeh pregovara doveo do slabljenja finansijskih veza sa Zapadom, što se ne može kompenzirati jačanjem veza sa Rusijom i Kinom. U tom kontekstu on drži obe opcije otvorenim.

Boban Stojanović: Tabloidi i visoki funkcioneri, kao što su ministri Aleksandar Vulin i Ivica Dačić i direktor Kancelarije za Kosovo Marko Đurić, s jedne strane podižu tenzije govoreći kako je Zapad na strani Albanaca, a s druge pričaju kako se Srbija odlično drži i napreduje u pregovorima. A onda se pojavi Vučić i izjavi da Srbija nema ništa i da bi za nas bio dobitak makar jedan metar na Kosovu. Pošto ne zna kakvo će biti konačno rešenje – da li će pravno obavezujući sporazum sa Prištinom biti uspeh ili neuspeh za Srbiju – Vučić sada balansira. Međutim, siguran sam da će taj sporazum – bez obzira kakav on bio – biti predstavljen kao nešto što je dobro za Srbiju. Ukoliko uopšte dođe do referenduma, a sve je izglednije da će do njega doći, on će biti organizovan tako da građani potvrde obavezujući sporazum sa Prištinom.

Komšić: Ako bi građanima Srbije na referendumu bilo postavljeno pitanje da li su za rešenje kosovskog problema koje bi obezbedilo osnivanje Zajednice srpskih opština na Kosovu i prijem Srbije u Evropsku uniju, verujem da bi Vučić dobio podršku. To naslućuju i Srpska pravoslavna crkva i akademici koji pričaju o veleizdaji, a i jedan deo proevropske opozicije koji govori da Vučić ne bi trebalo da potpisuje sporazum sa Kosovom – kako kaže budući lider Saveza za Srbiju, gospodin Dragan Đilas.

Stojanović: Referendumsko pitanje sigurno neće glasiti – da li ste za to da Srbija prizna Kosovo ili ne? Mada ne bih otpisao ni takvo pitanje. Ipak, mislim da je verovatnije da će pitanje glasiti – da li prihvatate pravno obavezujući sporazum, s tim što će se u kampanji insistirati na tome da to nije priznanje Kosova i da je to pobeda Srbije. Ne verujemo da bi u tom slučaju crkva mogla bitno da utiče na ishod referenduma. Ogromna većina ljudi nikada ne bi pristala da Srbija prizna Kosovo, ali model indirektnog priznanja sve više postaje prihvatljiva opcija, jer su svi svesni da je Kosovo manje-više nezavisna država. I to je nešto što i Evropska unija i vlast u Srbiji pokušavaju da iskoriste da bi došli do nekakvog rešenja.

Komšić: Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se na simboličkom planu građani apsolutno protive priznanju Kosova. Manji je procenat onih koji kažu da su za očuvanje Kosova i po cenu rata. Što više vreme prolazi životni problemi potiskuju temu Kosova. Na delu je masovni egzodus mlade populacije Srbije u zemlje Evropske unije. Tamo će pevati o Kosovu i govoriti da će uvek u duši nositi Kosovo, ali se neće vraćati. Vučić reaguje kao čovek koji želi da što duže ostane na vlasti. A njegov model vlasti podrazumeva koncentraciju moći u onim odajama u kojima on sedi, a to je, naravno, gospodin Vučić. No, Vučić još uvek nije prešao onu liniju koju su krajem devedesetih prešli Milošević i njegova supruga kada su likvidirali političke protivnike i sveli vlast na nivo sultanske despotije. Vučić još ima šanse da se rešavajući kosovsko pitanje opredeli za miroljubivu opciju i smanji stepen kosovizacije Srbije. Jer, kosovizacija znači militarizaciju i autoritarizaciju Srbije. Ostane li Kosovo zamrznuti konflikt, Srbija će se još više udaljiti od tržišne ekonomije i parlamentarne demokratije.

Stojanović: Vučić želi da preživi pitanje Kosova. I ako uspe da narodu „proda“ pravno obavezujući sporazum, koji je zaista korak ka priznanju Kosova, ne vidim šta može da ga obori sa vlasti. NJegova ideja o referendumu je očigledno dobro promišljena i temeljno pripremljena. I unutrašnji dijalog, na kome je Vučić toliko insistirao, je u stvari priprema za referendum. Cilj referenduma nije da Vučić vidi šta građani misle, već da bi se podelila odgovornost sa građanima i ublažile posledice onoga što Vučić i vlada budu potpisali u Briselu. Ako uspe da građanima Srbije „proda“ pravno obavezujući sporazum, on će dobiti bukvalno blanko podršku ključnih zemalja Evropske unije u narednih deset godina. I biće nagrađen ili članstvom u Evropskoj uniji ili ubrzanim tempom evropskih integracija. Zbog toga je Vučićev ključni cilj da ispuni sve ono što se od njega i traži, jer mu to garantuje apsolutnu vlast u narednoj deceniji – dalje od toga ne bih išao. Desi li se, međutim, prekid evropskog puta, Srbiji preti nova kosovizacija, nova militarizacija i autoritarizam. Iz svega toga izrodio bi se novi kosovski mit.