Za početak, nekoliko desetina naslova za svet

Posle kulturne devastacije Srbije tokom poslednje decenije, izdavaštvo i knjige hvataju korak sa svetom. Domaća dečja knjiga takođe izlazi iz zapećka teških vremena ali treba još mnogo posla uraditi da bi se o najvrednijim dostignućima čulo i van granica. O tome odskora i kod nas brine Međunarodni Centar knjige za mlade (International Board on Books for Young People), nevladina organizacija sa sedištem u Švajcarskoj, koja okuplja mrežu entuzijasta iz čitavog sveta u cilju popularizacije pisanog stvaralaštva i izdavaštva za mlade, a među svojih sedamdesetak „ekspozitura“, od 1. januara ove godine uključila je i Nacionalnu kancelariju za Srbiju.
– U svakoj zemlji može biti samo jedna ovakva kancelarija, koja treba da, pored ostalog, promoviše pre svega svoju nacionalnu književnost za mlade, svih izdavača, kao i domaće autore, kaže Dragana Litričin Dunić, predsednica nacionalne kancelarije za Srbiju. – Sva dela treba da budu visokih umetničkih kvaliteta. Takođe, predstavljaćemo izvan granica i dela naših mladih dizajnera i ilustratora, ali i svih ostalih koji rade za decu i sa decom, pedagoga, psihologa, i naučno-istraživačke radove na teme pedagogije i psihologije.
Skoro svakog meseca počevši od 2. aprila, Međunarodnog dana dečje knjige, biće organizovan niz seminara, i to će biti obuka za učitelje, pedagoge, ilustratore, gde će biti pozivani i stručnjaci iz ostalih nacionalnih kancelarija, dodaje naša sagovornica. “ Teme će biti vrlo široke, a jedna od prvih tema koja je precizirana jeste: ‘Šta je dobar udžbenik?’ – vi znate da je kod nas počela reforma obrazovanja i to je najvažnija tema oko koje se treba dogovoriti, i u celu priču uključeno je devet privatnih i jedan državni izdavač.“
Do 2. aprila, domaći izdavači su pozvani da Nacionalnoj kancelariji IBBY dostave radove upravo koja bi mogli da konkurišu za prestižne internacionalne nagrade. Osim promocije domaće knjige za mlade, ova nevladina organizacija svojim članovima – a to mogu da budu osim izdavača, novinari, autori svih profila, profesori, univerzitetski predavači, ali i građani, nacionalna kancelarija nudi i druge pogodnosti – mogućnost putovanja na međunarodne sajmove pod najpovoljnijim uslovima.
Ko finansira aktivnosti IBBY?
– Mada se kaže da je Srbija velika tajna i da se nikad ne zna šta se iza brda valja, mi nemamo nikakvu finansijsku podršku. Ovo je nevladina organizacija, sa zvaničnim statusom pri UNICEF i UNESCO i finansira se samo od članarine, i živi kao i sva poštena inteligencija, od znanja, entuzijazma i dobre volje, kaže Dragana Litričin Dunić.
Toga, uostalom, ovoj zemlji ni dosad nije manjkalo, ali je, podsećamo, najčešće uporan prst u državu i njene institucije, pogotovo ministarstvo kulture, koje treba da promoviše nacionalne vrednosti u svetu.
– Mi smo nevladina organizacija, koja već sada ima podršku stručnih udruženja, kao što su udruženja izdavača, Saveza učitelja Srbije, ministarstva prosvete, ministarstva kulture, dodaje Litričin Dunić. – To je podrška promovisanju u medijima, u davanju sertifikata, ali ne finansijska. Finansijsku pomoć će pružati kolege iz inostranstva. Međunarodni centar knjige za mlade, čiji je deo naša kancelarija, postoji već 53 godine a jedan od njenih ciljeva je oduvek bio promocija književnosti za mlade koja nastaje u državama u razvoju, uz pomoć donacija. I naši izdavači sada preko Nacionalne kancelarije mogu da konkurišu i dobiju podršku, koja se dobija ukoliko su knjige rađene po najvišim umetničkim standardima. O tome odlučuje žiri koji se formira svake dve godine iz Nacionalnih kancelarija, u koji ćemo i mi sada nekog delegirati. Naša realna procena je da ćemo, za početak, moći da ponudimo po desetak naslova iz nekoliko najvažnijih oblasti izdavaštva za decu godišnje.
Da li će to biti dovoljno da se nadoknadi propušteno?
– Zastupljenost naše kvalitetne knjige u svetu je izuzetno mala. Pogledajte međunarodne sajmove knjiga, i videćete da je, recimo, prošle godine, tek poneko imao štand – uglavnom sam izdavač, koji je imao para da to plati. A kod nas se objavljuje mnogo kvalitetnih knjiga za mlade, ali se ne promovišu na pravi način.
Organizacija IBBY ima svoj časopis, Bookbird, koji je izuzetno cenjen i čitan, u kome se u svakom broju predstavljaju knjige iz zemalja gde imaju nacionalne kancelarije. Mi ćemo već u sledećem broju imati tekstove gde ćemo predstaviti najbolje knjige domaćih izdavača za mlade na pravi način. Zaista ćemo pozvati kompetentne ljude i odabrati najznačajnije dela da ponudimo.
Kako danas književnost i izdavaštvo za decu pristupa čitalaštvu, uspevaju li da budu komunikativniji i po meri novih medijskih interesovanja dece, da li ih tretiraju ravnopravno sa odraslima?
– Ne znam da li uspevaju, ali je sigurno da pokušavaju, i u tome postizavanju je već sadržan jedan novi kvalitet: znate da rastete i da se razvijate u toj oblasti. Dolaze nam vrlo ozbiljni, ugledni stvaraoci, poput recimo, nedavno jednog univerzitetskog profesora, cenjenog u svojoj struci, koji nam nudi svoj rukopis za decu, zapravo, radio dramu, sada pretočenu u romanesknu formu i to ukazuje da je došlo do pomaka.
Mada, to je i do sada bilo najteže – približiti se mladom čitaocu. Tu ne pale falš emocije, deca prepoznaju svako osećanje koje nije pravo. Izuzetno je teško napisati dobro delo za decu. U Americi postoje institucije koje se dvadeset-trideset godina bave sociološkim fenomenom:kako napraviti roman koji će moći da animira dete, pored Interneta, TV i svih ostalih medija i sadržaja koji ga privlače.
Među mnogim pojedincima i asocijacijama koji sponzorišu aktivnosti IBBY u svetu, pored ostalih, nalaze se i veliki izdavači, multinacionalne kompanije, ali i ličnosti poput danske i japanske kraljice, ili prve dame Egipta.
Predsednica IBBY-a Patriša Oldana iz Toronta i sama je osnivač jedne od najuglednijih kanadskih izdavačkih kuća za mlade, Graundvud buks.
– Mi smo i dosad imali dobru knjigu, ali ne i tržište, ali sada prvi put, u prilici smo ne da molimo za pomoć, već da ponudimo ono što imamo i što je nesporni kvalitet i izvan naših granica – zaključuje Litričin Dunić.